Ispovest preduzetnice početnice - deo III

ILI

MOJ PRVI POSLOVNI PODUHVAT I PRVI DATI OGLAS U KOME SAM TRAŽILA ZAPOSLENOG

Konačno! Počinjem sa radom! Sela sam za računar i na internetu našla solidnu bazu firmi. 
- Sunašce, imaš li ideju koga da zovem?
- A kako ja to da znam?
- Ama, mislim, je l’ imaš ideju o nekoj delatnosti? Ja sam mislial auto škole...
- Pa, može...

Posle desetak bezuspešnih poziva, setih se: Eureka! Pa tražiću direktno vlasnika! Ovako nikada neću proći dalje od sekretarice. Otvorim sajt Agencije za privredne registre i ukucam tačan naziv Auto škole. Dobih obaveštenje „Problem konektovanja na bazu. Molimo pokušajte kasnije“ (inače, često se srećem sa pomenutom porukom i dan danas). Hm... Internet poslovnost u Srbiji – šta je to?
Posle dva sata probam ponovo i dobijem sve podatke. Nazovem Auto školu br.1:

- ’alo. – reče Narogušena Sekretarica.
- Dobar dan, zovem iz Firme i zovem se Preduzetnica Početnica. Molila bih Vlasnika.
- A, zašto Vam treba? – mogla sam da osetim sumpor preko slušalice.
- To bih, ipak, rekla samo njemu, ako nemate ništa protiv. A ako imate, kada se čujem sledeći put sa njim privatno... – rekoh najzejedljivije što sam umela.

Verovali ili ne – upalilo je. Narogušena Sekretarica se pretvorila u Umilnu Pticu Pevačicu.

- Gospođo, pa zašto ne kažete da Vam treba Vlasnik... Sad se sećam, baš je jutros pričao o Vama... (uf, kako laže), evo odmah ću Vas prebaciti.
- ’alo. – reče Vlasnik Auto Škole br.1.
- Dobar dan, zovem iz Firme i zovem se Preduzetnica Početnica. Ako imate malo vremena, objasniću vam zašto zovem.
- ’ajd.
- Mi se bavimo izradom programa, web sajtova...
- Mhhhhh....
- Ukoliko Vam treba program za auto škole, mogli bi da se dogovorimo o poslovnoj saradnji...
- Šta ja imam od toga? Mislim, od programa?
- Imate kompletnu evidenciju kandidata, njihovih uplata, dugovanja, praćenje potrošnje goriva...
- Aha! Znači ne mogu da me potkradaju instruktori, je l’ tako?
- Jeste.
- ’oću. Kad će se vidimo?
- Da li Vam odgovara sutra?
- Može, može. Samo rano. U 09:00. Može?
- Naravno. 

Narednog dana izvukla sam Sunašce iz kreveta i ubedila ga da mora da ide i on. Malo se bunio, al’ bila sam ubedljiva:

- Ako nećeš da ideš, vrištaću tako jako da će komšiluk zvati policiju! JESAM LI JAAAAAASSNAAAAAAAAA???????
- Jesi, jesi. Ne urlaj više, molim te.

(Dreka iz raja izašla)

U dogovoreno vreme smo bili u Auto Školi br. 1. Ispostavilo se da je Sunašce bilo neophodno, jer je programer. Uglavnom, vrlo brzo smo se dogovorili sa Vlasnikom Auto Škole br.1 šta mu treba i kako će to da izgleda. Otišli smo. Posle nedelju dana, Sunašce i njegova Ekipa (prim. aut. Programeri su čudne biljke; Imaju svoj tajni jezik i komuniciraju isključivo između sebe;) su napravili program. 

Digresija: 
Sunašcetova Ekipa me se seti samo kad nailazi plata i tad su vrlo druželjubivi. Druželjubivi su i kad im trebaju pare, a nije vreme plati. Druželjubivi su i kad treba za žene/devojke da kupe poklon, pa im treba savet... 
Moja ekipa, web dizajneri & web programeri (potpuno drugačija kategorija od „aplikativnih programera“ pomenutih gore), pričaju meni razumljivim jezikom i lepo se družimo.

Čula sam se sa Vlasnikom Auto Škole br.1 i odneli smo mu Program Za Auto Škole, sa sve Detaljnim Uputstvom Za Korišćenje Programa Za Auto Škole U Papirnom Formatu (70 strana odštampanih u boji sa sve „sličicama“), kao i na CD-u. Vlasnik Auto Škole br.1 je bio srećan & zadovoljan, što se ne bi moglo reći za Narogušenu Sekretaricu potonju Umilnu Pticu Pevačicu. Svoju prvu Fakturu sam odštampala u tri primerka: jedan za klijenta, drugi za Knjigovođu (naša dobra prijateljica, tako da nemamo problema sa knjigovođama koje ljudi obično imaju. Mi smo joj VIP klijenti), a treći primerak je uramljen. 

Posle par dana zvoni telefon u mojoj Firmi:

- Firma, izvolite.
- Ovde sekretarica iz Auto Škole br.1.
- Oooo, dobar dan. Izvolite. Imate neki problem?– ovaj poziv me je opomenuo da moram da zaposlim Svoju Narogušeno Sekretaricu, da bih se spasila gnjavatora.
- Pa, imam. Ne znam kako da pogledam koji mi polaznik duguje pare...
- Pa, zašto ne pogledate u Detaljnom Uputstvu Za Korišćenje Programa Za Auto Škole U Papirnom Formatu ili na CD-u?
- Ovako, da Vam kažem: ne zanm kako da otvorim taj CD, a juče sam prala prozore...
- Kakve veze imaju prozori sa Detaljnim Uputstvom Za Korišćenje Programa Za Auto Škole U Papirnom Formatu?!?
- Pa... vidite. Vi ste odštampali to na mnogo lepom i kvalitetnom papiru. Ne da briše prozore, nego... A nisam se nadala da će gazda ozbiljno to sa ovim programom, al’ reče mi jutros ako ne naučim da radim u njemu za nedelju dana da ću dobiti otkaz...
- Ok. Dođite danas popodne po Detaljno Uputstvo Za Korišćenje Programa Za Auto Škole U Papirnom Formatu ili pošaljite nekog.
- Ma, nemam ti ja vremena da dođem. Šta ti pada na pamet, ženska glavo? A ko da dođe umesto mene?
- Dobro. Onda ću Vam poslati Post Express-om, pa platite pouzećem.
- Ja da platim? Ma, nemoj. Mnogo si mi ti pametna. Što ne platiš ti?

Tu sam pukla. Definitvno ću zaposliti sekretaricu.

- Ovako: od ovog trenutka Detaljno Uputstvo Za Korišćenje Programa Za Auto Škole U Papirnom Formatu košta 20€ plus PDV. Za svaku narednu reč koju kažete, a koja mi se ne svidi, cena će skočiti za 10€, jasno? A sad: poslaću Vam Detaljno Uputstvo Za Korišćenje Programa Za Auto Škole U Papirnom Formatu danas Post Express-om i platićete ga pouzećem, pod uslovom da uplatite avansno 23,60€ na račun Firme koji već znate. U redu?
- Jeste.

Prekinula je vezu. Kad sam posle pola sata proverila on-line račun, 23,60€ je bilo uplaćeno. Odštampala sam Detaljno Uputstvo Za Korišćenje Programa Za Auto Škole U Papirnom Formatu, spakovala u fasciklu, pozvala Post Express i poslala ga Narogušenoj Sekretarici Auto Škole br.1.

Kasnije sam ispričala kolegama šta se desilo. Da nije bilo izvoda iz banke, teško da bi mi poverovali. Isti taj dan sam dala i oglas za Sekretaricu. Već uveče sam dobila prve mail-ove potencijalnih Narogušenih Sekretara/ica moje Firme.

U neizbrisivom sećanju mi je ostao jedan CV:
Kad sam ga otvorila dočekao me vatromet. Da, da. Gospođica koja je poslala taj CV je koristila opciju Sparkle Text Effect. Vrlo slikovito je objasnila da je mlada, lepa (poslala je i sliku svoje figure u miniću i topu), obrazovana da ima i „prvi stadijum kursa engleskog jezika i književnosti“ (baš je tako pisalo).. 

Bilo je još bisera:
Druga Gospođica je napisala:
„Obzirom da ste vi softverska firma, da kažem i da programiram u Wordu i da mogu mnogo da pomognem u programerskim poslovima.“ Ova je još i bila dobra – shvatila je koncepciju poslovnih aktivnosti Firme.

Nakon par dana, posle detaljnog pregleda i selekcije, pozvala sam 10-ak kandidata/kinja na razgovor. 
Inače, sa kolegama programerima nisam imala problema, jer ih nisam tražili putem oglasa. Imam sreću da su to sve ljudi koje sam znala i pre nego što sam se upustila u poslovni poduhvat. Takođe, prednost je i što oni rade od svojih kuća (uz platu plaćam im i internet. Nisam stipsa. Svi imaju 1Mbps). Inače, svi mi se i viđamo par puta nedeljno i lepo družimo. Znači, jedino sekretar/ica će biti u mojoj kući/firmi (kad se otvore ulazna vrata, levo je firma, desno stambeni prostor. Šta da reknem, „lepo sam se udala“) full time. 

Kad su dolazili kandidati okupili smo se svi: kolege, Sunašce i ja (prim. aut. Obzirom da smo mi mala preduzetnička radnja, ovakve akcije je moguće izvesti /ima nas sve ukupno sedmoro/ i smatram da su bitne, jer će sa tom osobom svi komunicirati i od nje zavisiti štošta, pa je red da svi iznesu mišljenje). 
Na dve-tri kandidatkinje muški deo (prim. aut. Ja sam i dan danas jedino žensko) je pošteno...pa, biću pristojna. Međutim, pokazalo se da nijedna od njih ne zadovoljava. Zašto? Evo, ovako:

a) svakoj je na početku rečeno da se od nje očekuje da šalje i prima poštu, proverava mail, javlja se na telefon

b) da je plata 250€ neto, da će odmah biti prijavljena i da će se a račun uplaćivati ceo iznos u dinarskoj protivvrednosti po višem kursu NBS-a 

Nije bilo tupavih testova, objasnili smo da nema kuvanje kafe, služenja pića čišćenja i sređivanja, jer naša Spremačica (prim. aut. Spremačica radi kod nas već par godina i ona nam je baš „domaća“) sprema i Firmu i stambeni prostor i radi i ostale pomenute radnje.

Kandidatkinja br. 1 je izjavila da joj taj aranžman ne odgovara, jer je previše posla, a premalo para. Ostali smo zabezeknuti.Kandidatkinja br. 2 je rekla da joj se sve to sviđa i pitala da li hoćemo da je šaljemo i na seminare. Kad smo rekli da to zavisi od seminara, rekla je da neće da radi, jer je ona ta koja bira. Opet, ostali smo zabezeknuti. Kandidatkinja br. 3 je rekla da bi radila skraćeno radno vreme. I tako redom do Kandidatkinje br. 8 koja je rekla da joj sve odgovara. Tako je primismo. Dogovor je bio da otpočne sa radom u ponedeljak. 

Međutim, kad je osvanuo ponedeljak, ona se nije pojavila. Zvala sam je na sve brojeve koje je ostavila, slala mail-ove... Mislila sam da je ubio neki sumanuti vozač automobila, da joj je puklo slepo crevo, pa je na operaciji, itd... Dobila sam njenu mamu predveče:

- Moja ćerka neće da radi kod tebe za tu mizeriju. Ona je završila kurs za profesionalnu sekretaricu. Nemoj više da zoveš.
- Izvinite, ali mogu li da je čujem, molim Vas?
- Evo.
- Gospođice, rekli ste da hoćete da radite, sve smo se lepo dogovorili. Plašila sam se da Vam se nije nešto desilo... 
Preseče me u pola rečenice:
- Svašta. Predomislila sam se. Neću da radim.

I dan danas je misterija zašto je odbila da radi. Kasnije smo svi lupali glavu šta se desilo, al’ nismo dokučili... 
Eto, tako je prošao moj prvi poslovni poduhvat i prvi oglas za zaposlene.