Više partijskih država u jednoj - zato im EU nije potrebna

Afera "Krišto" je do kraja razgolitila karakter našega političkoga sistema. Krišto se povukao iz javnosti i po rečima njegovog stranačkoga bosa ne izlazi iz kuće jer ima intezivne duševne boli koje su mu po rečima toga istoga bosa, "neopravdano" naneli mnogobrojni dušmani, kršeći božije i ljudske zakone. Bos je još dodao da je napad na Krišta zapravo napad na njega lično. U toj vatri ipak nije mogao zaobići elementarnu činjenicu koja glasi da su Krišto i drugi "krištići" preterali, pa je obećao kako će on lično sve to da pretrese, da svoje podanike preispita, posmenjuje, najuri, kazni, ostavi bez posla..

Tako je zapravo počelo spinovanje ove afere sa osnovnim ciljem da se ništa ne promeni osim forme po kojoj će stranke ubirati reket iz javnih firmi.Ovde i tako svaka tema brzo ostari i spasonosni zaborav samo što nije nastupio.

Kada je, pre više od dve godine i na ovome blogu vođena rasprava o donošenju Ustava, blogovska javnost je bila podeljena. Jedni su, pored brojnih primedbi smatrali da tim Ustavom dobijamo i formalno državu kojom će vladati nekoliko partiokratskih skupina u simbiozi sa malobrojnom tajkunskom kastom, a drugi da ni jedna njegova mana nije opasnost jer je kao kompenzacija ponuđeno to što je u preambuli Ustava istaknuto da je Kosovo Srbija, a i procedura za njegovu promenu pojednostavljena.

Donošenjem Ustava partiokratske elite su došle na svoje. Bilo je samo bitno da se javne firme ne privatizuju, da domaća tajkunska kasta zadrži monopole i iz tih monopola finansira stranke i njihovo ostajanje na vlasti. Pritisnuti zahtevima iz EU da se donose evropski zakoni, naši partiokrati su pribegli lukavstvu uma. Donesu Zakon i jednostavno ne primene ga. Navodno, nema uslova za primenu. Svi ključni antikorupcijski zakoni se ili ne primenjuju ili su namerno napravljeni takvima da omogućavaju muljanje bez sankcija. Zakon o finansiranju političkih stranaka, ili Zakon o sukobu interesa su dobar primer takve prakse. Zakon o javnim nabavkama također. Sve nezavisne institucije koje bi trebale da obezbede borbu protiv sistemske korupcije ili se ometaju i ruše, ili onemogućavaju u radu, ili se opstruiše njihovo uspostavljanje. Komisija za hartije od vrednosti srušena je prilkom afere "Knjaz Miloš", Komisija za zaštitu konkurencije je u slučaju "Delte" prošla čitav pakao i njen nalaz od pre godinu dana je praktično obezvređen direktnim intervencijama ministara, članova vlade. Poverenik za informacije prošao je silne torture i šikaniranja, od onoga da mu nisu mesecima dali prostor i elementarne uslove za rad, pa do toga da su ga bitni članovi vlade i direktori njihovih javnih preduzeća javno nazivali "korumpiranim skotom" samo zato što je hteo da radi svoj posao. Budžetska revizija nikako da se uspostavi i tu se primenjuju sve vrste opstrukcije, od one koju je u parlamentu provodila većina ne stavljajući na dnevni red izbor, pa do već viđenih opstrukcija oko prostora i uslova za rad. Vladin savet za borbu protiv korupcije je pred ukidanjem. Završni računi se ne podnose, javna preduzeća proglašavaju sve moguće podatke za poslovnu tajnu, u javnim nabavkama caruju partijske i burazerske firme, a ministri polovinu svoga vremena troše na to da državne pare i poslove uteraju "svojima". To se najbolje videlo dok je Velja "asfaltirao Srbiju" i njegovi direktori kupovali čitave vozove sa lokomotivama preko butika za prodaju ženskoga veša, ali ništa bolji nisu bili ostali, mada su kraj tolikoga asfalta i crnila obezbedili manju vidljivost svojih podviga. Mogu zamisliti šta se događalo sa tzv "kosovskim budžetom" i parama koje su odlazile u prostor koji je potpuno zatamnjen.

Nalazimo se u vremenu kad se donosi budžet Srbije i kad se dobro vide partijske borbe za novac. Naročito frustrirano deluje ekipa iz G17. Navodno, neopravdano su im uskraćene pare, a oni, sa njima najbolje znaju. Tako ministarka za NIP ( čemu to ministarstvo, sam bog zna) diže do neba glas da je teško ugrožena i oštećena. I večiti ministar zdravlja iz iste stranke udario kuknjavu i preti kako uz budžet koji mu se nudi neće obezbediti lečenje sedamstohiljada najsiromašnijih. Eto, bole ga siromašni.Partijska država G17, ono što oni kontrolišu, izgleda da je ugroženo, i očito u unutrašnjoj raspodeli partiokratija poravnava neke svoje račune. Mora da je do sada G17 ekipa bila preplaćena. Neće se oni puno opirati jer i ovo što im se nudi je previše, a i Toma Nikolić čeka kao "zapeta puška" da uđe sa Tadićeve klupe za rezerve.

No, svaki krčag ide na vodu dok se ne razbije. Krčag naše partiokratije ugrožavaju ovi iz EU, tražeći da se konačno nešto uradi ako se želi ta integracija. Da se primenjuju zakoni, sarađuje sa Hagom, iskorenjuje korupcija, da funkcionišu nezavisne institucije, da se sredi sudstvo, popravi odnos sa susedima i razvija regionalna saradnja. Da se uradi nešto više od vedrih, optimističkih izjava Bože Đelića kojem od silnih izgovorenih neistina neprekidno raste nos.

Umesto toga imamo ratoborne izjave Vuka Jeremiće koji je za ciglih nekoliko meseci "zaratio" sa svim susedima, sa EU i sa SAD. Navodn, svi ti nabrojani su ljubomorni na njegove diplomatske domete.

Potom Šutanovac ode u Pariz i za "Figaro" da intervju u kome Evropi pripreti "bratskom Rusijom" ako bude gnjavila Srbiju raznim zahtevima. Sad, jeste da je vlada kojoj on pripada, Rusima za "bratsku" pomoć oko Kosova poklonila NIS. Da ovo Šule ne najavljuje neki drugi poklon. EPS, recimo. Naravno, Toma Nikolić je baš zadovoljan ovakvom politikom i ne ustručava se da to javno saopšti.

Sve ovo govori da je "Evropa" deveta rupa na svirali naše partiokratije i da ona sve zornije to pokazuje. Evo, sad će imati još jedan izgovor za svašta. To je ekonomska globalna kriza. Šta li će sve, kakve repove prekriti tim izgovorom.