Postbožićni razgovori sa bratom..

Drugi dan Božića svratim kod brata Nikole. Zvao me na ručak, da se vidimo kaže, pomirbožimo kako red nalaže, da probam cicvaru sa ličkom basom za kojom se «prsti ližu», sremskoga kulena što mu je Zoki doneo iz Kuzmina a od čije žestine suze vrcaju i kog jedino dunjevača može malo prigušiti. Ali doneo je i dunjevaču, pa da ne brinem. Još je nekih jakih «argumenata» imao moj brat, ali sve mi se činilo da on mene ne zove samo zbog reda, bratske pažnje i gozbe, nego i zato da ljudiknemo o «sitovaciji». Da se zera prepiremo. Tako se kod nas zove razmena argumenata.

I izljubišmo se kako spada uz «vaistinu se rodi», uz kuckanja, tapšanja i ono, «đe si ti, šta ima, kako familija, šta oni rade,sjedi».

Zaseo ja, dunjevača je već pred nama, sto spreman, kuća topla, cicvara se žuti kao dukat, pa pladanj sa kulenom boje opala, kiseli kupus neki šareni boje šumskog violeta, na stolu svašta, kao na Božić. I gustiramo.

Odjednom brat grabi daljinski upravljač i pojačava ton. Vesti, frka, panika. Hoće li se ugrejati Srbija ovih blagdana, kad će doći gas, hoće li biti struje, kakve su zalihe mazuta, šta je sa gradovima gde nema takvih toplana...ko je kriv, naši, Rusi ili Ukrajinci...hoće li nam pustiti taj gas, ako puste kad može doteći, i sve tako..

- Eh, najebali smo, veli Nikola

- Što ti, vidiš da tvoji radijatori greju, provociram ga..

- Greju al dokle će, nestane struje, nema ni grejanja, šta će doćerati toplotu?

- Ništa, pišite ovome čiju sliku držiš na zidu...( Nikola na zidu drži Putinovu sliku srednje veličine, uokvirenu i pod staklom), jedino on može pomoći. Recite mu da odvrne gas..

- Što njemu, pa nije on kriv..

- Ne znam ko je kriv, ali gas je kod njega..nego ko je kriv..

- Pa Juščenko, on krade gas..

- Kako znaš da on krade gas..

- Pa rekao Putin, ja video na televiziji, pokazao i dokumente..

- Ne može sve ukrasti, recite da vam je hladno, da je minus petnaest, da sad iskulira dok malo ne otopli..

- Ajde ne mudruj, nema Putin sa tim ništa, ovaj Juščenko i ovi lopovi sa zapada bi ćeli džaba gas, e ne može...ako su zavrnuli, neka su i zavrnuli..Ovi hoće u NATO a oće i džaba gas..e nema, nek neda – već kroz vatru priča Nikola..

- Pa šta se onda žališ, vidiš da ova tvoja strana i ti imate «više razloge»..Ja bih da sam stobom sada tražio da i mene isključe, da pokažeš kako se valja žrtvovati za to. Pozovi svoje istomišljenike koji se sada greju da iz razloga podrške zavrtanju naprave isto, evo ja ću ti srediti objavu na «Studiu B». Čak ću ti i oglas sastaviti..Da vidimo odziv..

- Ajde, ne seri...A šta su radili ovi naši sve ovo vreme, što se nisu snabdeli gasom prošlo leto, najlakše svaliti na Putina i na Ruse.

- Ajmo ovako..Zamisli sad da si ti vlasnik nekoga broda koji vozi turiste po Nilu. Tamo ima krokodila. Naravno, naplatio si karte, na pola reke dotakneš džep i vidiš da ti je neko ukrao deo para. Znaš da to nisu uradili svi putnici nego je mogao samo jedan. Ali kako ga naći. Da bi namirio štetu odlučiš zaustaviti brod i kažeš, još po 5 dolara ili vas iskrcavam na sred reke. Desi se da pola njih nema kod sebe novca, neki neće da plate jer su već platili, lopov se naravno ne prijavi da je lopov. Hoćeš li ih pobacati u reku krokodilima ili ćeš nastaviti vožnju na drugu obalu, kasnije ih vratiti na mesto polaska i onda videti kako da naplatiš..Možeš pozvati policiju da sačeka brod i eventualno pronađe lopova. Sve je adekvatnije od onoga da ljude pobacaš krokodilima.

- Ehhh..jest ti fazon..pa kakve veze sa ovim imaju Nil i krokodili..

- Pa kako nemaju, jebo ga ti...šta je zima na -15 bez grejanja nego krokodil. Zamisli sad neki soliter u Novom Sadu i ljude bez ikakve mogućnosti da se ugreju, decu, stare...to je svesno izazivanje humanitarne katastrofe...

- Jojjj, o čemu ti pričaš..Pa ako je Putin ovo i uradio nije uradio zbog nas, nego zbog Juščenka i ovih NATO skotova što oće da mu tu montiraju raketne sisteme i svoju skalameriju.

- Dobro,nek je tako,ali ko je najebo..Dali ti «NATO – skotovi» kako ti kažeš ili obični ljudi u onom soliteru koji sam pomenuo a kojih je na milione na Balkanu..

- Ma možemo mi to sve izdržati...Kako smo ti i ja mogli odrasti bez centralnog grejanja.

- Hmmm...ne razumem, imali smo šporet, dimnjak, drva, ugalj...ali toga više nema, ovo je 21. vek čoveče. Što ti ne ložiš šporet?

- Pa kako ću kad nemam dimnjaka..

- Pa kako onda ovako pričaš..

- Ma pričam ono što je pravedno. Treba Rusi da pokažu Evropi ko je gazda..

- Ma ne pokazuje se tako ko je gazda, a i kako će oni biti gazde...taj gas šalju u gasovod da bi ga prodali a ne da bi pokazivali da su gazda..Ja stvarno ne razumem ni tebe ni ovu tvoju silnu sabraću što drži istu sliku, ja mislim da vas ni taj sa slike ne bi razumeo.

- Ma briga me što me ne bi razumeo, meni je važno da se on pred Zapadom i NATOM ne klanja kao oni pre njega i kao ovi naši...

- Pa ovi naši se klanjaju njemu, jesi vidio kako mu dadoše NIS za džabe, on obeća svašta na dugome štapu i onda, kvrc, mrznite se za Božić...

- Eeeee, kako ste svi isti,dobro nam je i ovako kad smo se odrodili,pa i treba da mu se klanjaju. Bliža je košulja od jakete.

- Ahaaaa..sećaš li se ti poštara Rusića, onog što je i nama nosio poštu...

- Sećam, onoga što ga je stari uvek ustavljao na rakiji i volio sa njim ćakulati...

- Da...e, jednom tako zaćakulali on i stari, i stari gledao nešto na televiziji, nešto o Rusima i odušljeveno mu priča. Nešto o svemirskoj tehnologiji. I kaže stari, kaže, jebem ti, to je tako precizno da prema toj tehnici najprecizni deo švajcarskog sata izgleda kao da ga je neko istesao sekirom..Gleda ga Rusić i veli...Ma dobro, nego da ja tebi nešto kažem, a ti shvati kako hoćeš..Nosim četrdeset godina poštu u ovom našem kraju. Nema kuće gde nisam bio stotinama puta, nema paščeta u kraju da na mene nije zalajalo. Nosio sam svakavih pošiljki, pisama, paketa, novčanih doznaka, stranih penzija, telegrama. Iz celoga sveta. Jedino nikome ništa nisam doneo iz Moskve. I često se pitam, kakvo je to oduševljenje Rusima kod naših ljudi, a nikada, jednoga Rusa videli nisu niti reči sa njim progovorili..I nisam našao odgovora...Evo, upita on staroga..jesi li ti ikada u životu sreo nekoga Rusa...nisam kaže stari...Eto ti, reče Rusić, dignu se i ode...

- Hmmm, jebote, ti kao da te Rusić napravio...

- Hahaha, nije, ali čovek je zdravo razmišljao, a ne kao ti bulaznio o košulji i jaketi..nego dobra ti ova dunjevača, još da Rusi puste gas, divota...

- Ajde, da probamo cicvaru, jebeš gas...