78

/ 23.03.2009. u 20:42

Komentari: 38
Čitanost: 466
/
Preporuke: 11
/

Ne deluje kao neki posebno veliki broj. Ako se broji malo brže može da se stisne u minut brojanja.

Mrzeo sam ga. Deset godina je krao moju mladost. Lagano, natenane... Želeo sam da živim i radim u normalnoj zemlji, da sva ta nesreća jednom stane, da moja zemlja postane jedna od onih ka kojima sam čeznjivo bacao poglede.

A onda su nebo zaparale prve sirene... Ono što nemam više nije bilo vazno. Važno je bilo sačuvati ono što imam; porodicu, prijatelje, goli zivot. Njega je iz moje glave istisnuo jauk sirena, zvuci bliske i udaljene grmljavine i bljeskovi na noćnom nebu. Čežnjivi pogledi pretvarali su se u poglede mržnje. Oni su hteli da znatno brže urade ono što je on pokušavao celu deceniju. Da unište sve ono što volim, sve ono za šta živim, čak i sam život. Ali brzo, efikasno i organizovano. Da... Organizovanost je uvek bila jedna od stvari koja mi se kod njih dopadala.

Postali su isti. Oni i on. Oni na jednoj strani, ja na drugoj. Bio sam igračka u njihovim rukama i ništa nisam mogao da uradim protiv toga. Mrzeo sam ih jos više, sa svakim novim danom i svakom novom sirenom i eksplozijom. Kad nije bilo aviona, mrzeo sam njega. Mrzeo sam ga jos više kad je usred tog ludila ubio Ćuruviju. Mrzeo sam ih jer nisam ništa mogao da uradim.

78. Ne deluje kao neki posebno veliki broj. Ako se broji malo brže moze da se stisne u minut brojanja. Sve se menja ako u svaki inkrement pokušate da ubacite sve psovke koje ste ikada čuli, ili bar pet, šest eksplozija, ili bar 20 mrtvih, ili narastajuću mržnju zbog nepravde i nemoći, ili ...

Bombardovanje je stalo. On je mrtav. Mržnja se potrosila. Ostalo je nepoverenje i osećaj da im nije stalo. Ostao je ožiljak koji ne prolazi i sećanje.

To je moja priča o mržnji i sećanju. 24. mart - 10. jun 1999. Da se ne zaboravi ...

postavite na |

Komentari (38)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

mashha 21:11 23.03.2009

Da se ne zaboravi...

i ne ponovilo se...

omega68 21:25 23.03.2009

Re: Da se ne zaboravi...

Baš pogođen osećaj koji je tad postojao
Između čekića i nakovnja
Bilo nas je mnogo , a bili smo sami...

Blade Runner 21:41 23.03.2009

Re: Da se ne zaboravi...

i ne ponovilo se...

I ne desilo nikom vise ...

Blade Runner 21:42 23.03.2009

Re: Da se ne zaboravi...

osećaj

kao da su nas izdali...

taube 21:45 23.03.2009

-+-+-+-

do poslednjeg momenta sam verovala da nas NEĆE bombardovati
naivno sam verovala da takvim metodama kažnjavaju samo tzv. '' banana '' republike u Africi, a Srbija je Evropa, evropska zemlja i neće se valjda i prema nama tako ophoditi, kako sam pogrešila i bila naivna
samo da napomenem, ne potcenjujem afričke zemlje, na to poređenje me navele informacije da uglavnom tamo silnici intervenišu, nisam ni sanjala da će se usuditi da intervenišu protiv nas koji smo evropa, iako nismo u eu - mi smo evropa!
mržnja? ne mogu da mrzim, time samo oduzimam ovo malo dragocene energije koja mi je ostala, i kako kažeš - potrošila se mržnja a ostalo nepoverenje. kako sad steći poverenje u njih?
na kraju se uvek vidi ko je pogrešio, a oni su pogrešili što su nas bombardovali, i to vrlo dobro znaju, naravno - to nikad neće priznati, to će priznati samo usamljeni zapadni intelektualci, za sada, a nadam se, u budućnosti, priznaće i oni koji treba da priznaju.

margos 22:01 23.03.2009

Re: -+-+-+-

do poslednjeg momenta sam verovala da nas NEĆE bombardovati

mržnja? ne mogu da mrzim, time samo oduzimam ovo malo dragocene energije

Isto.

Na godine krize, sankcija, ponižavanja, ocrnjavanja, nastavak - bombardovanje. Na siromaštvo, još veće satiranje... Da nismo doživeli, ne bismo verovali, zar ne? Kraj XX veka, Evropa.... stvarno za ne verovati.:(

Lep broj 78... ništa on nije kriv.
E da, za prekid sam saznala tek 12 sati kasnije, ujutru na vestima - jer smo tu noć proslavljali rođenje jednog mališe, pa nismo raspoznali rafale slavlja, a nismo bili sigurni ni da li je bilo sirena.... postali smo rezistentni.

Blade Runner 22:10 23.03.2009

Re: -+-+-+-

mržnja?

Mozda to i nije bila mrznja nego frustracija zbog nemoci da nesto uradim. Znam da je osecaj bio jak i da nikada pre nisam osetio tako nesto.

taube 22:15 23.03.2009

Re: -+-+-+-

Blade Runner
mržnja?Mozda to i nije bila mrznja nego frustracija zbog nemoci da nesto uradim. Znam da je osecaj bio jak i da nikada pre nisam osetio tako nesto.

da, i nije bila mržnja već nepodnošljiva nemoć

dunja73 22:37 23.03.2009

73

Sam naslov me je naveo da pomislim da se radi o postu
sa ovom tematikom
odmah preporuka ..
Imam jednog drugara on je 69. godiste ima obicaj da kaze kako smo svi sto nam pocinje
ova predposlednja cifra na 6 ili 7 " prokleti" (od variole, suvar sistema preko Sloba i bombardovanja...

Kako su neki drugi u periodu pred najavu bombardovanja gledali na Srbiju ?

Ogranícavam se na ljude koje ja poznajem , a koji su drugih nacija iz okruzenja ili nemci
Pa , niko tad nije na "nas" gledao kao na Afriku , na nase unutrasnje probleme , na to koliko nam je plata potrebno da kupimo auto , kako dolazimo do kinte ...vec
totalno suprotno ..
na razmazene kojima "zastava" poklanja "jugice" , site najedene i napijene jer(gde ima hrane ako nema u Srbiji , jel to je misljenje vecine ) super skockane i vesele koji po ceo dan se zezaju po kaficima i tako na kraju neke koji druga posla nemaju nego su slusali puno dede i pradede i citali istoriju i iz "besa" igraju se rata ta ta , pa u fazonu eto sad "zaigrala mecka pred njihovom kucom"
E tako nekako iz "moga okruzenja" sto na poslu, sto privatno sam JA stekla utisak ...
dok nemci koje znam su bili u strahu ako nato izgubi ( jer se tako prezentiralo kao jako mocna vojna sila Srbija-jna) , suskalo se o "partizanskom" ratu ( da ceju morati na teren direkno) tako da je bio ocigledno prisutan strah od ishoda svega toga
Svi su u svakom slucaju kada je sve proslo (jel, kako je proslo) odahnuli ...

A ja samo znam , da smo mi , sto bi ovaj mi moj ortak umeo reci , sto nam dve poslednje pocinju na 6 i 7 nekako ispali najHeb.... strana

taube 22:41 23.03.2009

Re: 73

i ja sam primetila maleroznost nas sa 6 ili 7

brojem

Blade Runner 01:37 24.03.2009

Re: 73

cifra na 6 ili 7 " prokleti"

Nije da nije. Nekako smo mi bili zaduzeni da vratimo dugove nasih roditelja. Zavrsis skole, ozenis/udas se i onda umesto da pocnes da zivis i stvaras i dalje zavisis od roditelja za stan, a cesto i druge stvari...

Ninoslav Randjelovic 22:48 23.03.2009

Ma, bilo je i tada nekih lepih momenata...

Ziveo zivot !

margos 22:56 23.03.2009

Re: Ma, bilo je i tada nekih lepih momenata...

Živeo:)

Blade Runner 00:20 24.03.2009

Re: Ma, bilo je i tada nekih lepih momenata...

Ziveo zivot !

Ma vido sam ja da tebi nije belo sve tako crno. Bilo je vise nekako plavo

Ninoslav Randjelovic 00:23 24.03.2009

Re: Ma, bilo je i tada nekih lepih momenat

Bilo je vise nekako plavo

Da, mnogo lepo plavo...

constrictoria92 23:32 23.03.2009

Ožiljak

Ostao je ožiljak koji ne prolazi i sećanje.

I bol...

Blade Runner 01:53 24.03.2009

Re: Ožiljak

I bol...

sladjamk 00:06 24.03.2009

Ne ponovilo se nigde

Ja sam u tom periodu nekoliko puta dolazila u Beograd, imala sam neka predavanja. Mnogi su reagovali i govorili da je opasno, ali bilo je opasno i u Makedoniji. Kad je kod nas bilo najgusce, pre no sto krenem iz Beograda svi reaguju. Sacekaj gde ces, opasano je! Javi se obavezno kad stignes.Interesantno je to da se vise plasis kada nisi u samoj zizi vec kada slusas iz daljine. Znam da ce neko reci, da se ne uporedjuje jedan i drugi rat, da je u Srbiji bilo bombardovamje. OK slazamse . Potpuno. Ali i da je i svako nesretan na svoj nacin.Tamo si trebao da pazis da te ne pogode odozgo. Na zemlji si bio svoj medju svojima. Ja sam osetila to jedinstvo i ljubav koja je u to vreme bila toliko jaka, da si je osecao na svakom koraku, u vazduhu. To osecanje je bilo neponovljivo,a i ta briga o svojima ali i o svima drugima u isto vreme . Briga o svome gradu, svojoj drzavi , svome narodu.

U vreme dok se bombardovalo, mi nocima u Makedoniji nismo spavali. Koridor je bio iznad nas. Svako vece sam gledala avione kako odlaze u jedan pravac pa se opet vracaju, ali ovaj put svesna da su izbacili otrovni teret . Strah i saosecanje je bilo veliko za sve vas, nase, tamo gore.

U Makedoniji se desavalo nesto sasmim drugo. Ovde si se bojao svih , svugde. Tu se nije znalo ni ko je ciji, ni protiv koga je,ni zasto. Podelele su se komsije, prijatelji, rodzaci. Oni sto su do juce ziveli u " slozi" .
Kada se desilo da se " sloga " raspadne, mi nismo ni bili svesni.
Uzasni su gradjanski ratovi. Tu je osecaj da ne znas ni gde ni od koga bezis. Sad se malo smirilo, podzaboravilo. Mozda ne zato sto se zelelo, vec zato sto se moralo. Mada sam ja i tada a i sada imala prijatelje i iz svih tabora.

Dali i oni o meni misle isto? Neznam i ne zamaram se time.

Volela sam pre i volim sada,sve koji vole zemlju u koj su se rodili i zive, sve koji se nisu rodili ovde ali ovde zaradjuji hleb nasusni i podizu svoju decu. Za mene je drzava u kojoj zivis tvoja veca kuca, a narod sira familija.

Ne ponovilo se nigde!

Zasto bi neko zeleo da mu se kuca srusi a narod unisti?

Blade Runner 01:51 24.03.2009

Re: Ne ponovilo se nigde

Ja sam osetila to jedinstvo i ljubav koja je u to vreme bila toliko jaka, da si je osecao na svakom koraku,

Da. I u Srbiji su u to vreme svi bili vrlo solidarni i spremni da pomognu. Takve stvari se desavaju u teskim vremenima, kao neki odbrambeni mehanizam koji pomaze grupi da prezivi.

margos 03:00 24.03.2009

Re: Ne ponovilo se nigde

Ja sam dolazila u Skoplje i kad je tu bila ''војна''. Sedim kod prijateljice ispred kuće pod Vodnom, tišina.... i samo s druge strane brda se čuju pucnji... Nimalo lepo.
Da, ne ponovilo se.

urbanosaurus2 10:50 24.03.2009

Re: Ne ponovilo se nigde

Blade Runner 20:46 24.03.2009

Licemerje ili kajanje?

Cak ni BBC danas ne prica protiv Srbije...
Oziljci i posledice
slideshow
'We will never forget'

vishnja92 20:50 24.03.2009

hej

pozdrav :)

Blade Runner 21:03 24.03.2009

Re: hej

I tebi

gagonini 21:03 24.03.2009

DAN KOJI SE NE ZABORAVLJA

pocinjem da pisem ovaj tekst, u minut tacno 10 godina kasnije, od trenutka koji nikada necu zaboraviti.....
ja i ona na bulevaru..sami, skoro sami, svi su slutili zlo te veceri, a mi hrabri, verovatno i zaljubljeni,
a onda, pocinje, zvuk sirena para vazduh bulevara, para vazduh mog rodnog grada, neverica...nema straha,
nikad ga nije ni bilo, samo neverica, pa zar nas ovde u evropi... zar se to nije desavalo samo tamo negde daleko
u pustinjama iraka irana dzunglama afrike, vijetnama...
zasto mi , sta smo mi sada skrivili, mi obicni gradjani, pa zar se nismo borili protiv zla,
gde su bili bombarderi devedesetih, kada su tenkovima krenuli na gradjane, u Beogradu,zasto tada se nije reagovalo, gde su bili bombarderi kada smo onoliko dana setali gradovima i lupali serpe lonce i poklopce,
a policija nas tukla iz a svakog ugla i nazivali nas prodanim dusama.....gde su tad bile teledirigovane rakete...
zasto danas one lete ka meni, sta sam ja zgresio...a zeleo sam zamo da zivim...da radim ..da putujem..
da upoznam svet..evropu...aziju...ameriku..
sirene...teraju onih par ljudi sa ulice....mi zbunjeni...sta sada...kuda sad...da te pratim kuci....ne nemoj..ko zna sta ce biti..bezi..bezi pored zgrada...pozdrav...
rastanak, svako svojim putem.....
evropa je te veceri krenula svojim putem ....
SRBIJA je krenula putem kojim se ide u istoriju...........cenu ulaska smo mi platili obicni gladni radni vredni ....

margos 21:12 24.03.2009

Re: DAN KOJI SE NE ZABORAVLJA

Možda smo se mimoišli to veče na Bulevaru... ja sam trčala da kupim cigarete. U džepu sam imala 105 dinara i kupila 7 pakli Marlboro-a 100's.... Ako me rokne, nek' bude sa stilom....

Blade Runner 21:27 24.03.2009

Re: DAN KOJI SE NE ZABORAVLJA

evropa je te veceri krenula svojim putem

a nase porusila. Pocne covek da se pita da li su oni nas videli kao nekog ko nekada moze da bude deo EU. Ako da, zasto onda bombardovati deo svoje teritorije? I onda sumnjas da ce te ikad priznati kao sebi ravnog...

margos 21:50 24.03.2009

Re: DAN KOJI SE NE ZABORAVLJA

Blade Runner
evropa je te veceri krenula svojim putem a nase porusila. Pocne covek da se pita da li su oni nas videli kao nekog ko nekada moze da bude deo EU. Ako da, zasto onda bombardovati deo svoje teritorije? I onda sumnjas da ce te ikad priznati kao sebi ravnog...

Nisam poznavalac svih spisa, razgovora, dogovora, potpisa, uslova, jer sam 91 odustala od praćenja politike. Mislila sam do tada da mi je sve jasno, da što više budem čitala i pratila da će mi biti jasnije - a onda se zemlja raspala, jer su se dogovori, zakoni, zaključci, pa i istorija - tumačili onako kako je kome dnevno zatrebalo. Tada sam prestala da se trudim da znam suvišne detalje, jer je, kao prva žrtva, stradala Istina.

I tada i sada mi je najlakše da skapiram prema pravilu iz krimi priča: ''follow the money''.
I da, ''zašto bombardovati svoje teritorije'' - da bi se zidalo, gradilo, investiralo, profitiralo, upošljavao novac i to najviše, upravo novac koji je prethodno odavde izvučen. Istorija, pravda, dogovori, Hagovi... samo su scenografija. To je moje viđenje.

Blade Runner 22:43 24.03.2009

Re: DAN KOJI SE NE ZABORAVLJA

''follow the money''

Vecina ratova se vodila i vodi zbog para. Dugorocno gledano EU je od nas mogla mnogo vise da dobije bez tog rata. Problem je sto su neki pojedinci hteli svoj deo odmah. E to nas je kostalo...

topcat 00:12 25.03.2009

Re: DAN KOJI SE NE ZABORAVLJA

Blade Runner
I onda sumnjas da ce te ikad priznati kao sebi ravnog...

Nikad nikoga iz bivse Yu nece priznati kao sebi ravne.
(Ponekad razmisljam da je to mozda kompliment...)
Uvijek smo "barbarsko pleme", a u EU i NATO nas mame iz drugih razloga.

Preporuka svima koji ste otvorili blogove na temu.
Nisam stigla sve obici...a da vam pravo kazem ne znam sto bih rekla.
Tesko shvacam da jos uvijek ima nekih koji misle da je NATO akcija "opravdana" i da je "Srbija sama kriva". Da dolazi od nekog lijevog...kome bas nista nije palo na glavu - ni s glave...nekako bi bilo lakse...ovako - ne znam je li u pitanju pomanjkanje savjesti, inteligencije ili samo love na racunu.
Misterija.

Blade Runner 02:00 25.03.2009

Re: DAN KOJI SE NE ZABORAVLJA

Misterija.

Totalna.

Slazem se sa svakom napisanom reci.

margos 02:54 25.03.2009

Re: DAN KOJI SE NE ZABORAVLJA

Tesko shvacam da jos uvijek ima nekih koji misle da je NATO akcija "opravdana" i da je "Srbija sama kriva". Da dolazi od nekog lijevog...kome bas nista nije palo na glavu - ni s glave...nekako bi bilo lakse...ovako - ne znam je li u pitanju pomanjkanje savjesti, inteligencije ili samo love na racunu.
Misterija.

I ja.... :(

omega68 00:22 26.03.2009

Re: DAN KOJI SE NE ZABORAVLJA

Tesko shvacam da jos uvijek ima nekih koji misle da je NATO akcija "opravdana" i da je "Srbija sama kriva". Da dolazi od nekog lijevog...kome bas nista nije palo na glavu - ni s glave...nekako bi bilo lakse...ovako - ne znam je li u pitanju pomanjkanje savjesti, inteligencije ili samo love na racunu.
Misterija.

Evo već dva dana bežim od ovoga što ću ipak sad da napišem:
Kad je počelo, ja sam kao i deset godina do tad , za sve krivio samo Slobu.
Prema onima nisam osećao mržnju.Oni su radili svoj posao - da nas unište ako mogu
Smatrao sam da je potrebno da ON ima više diplomatske veštine
Tek kad su i novim vlastima počeli da rade slično počeo sam da uravnotežujem stav.
Danas sam izradikalizovan protiv njih kao nikad.Stvarno su ga preterali i za moje pojmove.
I jedna nadrealna scena koju sam doživeo tada:
Noću sam bio čuvar u jednoj firmi i jedne noći je pogođena kasarna na 100m od moje kuće i na 150m od te firme gde sam radio.Ujutru, kad sam krenuo sa posla , svratio sam da vidim šta je bilo. Ugašena vatra, jednog dela zgrade nema , svanjava vedro jutro , a ja razmišljam kako je neki Džon, Stiv, Bil ...te noći rutinski ispalio bombu i otišao da spava.A ne zna kako bi mu bilo kad bi na 100m od kuće gledao kako je srušena zgrada koja ima 100 godina, koja je preživela dva svetska rata , pored koje prolazi ceo život i KOLIKO JE TO BLIZU NJEGOVE KUĆE.Tog dana sam ih mrzeo ne zna se koliko...

Blade Runner 05:17 26.03.2009

Re: DAN KOJI SE NE ZABORAVLJA

Prema onima nisam osećao mržnju.

Kao sto rekoh na nekom od postova na ovu istu temu
Moja naklonost prema "zapadu" poginula je tokom tog bombardovanja, a za novu mi jos nisu dali nikakvu motivaciju.
Poginula je prvog dana. Sama cinjenica da nas bombarduju je totalno razorila neka moja ubedjenja, a sadasnji odnos EU prema Srbiji mi je jos veci dokaz da im ne treba verovati.

margos 10:02 26.03.2009

Re: DAN KOJI SE NE ZABORAVLJA

Neko u komentaru reče na račun 'našeg divljaštva i provociranja zapada' da smo zaratili protiv ''19 najcivilizovanijih zemanja'.

Nisam skapirala da l je problem što smo 'mi divljaci' pokazali da je divlji zapad divljiji nego što smo mislili' ili ta osoba stvarno veruje u to što priča? Dva dana mi to odzvanja u glavi. Da li je moguće da ljudi veruju da smo mi zaslužili bombardovanje i 'tako nam i treba'... i još gore treba nam ponovo jer smo opet pokazali da smo divljaci, zaboga, razbijeni izlozi po gradu... Osećam se idiotski i dok o tome mislim. :(

Blade Runner 14:55 26.03.2009

Re: DAN KOJI SE NE ZABORAVLJA

Da li je moguće da ljudi veruju da smo mi zaslužili bombardovanje i 'tako nam i treba'... i još gore treba nam ponovo jer smo opet pokazali da smo divljaci, zaboga, razbijeni izlozi po gradu

Ne znam odakle dolazi toliko idealizovanje zapada. Ljudi su ljudi i takve stvari se desavaju svuda jer budala ima svuda. Videti svoje samo svoje budale, a ignorisate tudje je zlonamerno ili glupo.

miloradkakmar 09:43 25.03.2009

Broj nezaborava

Simbolika broja 78 je preteška. Posebno kada se pomnoži sa satima, minutama , sekundama , desetinkama... sa brojem žrtava , njihovim godinama , danima .... pa sa brojem posledica...bolova , tuga ...

Broj nezaborava koji vezuje, opominje..