Propad u sferu zamišljenog zaborava mogao je izazvati to dugoočekivano olakšanje. Kao neminovnost na koju se nije računalo. Nedugo zatim: strah. Nelogičan. Tim više, moćan.

'Smestiće nas tamo gde nismo bili. Kako da živim u sećanju koje je promešalo mogućnosti i pobacalo ih po kolekciji trenutaka od krvi i mesa. Nalik svicima na ispucalim listovima smokve, ili svetlucajima radoviđenog, u prodoru kroz naherene senke. A da se ništa ne može preduzeti!'

Na ovom proplanku vlada putokaz, postojan koliko i vetar koji ga pomera.. Mogla sam da se skotrljam u poznato i ostanem, graditeljski raspoložena, birajući nijansu bele za strop.. ili da produžim, jasnim mislima uprkos.. ili negiram svaku prepoznatost i iskradem se u neko drugo sećanje.. Neočekivano smelo, međutim, prožeto gestovima operete: vadim peglu, beллu košulju i prstohvat crvene svile: trag postaje nešto nalik na nešto što, za mene, može biti umetnost.
Ili zaključak: ne treba nam sumnja šta se sve može učiniti od reči namotanih na ljubav prema njima. Uvek će iscrtati ono što, tim sobom, treba reći. Makadamski neravno i tačno.

Nakon golišavih fotografija iz Južne Amerike, Čedomir Jovanović je dobio ponudu od Vivid Entertainmenta da glumi u porno filmu za 10 miliona dolara.

Zgodnom opozicionaru ponuđena je pozamašna suma da se skroz skine pred kamerama, navodi sajt TMZ koji je imao uvid u pismo Stiva Hirša, čelnika Vivid Entertainmenta.

U pismu Hirš razrađuje ideju o filmu „On the top with Cheda" koji opisuje kao „seksi visokobudžetni film za odrasle za primesama politike" koji bi Čedomira učinio „najšmekerskijim opozicionarem svih vremena".

Sreda:

11:01am 

Uvek nekako ispadne da dan pocne sa minut zakasnjenja. Kad kazu da tenis pocinje u 11am, to nikad nije zapravo tako. Na ekranu koji prikazuje video snimke sa svih terena ni jedan mec jos nije poceo. Tako je i u novinarskom centru, dok se srede dorucak i kafa, i otvori blog, eto 11:01am. 

Ana ivanovic ce dan poceti daleko produktivnije, uz trening koji bi trebao da pocne u 10:45am. Tako pise na posteru koji lici na raspored casova koji smo svi zvrljali u osnovnoj skoli prvog dana nastave. Ovo je vec treci dan US Opena i raspored casova za treninge kaze da je Ana na pomocnom terenu P2, sto je sasvim dovoljno daleko od publike da moze na miru da vezba, a da publika ipak moze sa fotoaparatima to da zabelezi.

U oktobru prošle godine, sedam meseci posle početka nenasilnih demonstracija i pet meseci od početka oružane pobune (mada je ta razlika od 2 meseca pod velikim znakom pitanja), a koja je (oružana pobuna) polako ali sigurno istisnula nenasilnu na potpunu marginu, Bašar el-Asad, (još uvek) predsednik Sirije, je pripretio da će zapadna intervencija u Siriji zapaliti region. Do otvorene intervencije (još) nije došlo, međutim više niko ozbiljan ne pokušava da sakrije/negira da se u Siriji dešava "proxy rat" [posredni rat, rat u kome sukobljene strane nisu u direktnom ratu, nego to čine preko leđa nekog trećeg]. Poslovično inertni (po prirodi posla, ništa lično) Gensek UN-a, Ban Ki Mun, je obznanio sopstvenu svesnost o proxy ratu otvarajući sajam licemerja, pardon, sednicu Generalne skupštine UN-a o rezoluciji koju su predložili Saudijska Arabija i Katar.

U Sloveniji je na delu zavera. I to ona najbolja. Vatikanska. Još kad se uzme u obzir da je parlament na raspustu i da je za novinare takozvano vreme kiselih krastavaca, kada mogu samo da dave babe po pijacama, zavera je hit. Naravno da je u njoj glavni junak – novac, a samo naizgled deca. Ne obična deca o kojoj crkva sve zna, već ona njena. Ona deca koje nema, iako svi znaju da je ima dovoljno da se kvalitetno svojim brojem bore protiv bele kuge.

Iako su OI u Londonu zvanično završene, mislim da će one za naše gradjane trajati i u narednom periodu, i to u sledećim disciplinama...
-Plivanje...svi oni koji plivaju u dugovima...
-Rvanje...svi oni koji hoće da izadju na prednja vrata autobusa..
-Borilački sportovi ...oni koji su posle bezazlenog čukanja,izašli iz auta i započeli još jednu rundu razgovora...

Ako kojim nesrećnim slučajem, nož iz ruke nekog klinca „prošpara“ stomak vršnjaka u znak početka školske godine ili pak prođemo sa po kojom razbijenom glavom zbog majice Zvezde ili Partizana na stanici GSP-a u narednim danima, inspiratori i huškači će biti „dobro poznati javnosti“. Ono što ova dva čoveka „pružaju“ srpskim medijima i svojoj publici u prethodnih mesec dana, „dno je dna“ srpske košarke, sporta i uopšte, društva.

- kratka priča o (još) jednom čudu -

14. avgust

Posle dvanaestočasovne dušegupke u zajedničkom vagonu, stižem u Aktobe odakle sutra popodne imam voz za Alma Atu. Deset je uveče i nemam pojma gde ću. Trebalo bi da izađem iz grada i nađem mesto za kamp, što neće biti nimalo lako po mraku a verovatno ni brzo, jer izlazak iz prilično velikog i razuđenog Aktobea može potrajati i sat-dva.

Nas strane plaćenike nalogodavci iz inostranstva na kraju svakog projekta teraju da uradimo evaluaciju. Da im crno na belo pokažemo kako smo potrošili silne milione koje su nam dali, da im dokažemo da nismo trošili na trang & frange, već na ozbiljnu destrukciju srpske države i nacije. Moramo da analiziramo do u detalje uspešnost naših akcija. Ali, to je izgleda samo obaveza nas evro-atlantskih stranih plaćenika, dok ovi rusko-pravoslavni strani plaćenici nemaju problema sa birokratijom i papirologijom.

Juče je RTS objavila kratku priču o baka Smiljki Bajčetić sa Kosova.

Priča je disonantna u odnosu na patriotsku mustru naših medija kada je Kosovu u pitanju ali , bogami , i optužujuća za one koji su se „ubijali od vođenja brige o Srbima na Kosovu“ i naročito o novcu koji im je namenjen.  Nepatriotska i tendenciozna je  priča RTS-a jer rečju i slikom govori da na Kosovu ima onih koji od države Srbije ništa ne dobijaju, pa još kako dobija neku crkavicu od šiptarskih vlasti, i, što je još nepatriotskije, da joj pomaže komšija Šiptar. Bože, pa valjda je trebalo da bude priča o baki koju pomaže država Srbija i razne dobrotvorne organizacije i udruge, pa SPC, te kako je komšija Šiptar maltretira, ili kako je eto i ta baka jedna od onih Tačijevih Srba.

Za razliku od RTS, „Novosti“ su se potrudile da priča dobije patriotsku konotaciju tako što je izostavljeno ono što je nepodobno a naglašeno ono što će „jačati naš patriotizam“.

Dakle, evo šta je rekla baka Smiljka a RTS prikazala:

„U Plešini kod Uroševca Smiljka Bajčetić 20 godina živi sama, a poslednjih 13 u albanskom okruženju, bez ijednog sunarodnika u selu. Mesečno prima svega 45 evra. Pomaže joj samo komšija Avdija Mustafa.

Smiljka Bajčetić je među malobrojnim srpskim žiteljima Uroševca. Po okončanju rata pre 13 godina ostala je u selu Plešini zato što joj komšije Srbi nisu javili da odlaze, a sama se nije usudila, jer ne zna kako bi se snašla na drugom mestu.Smiljka već dvadeset godina živi sama, a poslednjih 13 u albanskom okruženju, bez ijednog sunarodnika u selu. Priča kako joj je veoma teško, pošto nema penziju, već samo primanja od svega 45 evra mesečno.Tih 45 evra je penzija koju joj daje kosovska vlada. Od vlasti u Srbiji ne dobija ni socijalnu pomoć.

Moja prijateljica, Mina Milosavljević (na slici), imala je spontani pobacaj i operisana je pre 22 dana. (Pre toga je povredila nogu, imala gips itd, sto je isto bitno za ovu priču) Nije baš najbollje, imala je posle operacije jaku upalu, koja je sanirana antibioticima. Još je boli stomak, a danas je išla na redovnu kontrolu. Pošto mi se nije javila, a trebala je da dođe kod mene, malkice sam se zabrinula.

prvenstvo Amerike u tenisu

odnosno poslednji gren slem sezone upravo treba da počne i svi smo toliko uzbuđeni da jedva zadržavamo svoje pants on…Iako u Njujorku nećemo moći da gledamo Nadala zbog povrede, ovo bi mogao da bude jedan od boljih gren slemova u poslednje vreme – Novak Đoković je najbolje odigrao američku turneju, Rodžer Federer je pvi na listi, a Endi Mari je pre samo mesec dana uzeo zlato na Vimbldonu u okviru Olimpijskih igara. Tu su i neki drugi igrači koji svoju šansu vrebaju iz prikrajka, pre svega DelPo.