Kaže vic: nije babo grdio Muju što se kock'o, već što se vadio. Društvo i građani su, zaslugom našeg političkog sistema, taoci "vađenja" i opravdavanja pogrešne ekonomske politike.

Vika se, malo pomalo, pretvorila u pretnje. Naizgled iz čista mira, ničim izazvani, poručivali su onim sugrađanima koji po boji kože i etničkim osobenostima nisu kao oni, da ne žele da žive ni sa njima, niti pored njih.

ili lažna istina? Šta je šta i kako se snaći u ovom zavrzlamnom kalamburu? Da li laž može ikad da bude istina ili istina da bude lažna? Da li je poluistina laž, da li je polulaž istina?  Da li u ovom slučaju važi ono: Smiješane, najlakše se piju. Odavno je ofucano: Da nema laži, ne bismo znali šta je istina. Istina je da ima tako i toliko dobrih laži, koje je veoma teško razlikovati od istine. Kao što je laž da je istina samo jedna.

                O, da. Svoje pismo sam, kao što je red, napisala, potpisala, presavila i stavila u koverat, običan beli, pošto mi nešto doš'o blam da u ovim godinama koverte pravim od šarenih stranica časopisa k'o što sam nekad uobičajavala. Isti sam zalepila podrazumevajućim metodom lizanja ( koji princip je primenjen i na markicu ), nakon čega sam glocnula jednu breskvu, malo zreliju, da ubijem gadan ukus u ustima. Potom oprala ruke, obrisala ih, uzela plajvaz i uredno u desnom donjem kvadrantu ispisala adresu:

 Pošto nema pisanih tragova mogu samo da vam prenesem ono što sam čuo a to je da su Zemunci (ili neka druga starija namazana kriminalna grupa) smislili utrovački da bi mogli da se dogovaraju preko telefona kad su sumnjali da su prisluškivani ili čak kad su uhapšeni da dopune i usklade međusobne iskaze.

Šesnaest godina.  Prošlo je šesnaest godina.  

A sve je počelo tako naivno.

Uzmem jedno popodne godišnjeg odmora, prošle sedmice. Spakujemo (ako se pakovanje sebe u kupaćice i dva peškira u platnenu torbu tako može nazvati)  se gospodža i ja  i odjezdimo put gradskog bazena.

Ajmo sad fastforward

Uđemookupamoselegnemoponovoseokupamoiponovolegnemonapeškireonamičupkakosu... 

Tišina.

Ona kreće u sedmi razred, on u prvi. Ja ponavljam opet.
Zamolila sam je da mi napravi spisak potrebnih stvari za novu školsku godinu. U jednom primerku, napismeno.
Dobila sam ovo. (podsećam vas da ćemo osnovni komplet knjiga dobiti besplatno:)

Stvari koje mi uništavaju život...(prim.prev. ništa nisam ni dodala ni oduzela, uključujući i ovaj poetski naslov)

u sporu protiv Samsunga povodom kršenja patenata.

Apple je uvek posebna inspiracija za blogere, plus svi volimo moderne tehnologije, pametne telefone i slične stvarčice, te mi se čini da ova presuda zavređuje blog. Tekst iz NY Times možete pročitati na linku (reči NY Times su link), a nemojte da vas mrzi i da kliknete i na linkove sa strane teksta, pod Related…

Duboko sam uvređen ali nimalo iznenađen. Naslovi u novinama, elektronskim medijima a bogami i na malim ekranima naših čarobnih kutija počinju besomučnu hajku na policajce koji su „brutalno pretukli urednika NIN-a“. Odmah je pronađen i video zapis bezbednosne kamere koja treba da dočara taj „vandalski“ čin „neobuzdane horde nasilnika“ koja „nevinašce“ prebijaju na očigled zgroženih građana.

Nazivate nas braćo Srbi i sestre Srpkinje: Džukelama, Pubovima, Skotovima, Glupacima, Drotovima. I u pravu ste.

Vi nama možete sve a mi vama ne smemo ništa.

... - povratne sprege, petlje i kontradikcije, stereotipi and The Second Mind.

Kako se piše knjiga, roman, na primer? Ozbiljno pitam, što možda zvuči čudno s obzirom na to da pojma nemam o literaturi!

Interesantno mi je sledeće: U "I Am a Strange Loop" kružnom putu oko samog sebe gledam kako svaki put kad naletim na osobu koja je dobra i inspirativna u nečemu što mene nikad u prošlosti nije dotaklo ja odjednom želim da probam isto to, o talentu ni ne razmišljam!

I često probam! I to je radoznalost, i to nam je evolucija podarila.

Forza Jeca! Taj jednostavan usklik podrske Jeleni Jankovic cesto se cuo veceras u toku finala Texas Tennis Open WTA turnira, koji se u petak vece odigrao ovde u Dalasu. To je vec poznat pristup nasih navijaca -- da se zbuni protivnik. Veceras je protivnica bila Roberta Vinci, Italijanka koja je u Teksas dosla sa bekhend slajsom kakvog ovi tereni predgradskog Hilton hotela verovatno nikad ranije nisu videli.

Trojica visokih funkcionera razgovarali su iza otvorenih vrata.

Brajan Ino je neobičan čovek. Sve što dotakne

postaje izuzetno, novo, drugačije.

Za sebe govori da je ne muzičar. Ne zbog toga

što ne ume da svira ili komponuje, već zato što muzici

prilazi svaki put kao nečemu što tek treba da otkrije...

Kao i svi dobri rok muzičari završio je slikarsku školu:)

osnovao je Roxy Music, sa Ferryjem i ostalima,

snimili su dve ploče zajedno, Roxy Music i For Your Pleasure.

Trebalo im je godinu dana da koncipiraju prvi album,

ideja je bila da se napravi potpuno novi, artistički pristup,

da se na mešavini poznatih stilova, uz dodatak novih tehnologija,

elektronskih instrumenata i tehničkih eksperimenata, izgradi novi stil.

Dugo su se pripremali ali je zato uspeh bio ogroman, i dogodio se

preko noći. Pesma Virginia Plain je odmah dospela na top liste,

a grupa je neprekidno bila na turnejama, zastali su samo

da bi snimili drugi album....