Gošća bloga: Katarina M. Boldovana

Odgovor na Pismo pravoslavnima koje su poslale Dveri Srpske:

Сада се Двери - Покрет за живот Србије обраћа свим православнима свуда, у којима, макар мало, постоји свест о томе чији смо потомци и кога наслеђујемо.

U, redu, prepoznala sam se. U meni postoji ne mala, nego velika svest o tome i čiji sam potomak, i koga nasleđujem. I koga sam rodila, kao majka, pravoslavka i vernica, i krstila o Đurđevdanu.

Нека ово обраћање не читају они који су равнодушни према Светом Сави и кнезу Лазару, и према лозинки наше историје да је „земаљско за малена царство, а небеско увек и довека". Њима ово писмо не треба, и неће им значити ништа. Али, ми знамо и осећамо да је таквих мало међу нама. Много је више оних који знају и осећају шта се у свету и код нас збива, и између чега бирамо на Ђурђевдан.

O Svetom Savi i Knezu Lazaru znam mnogo više no što to piše u kratkim verzijama istorije. Kao što znam da su mitovi o njima nastali vekovima kasnije, i služili za buđenje nacionalne svesti. Svetom Savi, koji se odrekao prestola, i koji je pozivao na mir, u vreme kada je mir bio neophodan, kao i danas, pripisuju se vojni pokliči, a Knezu Lazaru Hrebeljanoviću, koji je vodio vojsku u nebitnoj borbi (Marica je bila presudnija) su reči stavili u usta tek kada se srpski narod oslobodio Turaka. Te stoga, znam i šta se i kod nas i u svetu događalo, te kakva je šteta od podgrejanih mitova. Oni su kao podgrejan spanać, da se izrazim domaćičkim jezikom: dok su sveži, korisni su, kad se podgreju, mogu da budu otrovni, i što se više podgrevaju, njihova toksičnost raste.

 

Na ovim izborima se istovremeno mogu naći isti kandidati na listama za predsedničke, parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore. To predstavlja izigravanje zdravog razuma. Ako se od birača traži da izađu na glasanje i iskoriste svoje pravo glasa, što podržavam, onda bi birači trebalo da znaju za koji nivo vlasti su ponuđeni kandidati zapravo kandidovani. Bez toga, birači ne znaju kuda će njihov glas zaista da ode. Malo je verovatno da je isti kandidat sposoban da kvalitetno obavlja funkcije različite zahtevnosti (na različitim nivoima vlasti).

Navešću samo neke primere, na osnovu kojih nije jasno za koju funkciju je dotična osoba zaista kandidovana, a siguran sam da ih ima još poprilično po sakrivenim i zabašurenim linkovima na kojima se nalaze te informacije od javnog značaja:

Čedomir Jovanović (LDP) i Zoran Stanković (URS-G17) su istovremeno kandidati za:
- predsednika republike,
- narodnog poslanika,
- gradskog odbornika u Beogradu.

Pred beogradski sajam knjiga (2011) u izdanju izdavačke kuće „Mona i Manjana“ izašao je roman prvenac Marka Krstića – Viktorija. Roman opisuje našu svakodnevnicu, perioda koji nazivamo tranzicijom; ogoljenu do štrajkova i patnje običnog radnika ili sebičnosti i bezobzirnosti karijerista i ljudi koji su okrenuli leđa idealima za koje su se borili. Roman pokazuje različite puteve kojima su se uputili nekadašnji „saborci“ Petooktobarske revolucije. Gde su oni sada, i koliko nas autor ovog romana pušta da sami odredimo gde je granica između fikcije romana i stvarnosti u kojoj živimo, pitaćemo Marka.

U prilogu su  izvodi iz govora ostalih uvodničara  na nedavno održanom okruglom stolu CEAS "O preporukama Evropskog parlamenta iz Rezolucije O napretku Srbije u procesu njenih evropskih integracija- Podrška usvajanju zakona o otvaranju tajnih dosijea». EP je u spomenutoj Rezoluciji pozvao vlasti u Srbiji da nastave sa naporima da eliminišu nasleđe komunističkih tajnih službi, kao korak u procesu demokratizacije Srbije i podsetio na značaj dalje reforme sektora bezbednosti, jačanje parlamentarnog nadzora i kontrole nad službama bezbednosti, kao i na značaj otvaranja nacionalnih arhiva. Podršku organizatoru i učesnicima skupa pružio je u svom pozdravnom pismu izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin.

U senci arogantnog falsifikata studenta beogradskog Fizičkog fakulteta Stefana Veljkovića, kao i ostalih "bisera" domaće crne hronike, ostalo je jedno hapšenje - prava ilustracija za predizborni (bez)obrazac života ovde i sada:

"U Beogradu je uhapšen Saša Vujko (39), koji se lažno predstavljao kao pripadnik Bezbednosne informativne agencije (BIA) i član Saveta za nacionalnu bezbednost.

Danas sam naišao na tekst Vesne Rakić Vodinelić koji pokazuje, kao na pokaznoj vežbi, koliko je bahata državna uprava, koliko je rastureno pravosuđe u Srbiji, i kakva sve rešenja i presude proizvodi. Posledice po društvo su nesagledive.

Moj gost danas: naš mladi blogokolega pocetiodsebe

Par uvodnih reči

Namera sa kojom se upuštam u pisanje ovog članka je da započnem raspravu na temu budućnosti dece u Srbiji ako se pogleda okruženje u kome odrastaju. Naime, već sa ovih malo leta, previše negativnog vidim da mogu dozvoliti sebi ono što većina ljudi u ovoj državi sebi dozvoljava tokom poslednjih pola veka - da pustim da se stvari oko mene od direktnog značaja za moj i život moje porodice dešavaju bez ikakve kontrole.

Pred svake izbore narodu je obećavano da će mu biti bolje a bivalo je sve gore.Tokom ove  predizbornoj kampanji otvoreno je i najavljeno otvaranje toliko novih pogona da bi Srbija mogla brzo da postane država blagostanja i da će biti sve manje ovakvih tužnih priča o surovoj stvarnosti. Građani i građanke ipak izađite i glasajte a vi gospođe i gospodo koji budete na vlasti potrudite se da ispunite barem deo obećanja i imajte na umu da je Srbija puna ovih tužnih priča.

Evo jedne tužne priče nepoznatog autora o tranzicionom životu mnogobrojnih porodica:

 “Učiteljica nas je pitala da li znamo šta je to 1. maj - i svi su ćutali, samo sam se ja javio:
"To je dan kada bi tata trebalo da primi platu, ali je nije primio! Nije ni 1. aprila, ni 1. marta, ni februara, januara... U decembru je pozajmio za prasence od teče, ali mu još nije vratio, i kad god zove, mi moramo da kažemo da tata nije tu, iako se krije u ve-ceu kao da teča može da vidi kroz slušalicu."
Lupila mi je čvrgu i rekla da sednem...

Toliko se nakupilo blogova o izborima da su vec totalno kontraproduktivni. Sve manje i manje znace, a niko ih vise i ne cita. Posto je vrlo lako ispuniti ta dva kriterijuma, a i sami izbori se blize, jos malo pa ce da nastupi predizborna cutnja/sutnja/patnja, evo i jedno moje konvolutivno misljenje (i ja slabo razumem sta sam hteo da kazem) da skromno doprinesem tronsko-pijedestalnom zaludjivanju i sveopstoj blamazi...

Kad su izbori u Srbiji u pitanju, niko ne glasa za opciju koja mu je u datom trenutku ekonomski i materijalno, pa cak ni ideoloski najbliza, tj. koja bi za njegov/njen konkretan zivot, u smislu poboljsanja istog bila najpozeljnija. Ne. Kod nas mali broj ljudi glasa racionalno, dok medjutim svi glasaju takticki i to na taj nacin da bi, ako je ikako moguce, uspeli da izdejstvuju da pobedi ona opcija koja im emotivno u tom trenutku najvise prija, a u isto vreme da najgore prodje ona opcija koju uglavnom iracionalno najvise mrze, i to sve bez obzira da li ce tako izabrana vlast zaista i da donese neko realno poboljsanje zivotnog standarda i drzavno-drustvenog okruzenja.

Govor Jelene Milić, direktorke Centra za evroatlantske studije (CEAS) iz Beograda, na nedavno održanom okruglom stolu CEAS "O preporukama Evropskog parlamenta iz Rezolucije O napretku Srbije u procesu njenih evropskih integracija- Podrška usvajanju zakona o otvaranju tajnih dosijea». EP je u spomenutoj Rezoluciji pozvao vlasti u Srbiji da nastave sa naporima da eliminišu nasleđe komunističkih tajnih službi, kao korak u procesu demokratizacije Srbije i podsetio na značaj dalje reforme sektora bezbednosti, jačanje parlamentarnog nadzora i kontrole nad službama bezbednosti, kao i na značaj otvaranja nacionalnih arhiva. Podršku organizatoru i učesnicima skupa pružio je u svom pozdravnom pismu izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin.

glas dat borisu tadiću ili tomislavu nikoliću je bačen glas. znate zašto?

Gost autor: Bojan Bogdanović, koordinator Ubuntu tima za Srbiju

Dugo sam razmišljao da napišem ovaj članak. Ne zato što je komplikovan (nije, naravno), već je pravi razlog kako ga na pravi način napisati. Prva ideja mi je bila da ga ponudim našim drugarima za novi FLOSS webzin koji je upravo u nastajanju, ali mi je ovde na blogu bilo komotnije: mogu biti „neozbiljniji“ nego u časopisu. Sa druge strane, inicijalnu kapislu da ovo napišem dao mi je Igor (digitalis_vulgaris sa Ubuntu foruma) dok smo radili pripreme za Share konferenciju. I hvala mu na tome. Koja je to inicijalna kapisla, videćete na kraju, kao poentu cele ove priče. Ko pročita do kraja shvatiće.

Građani Srbije,

Dužni smo da budemo hrabri onda kada nam je Srbija obeshrabrena. Dužni smo da govorimo istinu Srbiji u kojoj je lakše lagati druge i sebe. Dužni smo da odbranimo naše pravo na Srbiju u Evropi i Evropu u Srbiji.
Svi mi, dobronamerni građani, borci za evrop- sku Srbiju od 9. marta do 5. oktobra, ogorčeni smo zbog mnogih proneverenih ciljeva. Posebno smo nezadovoljni zbog nepotrebnog i opasnog povlađivanja proevropske Vlade anti- evropskoj histeriji i strategiji da balvani sa dva carinska prelaza na severu Kosova blokiraju dobijanje statusa kandidata i datum početka pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji.

Čestitam praznik rada, sa željom da ih podsetim na reči cele pesme.