Ovo sto sledi jeste tekst koji sam napisao za magazin Status, svom prijatelju Slavisi Lekicu. U ovom tekstu dao sam celog sebe, napisao dosta intimnih stvari koje mozda nikada i nikome drugom ne bih. Jednog letnjeg popodneva, Slavisa je meni ispricao svoju pricu, onda sam mu ispricao svoju. On je predlozio da sve sto sam mu rekao stavim na papir. U februarskom broju Statusa izasao je taj tekst, koji je posle preuzala i B92/Putovanja. Zelim da ga podelim

                                          Otac me je učio da radim. Nije me učio da to volim (My father taught me to work; he did not teach me to love it  - Abraham Lincoln)

                                   Bori se kao da borba služi nečemu; radi kao da  rad služi nečemu (Bhagavad Gita)

Nije lako bas razjasniti odnosno precizno definisati sta je Straza,za vojnika.Naravno ima ona definicija iz vojnog referata.

Naoruzana vojna lica koje vrse fizicko obezbedjenje lica,sredstava i objekata.

Kako bedna definicija,tako vazne duznosti.Ne odaje zasluzenu cast tako vazne funkcije.

Za vojnika,biti na strazi je teska gnjavaza,dva sata si u pripravnom stanju,to vam dodje dva sata nema spavanje pre vase smene,posle toga nekih pola sata dok vas razvedu do strazarskog mesta jer se krece da na vreme smene vi stignete,znaci kradete od svog vremena,jer bilo

Lepo zvuči kada te neko pozove da dođeš na bilo kakvo slavlje. To u našem (srpskom) smisli ne znači samo da ćete da idete negde da se nakrkate, obično je to nešto više. Neko vas se setio i taj mali znak pažnje se uvek ceni. Tako je i na zapadu, abr sam ja mislio tako. Kod nas u otadžbini se nikad ne pravi pitanje ko će šta i koliko da plati, ako se ima para onda se ide na piće, ako se ima više onda u kafanu na roštilj.

Kao studenti mi smo uvek bili za prvu

Početkom nedelje, posle skoro devet godina pauze, u njujorškom „Medison Skver Gardenu" ponovo se igrao ženski tenis. Reč je o egzibicionom teniskom turniru u čast Bili Džin King, jedne od najboljih teniserki svih vremena, ali i žene zaslužne za osnivanje Udruženja profesionalnih teniserki (WTA) i kako je to te večeri rekao bivši američki predsednik Bil Klinton „nekog ko je učinio više nego iko drugi za ravnopravnost žena u sportu". Učesnice: Serena i Venus Vilijams, Jelena Janković i Ana Ivanović, prva, peta, treća i sedma teniserka sveta . Nagradni fond: milion i dve

У духу надолазећег 8. марта, враћам се старом тексту...

Ово није социолошка студија, просто запажања са "терена".

     Наше бабе су живеле на селу, нису ишле у школу, од малена су усмераване на рад по кући (основна школа - кување и прање, напредни курс - кукичање, вез и плетење), око стоке и на њиви. Удавале су се преко проводаџика

Cudno je da se malo obraca paznja, bar koliko se meni cini, na ono sto se desava u najvaznijim institucijama kulture ovih dana. Sve je to posledica guranja pod tepih problema za koje mnogi iskreno misle da su nebitni. Ili da su bar marginalni. A nisu.

Svima je vaznije da li je Jovica Stanisic bio agent cia-e, kako najpovoljnije kupiti auto, koliko duguje Miskovic...Sve je to vazno, dakako, da me se ne shvati pogresno, ali ja cu o onome sto mislim da je podjednako vazno.

Dvojica celnih ljudi dve ustanove od velikog znacaja za nasu zemlju i glavni grad, su podnela ostavke.

Ko kaže da narod kod nas ne čita? Čita recimo onaj papir za dupe (da prostite) za koji piše gospođa Marković Marković ili Petrović Petrović ili... ne mogu sada da se setim tačno kako se preziva, koja se nada da niko nije provalio da ona u stvari nije novinar. Gospođa koja, duboko verujem, nakon napornog dana ispunjenog utvrđivanjem ko je od poslanika vera, a ko nevera, ili mudrolijama tipa "kako je Duško Dugouško mogao spasiti dečije dodatke tako što bi 3000 evra pretvorio u bar jedno 5 miliona evra", uveče u tmini svoje zablude bunca "oni znaju šta ja u stvari radim", "ljudi znaju da ja nisam novinar", "svi znaju da ja buncam"... Ali dobro, dosta je za sada priče o ovoj sirotoj ženi i o njenim kolegama.

Uzmite čašu vode ili ne, bolje drmnite jednu rakiju. Ono što sledi je centralni post serijala, u kome ću pokušati da opišem moguće ekonomske i političke posledice globalne krize koja nam predstoji. Kriza nije prava reč, jer kriza dođe i prođe, a ovo što nas očekuje je nevesela budućnost.

Da budem jasan, ništa što uradimo u narednih nekoliko godina neće nam omogućiti da nastavimo dosadašnji rast. Naš izbor je lagano prizemljenje ili kolaps.

VEST: Ministar odobrio izbor ginekologa za 20.000 dinara

Razočarali ste me.

U oktobru ste nam ponudili saradanju u rešavanju problema u porodilištima, a danas mi iz medija saznajemo kakve se promene uvode. To da će dr Stanojević da predlaže ono što njemu i lekarima odgovara, to mi je jasno. Ali mi nije jasno kako vi, koji tvrdite da niste ministar ni lekara ni pacijenata, već i jednih i drugih, ove druge uopšte niste pitali

Ovaj post je samo ilustrativno-informativni dodatak današnjem postu Gorana Miletića.

6. februara ove godine jedan od gostiju Peščanika bio je publicista Mirko Đorđević, koji je govorio o imovini SPC, o njenom uticaju u srpskom društvu - tačnije, o njenoj zemaljskoj, više nego opipljivoj moći. Povod za razgovor bilo je uplitanje crkve u raspravu o Statutu Vojvodine, a prave razmere njene moći vidljive su, naravno, u današnjoj odluci da se povuče iz procedure Zakon protiv diskriminacije.

----------------

Svetlana Lukić: (...) Juče je stigla vest da je Sveti arhijerejski Sinod Srpske pravoslavne crkve poslao pismo državnom vrhu Srbije i poručio da nikako ne usvajaju Statut Vojvodine, da oni imaju neke važne primedbe.

Vojska.

Sretenje 2008.

Kasarna Nis.

Organizacija Manifestacije "Otvoreni Dan Sretenje 2008"

Cekamo sa Kapetanom, smaramo se dva sata sedeci na livadi. Sve je spremno vec odavno. I sad cekamo.

Da razjasnim neko je dosao do jedne mozda lose, mozda dobre zamisli da za taj otvoreni dan kad dodju svi ti specijalci i sta ti ja znam svi klinci koji dodju mogu tamo da se zezaju sa njima, da im pokazu tenkove sprave u principu da pokazu mladjim kolegama svoje igracke.