Ako mi bilo šta nedostaje u inostranstvu - to je dnevno korišćenje maternjeg jezika. Testiram sebe non stop -bilo da mi je prijatno kad sedim sa mojim novim/starim nemačkim drugaricamam; posle četri, pet gutljaja kafe(!) - odjednom počnem na svom jeziku; dobro - dve, tri reči. Onda se one smeju u glas i kažu - ovo je dobar znak da smo izabrale dobro mesto- Tanja je opuštena. Ipak, kad sam počela da se svadjam sa birokratijom i to preko žice, gde ne vide moju crvenu kosu koja još više pocrveni i razrogačene oči-shvatila sam da znam nemački. Dobro, padež ovde ili onde, dativ, akuzativ ali me vrlo, vrlo dobro razumeju. Ipak, juče sam bila u novoj, potpuno novoj situaciji. Trebalo je da smirim 10-toro dece koje prave HAOS po kući-a sve pod pokroviteljstvom moje ćerke koja je slavila rodjendan.

 

 

 

Bor je, kao što znamo, grad koji srpska vlada zajedno sa borskim bazenom, bezuspešno prodaje već nekoliko godina. Ne bih ovog puta o tome, već o nečem drugom. Lepšem.

 Boranin Branislav Bane Dimitrijević, muzičar koji je kao pisac opisao kako je pevao sa ovcama (Imprime, Niš,2008), već dve godine u Boru proizvodi književnost na struju.

Bane, to radi uz pomoć kišobrana.

Književnost na struju Bane i njegovi prijatelji proizvode:

zbog onih koji vole književnost,

zbog onih koji pišu, ali ne znaju da li je to dobro,

zbog

Drage moje, kad kliknete ovde idita na "Behind the scenes" :).

Mozete i na photos :).

Neke druge, bez majica sa ovogodisnjeg US Opena (Safin i neki od Spanaca) kad nadjem kabl za fotoaparat :( 

Od jutros sam malog mukicu dva puta bacio u nesvest. Jadan se toliko radovao što se vratio u najlepšu zemlju na svetu, natürlich Serbien, da ga ni triple-brom nije mogao smiriti, te sam morao primeniti fizičku silu. Eminentni stručnjaci kažu da nejač ne treba fizički kažnjavati, ali ja stvarno nisam imao drugog, a kako mi se čini uskoro i trećeg izbora. Evo ga sada mirno spava (sve je zaključano), te se mogu posvetiti blogopisaniju. Završio se odmor, vreme je za nove blog podvige.

Ali, dok sam bio odsutan, brčkao i pokušavao da se ratosiljam aristokratskog bledila na blogu se desila prava mala anti-queeria revolucija. Vidim da je to Boban lepo hendlovao. Lupio je ignore, spakovao se i otišao na more. Pametan potez. Mada je trebao da se ugleda na sestre radikalke i da baci koju kletvu, ali dobro… ima vremena. Nego, da se vratimo na temu.

More.

Ne znam kako vi, ali za mene odlazak na more je prilika za celonoćno i celodnevno opijanje, drogiranje i orgijanje, sve dok se na nekoj peščanoj plaži, kao sestra Amy, ne onesvestim sa flašom u ruci, džointom u ustima i dildom u zadnjici. Nekad je taj raspored drugačiji, što je samo dokaz da je tulum bio ekstra ludilo, naročito kada flaša i dildo zamene mesta.

Odlučio sam da ovogodišnje letovanje bude najperverznije do sada, te sam se bacio na potragu za mestom gde ću deset dana maksimalno ludovati. Mikonos, Ibica, Majorka… Stvarno je bilo teško odabrati. Moj izbor je pao na najperverznije mesto na planeti. Ne, nisu Koštunići. Jok, nije ni Čačak. U pitanju je bugarsko mesto nevaljalog naziva KITEN.

Šta čovek da kaže na vest iz Blica o međunarodnoj tuči zbog WC-a? Da se radi o zemljama (i narodima) koje ne poznajem verovatno bih se nasmejao, slegnuo ramenima i zaboravio. Međutim, pošto to nije slučaj osećam se "prozvanim".

 

 

Dogodilo se na današnji dan ...

 

- 10.000 evra košta 20 grama čaja '' da hongpao ''...ja i dalje srčem kafu i listam Blic...to me bar ništa ne košta...

- A da sam u pravu što to radim, potvrdjuje i tekst o poverenju gradjana u medije, gde je u konkurenciji štampanih medija BLIC na prvom mestu...( mislim, ovo je provereno...objavljeno je u BLIC-u)...mada vidim da ovim istraživanjem nije obuhvaćen moj blog na internetu ( kojem svakim danom čitaoci ukazuju sve veće poverenje ), pa mislim da bi došlo do nekih pomeranja ako bi se

Da li postoji vremenski termin, neka upotrebljiva formula ili pozitivno iskustvo koje bi proces suočavanja s prošlošću, na prostoru bivše Jugoslavije, pokrenuli sa mrtve tačke?

Da li je ovaj proces potreban i uopšte moguć kada je jezik kojim oficijelne politike komuniciraju prepun nerazumijevanja, optuživanja i govora mržnje ?
Mijenjajući uloge političari tako ponekad govore kao da su žrtve , a žrtve opet često govore kao da su političari.

U ovom trenutku se suočavanjem sa prošlošću bave, sa većim ili manjim uspjehom, tek poneka nevladina organizacija

Šta je zajedničko sledećim naizgled nepovezanim događajima: vojni puč u Grčkoj 1967, otmica i ubistvo Alda Mora 1978, masakr na železničkoj stanici u Bolonji 1980, masakr na Oktoberfestu u Minhenu 1980, neuspešni atentat na papa Vojtilu 1981, potapanje Grinpisovog broda Rainbow Warior 1985. na Pacifiku?

Konacno su u nasim medijima svoje mesto dobili sportisti sa hendikepom i njihovi uspesi. Mozda su tome doprineli na prosloj paraolimpijadi kada su se vratili sa brojnim odlicjima. Jako sam srecna sto su i sada otisli tako kvalitetni sportisti i iskreno se nadam da ce se vratiti sa jos vise medalja. Ipak, necu ih ni dizati u nebesa niti pljuvati kao sto to obicno radi nas narod sportistima, ni u uspesima ni u porazima. Smatram da svi mi svoj posao radimo najbolje sto umemo ili bar vecina nas, pa se tako srazmerno trudu i znanju kitimo i pohvalama ili kritikama.

Ono sto mene jos jako

"It is much easier to become a father than to be one."
Kent Nerburn

 

 

Uvek smo se trudili (moje Zence i Ja) da se u vaspitavanju svog sina pridrzavamo Do As I Do devize. Svesni naravno da deca uvek u principu usvajaju matrice ponasanja koje vide. Sto god mi pricali i objasnjavali, reci dobijaju pravo znacenje tek ako su potkrepljene primerom. Zato ne prelazim ulicu na crveno bez obzira koliko mi se zuri, ne bacam papirice po ulici, bez obzira sto me nervira da vucem otpatke po dzepovima satima dok ne prodjem pored neke kante, ne parkiram

састав на тему . . . . пако тулуд?

 

причоми ,знамга онако, јутрос 1 у аутобусу , јер аутоми напречац ноћас кљокно пошто му штуц-дозна распрскивача дизела очла, рикно јој наиме клајстер па ушмелцовала, како је ,не зна када ,чуо вест коју му је половично пијан испричао ,док га је држао загњуреног у писоар паба ‘’код дерикоже’’ да се исповраћа ,

Danas bi bio 85. rodjendan mog oca

 

 

 

Posle kratkog ravnog dela iza Murgaba, uspon dug oko 40km poveo nas je na 4140m visok prevoj Naizataš. Izašavši tamo gore, našli smo se na tavanu Pamira odnosno na najvišoj etapi našeg putovanja, i narednih dana smo goredolirali po tom tavanu ne spuštajući se nikad mnogo ispod 4000m, i savlađujući nekoliko prevoja iznad te visine.


U nemilosrdnim čeljustima raja