састав на тему . . . шетну

ко резултата уистину примереног понашања удруштву, аутобусу, продавници,наплажи, те улицом, дозволила ми мила Ташта, док несложи пасијанса, да се малко пропатикам нековече крајмора у лаком касу,знате оно,пета предпрсте ,па наново, док је кондицие, онако ушорцу и сливлес  мајици  да ми  уоче нови татуу (којим прикривам све млићкавије бицепсе и трицепсе )  те рутавос екстрема (кото воле) кад већ косамеће

Evo nas u Oshu, nadomak granice Kirigistana i Tadzikistana. Kao sto pomenuh u uvodu, 650km koje smo od Biskeka prevozom presli dovde, prakticno su samo "prilazni" kilometri –  da se domognemo pocetne tacke za pedaliranje na Pamir hajveju.

No s obzirom na to da smo se transportovali malim (milim) kombijem sa vozacem, mogli smo juce da
napravimo uspon biciklima na 3520m visoki prevoj  Tyu Ashu. Izasli negde na 1200m, vozili do gore, spustili se divnim spustom nizbrdo, i posle oko 70 predjenih km ukombirali se (usli u kombeta) i nastavili dalje. A sve to u cilju pocetne visinske aklimatizacije.

Uz poštovanje svih važnih događaja vezanih za 4. avgust. za mene je to drag dan zbog Marije Magdalene, u narodu poznate kao Blaga Marija. Ne religijski, već privatno. O tom, neki drugi put.

No, moj blogodrugar Pape (venčano 92), skrenuo mi je pažnju na još jedan značajan događaj.

Ovoga puta, ja samo otvaram vrata, a vi nastavite... samo pravo... čeka vas Pape i...

Rođendan Luja Armstronga.

Na današnji bi dan (mislim na 4 avgust) Luj Armstrong napunio 108 godina da je poživeo. Nađe se još po koji njegov vršnjak živ po svetu. Sam Armstrong bi se verovatno usprotivio proslavi, i održao je mesec dana ranije, jer je tvrdio da je rođen 4 jula 1901. No činjenice su dokazane.

O njegovom životu i karijeri se sve zna, i lako je dostupno. Izdvojiću najznačajnije momente. Najpre je potrebno naglasiti da je Luj Armstrong ne samo ozbiljan džez muzičar, nego i inovator koji je presudno uticao na razvoj džez muzike tokom 20tih i 30tih. Period po kojem je mnogo bolje

Smrt Aleksandra Solženjicina podstakla me je ne samo da se vratim mnogo godina nazad nego i da ponovo razmišljam o uticaju starosti na politička uverenja. Za mene je Solženjicin prvo bio pisac a tek dosta godina kasnije disident. Iz disidentske faze prešao je u rojalističku. Što je bio stariji sve je više volio carsku Rusiju. Teško bi se mogao nazvati levičarom kao što je to neko pomenuo na Forumu B92, uporedjujući ga sa Dobricom Ćosićem. Srećom, Aleksandar Solženjicin se nije uključio u aktuelnu rusku politiku pa je tako ostao izvan domašaja tajkunsko-kagebeovskog

Na crnogorsko krštenje u jednom manjem vojvođanskom mestu krećemo oko 14h, izbegavajući autoput, (čak i neke magistralne) kako bi mogli da uživamo u lepotama severne pokrajine i njenih sela... Kako smo prošli i poslednje mesto koje pripada Beogradu (Dunavac), puštamo disk sa tamburašima i doživljaj je potpun!  Drug (moj budući kum), sa kojim idem na krštenje njegovog rođaka, vozi prilično dobro i lagano, jer nigde nismo ni žurili, a pošto će on da pije , dogovor je da ću ja voziti nazad (to je jedan od razloga što me je i poveo).  Stižemo prvo u jedno veće mesto,  u kojem

Foto: Mira Zdjelar

Jednog vrelog i prašnjavog tropskog popodneva moj kubanski poznanik (recimo da se zove Hugo, imena ponekad pomažu da priča lakše teče) i ja prolazili smo kolima kroz Marianao, čija je 114. ulica, glavna saobraćajnica koja zapadni deo Havane povezuje sa aerodromom, još uvek bila sveže okrečena za Samit nesvrstanih, tog u svetu zaboravljenog i marginalizovanog pokreta koji još uvek zauzima vrlo važno mesto u kubanskoj spoljnoj politici. 114. ulica podsećala je na pozorišne kulise. Pošto su tuda prolazile gotovo sve delegacije Samita, sve oronule kuće u njoj sveže su okrečene u živopisne boje - zelene, žute, plave, sve zamislive. Naravno, čim se sa glavne ulice skrene, decenijama stari i ofucani, nekada beli malter, odvaljuje se sa onoga što je ostalo od zidova. I tu, ipak, ljudi stanuju.

 I na kraju treba se zapitati: dokle će demokratske partije proširivati granice demokratije, snižavajući kriterijume prema kojima se definiše demokratija? Da li se time ne ubija i sama mogućnost razvoja demokratije, koja nije prostor u kojem svako može da radi šta mu je volja, već kako su liberalni teoretičari na samom početku definisali demokratiju - kao poštovanje ljudskih individualnih prava i sloboda, kojima se ne ugrožavaju slobode drugih (a pre svega, pravo na život i ljudsko dostojanstvo).

Zagorka Golubovic, Danas, 4.8.2008.

Prenosim

prenosim tekst Ljilje i Milosa, JT

Upalim TV da pronađem gde mogu da vidim Noleta, i na moje iznenađenje, shvatim da sam okasnila - izgleda da je ovaj put lako pobedio Nadala.

Vrtim dalje kanale, kad na TV'Pink' film 'Kozara' i pobegnem glavom bez obzira... Uključim neki muzički kanal i dohvatim se peglanja. Al' ne lezi vraže, 'Kozara' mi i dalje u mislima.

Neću da je gledam. Odlučno NE!

To je jedan od filmova zbog kojih sam u detinjstvu mnogo puta sanjala da me jure Nemci, sakrivala se u snovima iza nekakvih drvenih taraba, žbunova, gledala kolone Nemaca koji prolaze i viču 'Halt!' i govore

"Kad deca nisu besna kuca nije tesna"

Kod mene, u Nis. se kaze: "Nek' je sa srecu!"

Ovako smršao, nevjerovatno liči na likove iz „Alan Forda“, kultnog stripa moje generacije. Oči, crte lica, nešto u pogledu – baš kao likovi, i to ne glavni, iz legendarnog stripa o prevarantima, mitomanima i tajnim agentima. O grupi nazvanoj TNT. Naravno, ovaj strip je rađen na rubu – i preko ruba – karikature, pa činjenica da neko tako liči na Bankerove

Gost bloga: Biljana Beba Knežević

Ponekad uspem da suzbijem jesen u sebi. Razmaknem nebo, ono najniže, pa noktima, goloruka kopam do plavetnila. Ponekad uspem i sve te neke novembre da sabijem u jednu malu, malecnu kutijicu koja svira poznatu melodiju tišine kad je otvorim, zato, retko je otvaram.

Uspem, ponekad.

ili ti, lav iz dnevne sobe...

Piše mi moj blogodrugar Stari na kraju bloga o opraštanju:

''I kako objasniti zadribandama da su moja deca dokle god sam živ.''

...............i natera me da kopam po računaru.

Znam da sam nekad nešto pisala kao moj intimni proglas roditeljima – ne mojim, nego onako... Volim ja to, kao, kada bi mene neko pitao i saslušao - ja bih to ovako:  

Roditeljima! 

Dragi roditelji, ne štedite lepe reči za sopstvenu decu! Ne