Srbija - SAD

Zbunjivanje oko američkih izbora ne prestaje.

DNC Hack je pokazao da je Demokratska Partija favorizovala Hilari Klinton. Teško je reći kolike bi bile Sandersove šanse da nije bilo tako, ali bi, nesumnjivo, bile značajne. Nagađanje. Ceo ovaj blog je nagađanje, relativno malo mog nagađanja povrh nagađanja mnogo bolje informisanih od mene.

Uvek je drugarski podsetiti ljude koji ne vole nagađanja da je veliki deo istine vešto upkovano nagađanje ili laž pojedinca ili grupe. Ili manje vešto upakovano nagađanje ili laž koje je, onda, samo prošlo naše filtere, lične ili grupne, sa nešto manjom gustinom znanja.

Opšte je poznato da je jedan od prioriteta vladajuće većine tzv dualno obrazovanje. Iza novog naziva u suštini se krije učenička praksa u sšecijalizovanim stručnim školama gde svoje profile obrazuju konkretni poslodavci. Na taj način se učenicima koji ne žele ili nemaju mogućnosti da se upuštaju u avanturu višeg obrazovanja pruža prilika da ne gube vreme na simulacije školovanja koje ničemu ne služe već se spremaju za zanate kojima će se baviti kasnije celog života. U suštini, ta ideja starija je i od učeničke prakse koje se oni koji se sećaju SFRJ svakako sećaju jer

Nisu naši vrhunski sportisti baš toliki socijalni slučajevi kako to neki vole da predstavljaju. 

Odmah na početku, da se ogradim od bilo kakvih političkih tumačenja ovog teksta; baviću se isključivo činjenicama.

Isto tako, želim da iskažem ogromno poštovanje prema svim sportistima i njihovim trenerima; i sam sam u vrhunskom sportu dve trećine života i znam kako žive. Oni su primer koje treba svako od nas da sledi; primer kako se isključivo napornim radom i odricanjem može doći do svetskih visina.

Piše: Rodoljub Šabić

Često kažem da problemi u pristupu informacijama od javnog značaja mogu biti  "informativniji", indikativniji od sadržine informacija koje se uskraćuju. To mi je nedavno novinarka dnevnog lista "Danas" žalbom podnetom Povereniku i "pričicom" koja je s tim u vezi usledila, potvrdila na način koji, mislim, vredi podeliti ovde na blogu.

Ona je od Gradskog zavoda za veštačenje zatražila spisak predmeta u kojima je od 2011.godine kad je dobila status sudskog veštaka, bila angažovana veštakinja M.L. Nije ga dobila pa je žalbom zatražila zaštitu

Doduše ima rešenje - zahteva malo truda, ali praksa nije nepoznata akademskoj zajednici... Da praksu ozvaničimo, uvedemo u legalne tokove, kako i dolikuje uređenom društvu.

Profesor/nastavnik/učitelj, na svom prvom času potpiše udžbenik, učeniku, i ne da mu ocenu ukoliko na kraju godine na uvid ne donese originalno potpisan udžbenik. Time se izbegava svako snalaženje, podržava se suština sistema (obrazovanje je roba - mora da se plati) izdavači sretno trjaju ruke, a sistem isporučuje papir (suštinu) samo onome ko plati.

Ne sumnjam da bi prosvetna zajednica

Некако је чудно ово лето у Србији.  Шпекулације око датума формирања владе подсетило нас је на чувену драму „Чекајући Годоа". Наравно, разлика је у томе да смо ми дочекали владу док Годо никада не дође.

Али време чекања је идеално за размишљања о разним темама и погодно да се ради нешто несвакидашње. Ја сам га искористио

Postoje ljudi koji su veći od samih sebe.

Fidel Castro je rodjen blizu Birana na Kubi 13. Avgusta 1926. godine kao treće dete ukljućujući dva brata Raula I Ramona i tri sestre.Njegov otac Anghel je bio bogati plantažer šećerne trske i njegova majka je Lina, bivša sluzavka Angelove prve žene Marije.

Školovao se

Veština pričanja priče („storytelling") duboko je ukorenjena u naše nasleđe. Jer, ljudi pričaju priče jedni drugima od kad znaju za sebe. Ustvari, neki bi rekli da upravo priče i predstavljaju ono ključno po čemu se čovek razlikuje od drugih vrsta. Bez priča, po svoj bi prilici svi zajedno još uvek veselo skakalii po džungli, brali bobice, i noću cvokotali od hladnoće i cvikali od lavova. Jer, ljudi su odvajkada baš preko priča i prenosili znanja i iskustva, mnogo pre nego što su izmišljeni pismo i knjiga.

Početkom leta grejala me, jedno vreme, estetika komunizma. Ali ne ova srpska, hardcore varijanta nego sam se pitala: kako to zaista izgleda s bezbedne distance? I tako sam se, u potrazi za tim materijalnim ostacima, zatekla, par dana u Pragu.

Na prvi pogled, od istočnog bloka, kamen na kamenu nije ostao. Mase turista dolaze da gledaju mostove, katedrale i cele ulice iz 12-og, 15-og, 17-og veka. Tu su restorani, pivnice, prodavnice, kafići, poslastičarnice. Sve je skockano da zadovolji svaku turističku potrebu. Šta tu može da se ne dopada?

Ali, kad se čovek izmakne malo