U susret lokalnim izborima, da iznesem moj slučaj...

U poslednje tri godine, ovog bržeg, boljeg i jačeg poretka, za brigu o 3 stare osobe i  osobi sa invaliditetom, dve sahrane, dva ostavinska postupka, prodaju dva stana i vikendice (doduše oronulih) i kupovinu jednog stana, država nam je pojela oko 4000 evra i saplitala nas na svakom koraku kojim je raspolagala.

U ponoć počinje predizborna tišina. Stoga i nemam šta da vam kažem, pametni ste ljudi (ok, barem dobar deo vas), znate šta treba da uradite u nedelju…

 

Specijalno ne podnosim specijalitete i specijaliste opšte informisanosti, faširane šnicle i fašiste, tanke kosti i uzrečicu Bože mi oprosti, anahrone, tvrde makarone i anarhiste, histeriju, Listere i listeriju, glikemiju i glisere, kada neko neumorno sere, ne podnosim ministre i njihove šofere, mistere, crna stakla, lavirinte, ogledala i misteriju, osim ako nije stari dobri Marti, ili ako nije upleten profesor Morijarti

Ne podnosim borce iz Borče, ni slađe ni gorče, ni tvorce ni tvorove, emotivne vampire i trolove, internet smorove, beskonačne sudske sporove, šuplje obore i torove, alatnice i šupe, one koji na keca ljube u dupe, čekiće, klješta, šrafcigere i zaključanu prvu fioku, sitnu i krupnu stoku, koju niko ne hvata, osim ako nije repata

Pitam se koliko još javnih prostora u Beogradu može da se upropasti renoviranjem uz blagoslov gradske vlasti, i da li je uopšte išta ostalo što se može spasiti? U septembru 2017. investitor "Gradsko zelenilo" je otpočeo rekonstrukciju Pionirskog parka, znanog kao Pionirac. Svečano otvaranje parka je bilo u roku, 29. decembra, što su idilično predstavili gradonačelnik Mali i gradski menadžer Vesić na TV Pinku i Studiu B, izuzetno ponosni na realizaciju ovog projekta. To što su izvodili radove usred zime nije čudno, s obzirom da su najavljeni lokalni izbori pa su morali sve da otaljaju na vreme. Ne shvatam zašto i dokle će građani ćutnjom tolerisati počinioce ovog (još jednog) urbanog zločina i finansijskog debakla, uz toliko kardinalnih grešaka i propusta koji mi bodu oči već dva meseca.

U prethodnom blogu "Bitka za izlaznost" predložio

Ako ste mislili da Templari i Iluminati vladaju svetom, sva je prilika da ste se grdno prevarili. A i ti Bilderberzi i Malteški vitezovi, mala su deca u poređenju sa njenim veličanstvom - fokus grupom. Sad, neki će pomisliti da se po milioniti put radi o nekakvom tajnom društvu ili čemu već, ali je na sreću stvar izgleda ipak prilično daleko od toga. Naime, ne radi se ni o čemu drugom do o relativno skorijem izumu marketinških agencija i ispitivača javnog mnjenja.

Posveceno mojoj sestri koja zivi daleko

Kako je nastala pustinjska ruza, kamen?

Davno jednom postojao je beduin bez pravca i cilja.Na dugim putovanjima kroz nepregledna prostranstva Sahare odjednom je zapazio cvet neizmerne lepote kako raste na obodu pustinje.Zastao je da se divi  bojama koje do tad nije video i glasno govorio cvetu o njegovoj posebnosti.Reci su bile kao kapi kise tako retke u tim predelima. Cvet je vrlo brzo poceo da izbacuje jos pupoljaka i da biva sve lepsi. Beduin se stalno vracao sa svojih putovanja i dolazio sa jos lepsim recima za cvert.Gde god da je

Taroko kanjon je verovatno najpoznatija turisticka atrakcija u Tajvanu. U sklopu nacionalnog parka, za koji je proglasena cela oblast u donjem toku reke Livu, nalazi se na desetine hajkerskih staza. Da bi se sve ispesacile, treba tri dana.

Na jeziku domorodaca, rec 'taroko' oznacava ljudsko bice. Nekada je kanjon bio nalaziste žada, a zbog mermernih stena naziva se i Mermerni kanjon.

Sa mojim domacinima ispesacila sam dve staze i ostale udivljena tolikom lepotom. Nije mi smetalo ni sto su veci deo tih ruta Tajvanci poplocali i osigurali ogradama, podlezuci zahtevima masovnog

Vrh. Ovome BBC moze da pozavidi. Kakva ekipa ... 

 

Uoči beogradskih izbora 4. marta 2018. na društvenim mrežama su osvanuli manje

11

Biciklisticki punkt u gradiću kome ne znam ime prilično je veliko zdanje sa pripadajucim parkingom, toaletima i, verovatno, servisom. Ali zbog praznika, sve je zatvoreno.

Prolazim iza zgrade, ne znajuci ni sama sta zapravo trazim. Jos uvek nisam odlučila da prekinem sa današnjom voznjom, mada bi uskoro trebalo da počnem da trazim mesto za kamp. A onda iza zgrade otkrijem

O odlasku od kuće i tome kako se emocije i slike prošlosti mešaju; od mržnje do najromantičnijih slika iz detinjstva, i nazad u realnost, kada vidiš da ono što je nekad bilo više nije...i onda život poprimi svoj tok: krediti,poslovi, stanovi, kola - I still owe money, to the money I owe... 

I očas posla prođe i ta decenija u kojoj napuštamo lagano tridesete...

Ovo je jedna o najlepših pesama novog milenijuma koja govori o ulasku u srednje doba! 

 https://www.youtube.com/watch?v=yfySK7CLEEg

Zakopan, pa otkriven 'opasan' otpad u Obrenovcu, ist to pronađeno i na drugom mestu, crvena tečnost ispuštena u Dunav u Novom Sadu. Bački kanal izvor zaraze, najveća beogradska deponija kod Vinče gori celo prošlo leto i bukvalno guši deo Beograda... Poznanik koji redovno vozi kroz Srem svedoči da se pored puta stalno vidi dim sa mnogih od divljih i 'pitomih' đubrišta, uništavanje otpada nije regulisano, preduzetnici koji su nameravali da pokrenu pogone za uništavanje organskog otpada propali su čekajući neke dozvole, u zaštićenoj zoni se sprema gradnja luke, đubreta svuda, nasipi se ruše da bi se sagradile vikendice, preduzimački vladajući metod je 'gde god nađeš zgodno mesto ti šut baci' ...

Gradovi su poput ljudi. Funkcionišu, manje-više, na isti način, svi imaju sličan sadržaj, ljude, zgrade, puteve, parkove, reke, ali ipak svaki grad je poseban za sebe i potpuno različit od ostalih.

Beograd sam, čini mi se, najviše voleo kada bih se u njega vraćao. Nije bitno odakle, bilo da se radi o povratku s godišnjeg odmora, iz posete rođacima u unutrašnjosti ili iz inostranstva. Uvek sam otvorenih usta posmatrao valovit i nepregledan grad koji blešti u svojoj svetlosti. Posebno pamtim prizor sa svojih povrataka od rođaka, kada sam još bio dečak. Išli bismo Obrenovačkim