s osobitim zadovoljstvom predstavljam vam radove moje drage prijateljice - priganice.

mozaik od živih mušalja

Reforme!

Idemo u reforme, u evrointegracije, dođavola, ako treba, i u NATO.

Stižu strane investicije, tu je Mercedes, stižu braća Arapi,  biće posla, posla, posla. Srbija da radi!

Ali!

 

Braći Ircima i svima koji se tako osećaju s malim zakašnjenjem čestitam Dan Svetog Partika, uz tradicionalnu rodoljubivu numeru Seven Drunken Nights

O upravo održanim izborima napisao sam sve što sam mislio u prethodnom blogu - "Ko je hranio Mogvaja". I nemam bogznašta da dodam. Ni da ispravljam ni da se naknadno pravim pametnim. 

Sad mogu da sebi i vama čestitam nastupajuću 1990. Sa svim što uz to ide.

A počinje razočaranjem, velikim zanosom i aklamacijom.

 

postizborni post-punk ...

Ово је стигло мојој жени од њене сестре данас. Мене некако погодила таква искреност, па сам је питао да поделим овде. Често заборавимо да су гласачи људи, ухваћени у неком свом животу, у раскораку, у некој својој инерцији... Изменио сам имена људи и фирми, нису имена битна. 

Дакле, гост аутор: Радојичина сваја

"Ja se slabo

Završili se izbori. Rezultati su uglavnom poznati . I nekome se sviđaju, nekome ne . Tako je uvek. Ali, svejedno, jedan rezultat je dobar. Mi smo pobedili. Zaista. Igor Brakus ima 1,4 odsto glasova osvojenih u Beogradu. Mediji kažu solidan rezultat. Mi kažemo pobeda. SVEjeDNO. Taj rezultat ostvaren je bez bilo kakve kampanje koja podrazumeva trošenje novca iz budžeta, odrekli smo ga se, bez spotova koji su platili tajkuni /sponzori. Naši tajkuni imaju ideje, novac nije njihovo bogatstvo.

 

Taj rezultat ostvaren je samo na osnovu toga što su l judi prepoznali Građanski pokret JESTE SVEjeDNO. I pored toga što su mediji ignorisali naše postojanje i one koji su bili konkurenti nazivali 'ozbiljnim' kandidatima. Vreme je za istoriju. Potrebno je pisati je od samog početka. Ako se bude pisala po sećanjima neće biti autentična. A onda postaje svejedno. Samo još jedna knjižurina koju niko ne čita.

Гласали смо. Или прецизније, бирали смо, па смо неки изабрали и да не гласамо*. За цензус је требало око 180 000 гласова и летвица је остала недостижна за пар опција које су озбиљно покушавале да је прескоче. За убедљиву већину (она која друштво уводи у беду) СНС је затражио и добио 1,7 милиона гласова. Гласало је али остало испод цензуса скоро 900 000 и то представља другу највећу снагу изашлих (после 3,6 милиона који су имали друга посла, не постоје у реалности иако су на неком списку, нису успели да се препознају ни у једној опцији...).

Ako sam se ranije i dvoumio da prihvatim mesto ministra kulture u najnovijoj Vladi zbog potencijalnog sukoba interesa, najnovija odluka komisije za muzičko stvaralaštvo mi je skinula taj teret odgovornosti. Srećom po mene, neću biti u iskušenju da sam sebi potpišem Odluku o sufinansiranju Nišvila, niti da potvrdujem odluku izborne komisije, ako se kandidujem za mesto direktora neke nacinalne ustanove kulture. Moram da priznam da je komisija pokazala zavidan nivo brige za opstanak Nišvila, sugerišući nam da pojačamo finansijsku disciplinu jer smo skloni pravljenju gubitaka.

Kada budete izlazili iz svojih malih svetova, u koje ste prinudno terapeutski samozatvoreni, izaberite svoj model za setnje Beogradom na vodi,

 

Већ неко време, преко Интернета, до мене стиже поставка Денијела Пинка о томе шта човека мотивише за рад. И то са разних страна: са TED-a, Brain Pickings-a, RSA Animate-a... Он се позива на налазе истраживача чији је закључак да је новац мотиватор до одређене границе, односно да када се питање новца скине са дневног реда, тј. када га има таман довољно, да неки други фактори утичу на мотивацију и учинак. То су: сврха, аутономија и усавршавање.

То ме увек подсети на један период мог живота у ком je сам смисао човековог постојања био жешћи проблем. Још од времена много пре тог периода, било ми је јасно да смисао живота не постоји, бар не по себи, већ да сваки човек треба да креира свој смисао или да преузмe неки од смислова понуђених окружењем. Оно што је сада био нов проблем јесте што је сваки смисао, бар до ког сам ја могао да дођем, био - оборив.

Svakakvih cudnih automobila mozete videti na ovom turniru odnosno ovom gradu, i to ne samo veoma bogatih. Malih egzoticnih automobila ima svuda po ulicama, cesto zavaraju druge vozace da je parking mesto prazno a zapravo je tu sakriven manji auto. Neki automobili izgledaju kao da vecinu svog zivota ostaju skriveni u nekoj garazi, vidi se da su stari ali i veoma dobro ocuvani. To je uostalom tako i sa puno stanovnika ovog grada, stari su i veoma dobro ocuvani.

 

Jedan mali auto