У сусрет 35 година матуре које обележавамо следеће суботе, ево приче коју сам написао поводом 25 година исте

Pre par dana kevi prekipelo da se zeza po drzavnim bolnicama (cekanje, zakazivanje ...) i pita me da pogledam kako stoje stvari sa privatnim zdravstvenim osiguranjem.

(дневничком  црт'цоми)

накрках се за Ђурђевдан па и залисмо баш, те кљокнух усна за мене неуобичајено рано, па се никако за угодно не могах наместити на лежају..... а с'пуним трбувом и док се такав отимах од будности у измаглици сна назрех

Večeras od 21h je vrhunac evropske klupske fudbalske sezone, finale Lige Šampiona u trenutnom sportskom centru sveta - Parizu. Real igra za 14. titulu prvaka Evrope, a LIverpul za 7. Pre neku godinu su se ove ekipe susrele u finalu (koje je maestralno sudio naš sudija Milorad Mažić) i tada je Real opravdao ulogu favorita, a sada "na papiru" to deluje drugačije. Liverpul se do poslednjeg sekunda borio za titulu u Engleskoj (i Siti je uspeo da odbrani opet spektakularnim preokretom u samom finišu, a Stiven Džerard se ponovo "okliznuo"), dok je Real dosta ranije osigurao 35. šampionsku titulu u Španiji. Ovde kod nas ima mnogo više simpatizera Liverpula (naročito među nekom populacijom u "srednjim godinama" koja je počela da prati evropski fudbal krajem 70-ih i početkom 80-ih), a opet sa druge strane niko normalan ne može da voli Real (da ga poštuju to svakako mogu). Ipak ove sezone Real, kao retko kada u svojoj prebogatoj istoriji, ima ulogu "autsajdera" u Ligi Šampiona i simpatije ljubitelja fudbala, naročito zbog načina na koji su iz potpunog nokdauna eliminisali trenutno najomraženije ekipe u Evropi, "plastičnjake"- PSŽ i pomenuti Mančester Siti i to na kakav način, sa tri brza gola, uglavnom "veterana" Karima Benzeme koji igra svoju najbolju sezonu u karijeri! Ako ništa drugo moći ćemo da gledamo duel dva meni najsimpatičnija trenera, harizmatičnog Nemca Jirgena Klopa i Italijana Karla Anćelotiija koji je više osvojio u stvarnom životu nego većina ljudi u video igricama tipa Fudbal Menadžer!

Desetak kilometara jugoistočno se nastavlja Rolan Garos.

 Таман си помислио да је врх криминала и срамоте за српски фудбал она сезона кад је крајем 90-их ФК Обилић уз подршку Аркановог пиштоља упереног у судије и друге фудбалске делатнике и уз редовна васпитна шамарања освојио титулу првака, а Дејан Станковић који је тада наступао за Звезду и након насилно изгубљене утакмице која је директно одлучивала о прваку огорчено изјавио да што пре одлази из нашег фудбала... Таман си помислио да је врх криминала и срамоте за српски фудбал она гнусобна, застрашујућа сцена кад насилник, руководећи „навијач“ Партизана незадовољан игром и залагањем силази са трибина и одлази до капитена Партизана да му одузме капитенску траку, а овај траку скида са руке и најнормалније му је даје у знак послушности и у знак узалудности, 

me retko vara, ovog puta ne! Pogrešio sam što sam postavio tekst Stranac! Šta je koga briga za moj život i moja sećanja. Zato nastavka neće biti.

Na  4 septemvri 1946 godina vo 12 časot sum roden vo Strumica, Makedonija vo porodilište Karpoš (u izvodu iz matične knjige rođenih, piše Rodilen dom Karpoš). Kao što je opće poznato, Makedonija je tu negde skoro promenila ime u Severna  Makedonija. Kako god bilo, ispada da sam rođen u inostranstvu. Podatak da je to bila jedna od republika jedinstvene države Jugoslavije, odavno je okačen mačku o rep.

Žena i ja smo više puta letovali u Grčkoj. Kada bismo išli avionom nije bilo problema ali dva, tri puta kada smo putovali kombijem, na granici kada bih

           Viriš kroz ključaonicu u sobu, s fasciklom u ruci. Vidiš golog čoveka kako stoji na sred sobe. Čovek u crnoj haljini vreba iz mraka. Sveća i prsti oko nje ga odaju. Spremna je za uzglavlje ali još ne gori. 

            Pitaš:

            - Ko si ti?

            Pitaš:

            - Zašto si go?

            On se okreće i kaže:

            - Svi u životu nekada moraju da stoje goli. Tako i predsednik republike mora nekada da stoji go! Ja sam predsednik republike!

            Trudiš se da razumeš kako ali jasno ti je samo da si to ti, kada ostariš.

            Nešto ti se dešava ali ti ne znaš šta je to?

Gorran

Oni od nas koji su ga upoznali i uživo su mogli samo da budu još zahvalniji što je ušao u njihove živote.