Svoju impozantnu karijeru u javnosti Angela Merkel je počela...

Sve je počelo tako što sam, kao dečak od 12-13. godina, u prostranom predsoblju kuće jednog očevog prijatelja, arhitekte, video uramljen poster nekog utvrđenja, sa crkvom unutra, u golom kamenitom okruženju. Rekli su mi da je to drevni manastir Sv. Katarine na Sinaju, kao i da u njemu

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država Majkl Kirbi o....
"...Ali, neke reforme moraju da se sprovedu u Srbiji. Jedna od njih je u Zakonu o radu.
Da li su vam kompanijama koje ste posetili rekli šta im predstavlja problem u Zakonu o radu?
- Ne, zato što još nisu duboko gledale ovo tržište, ali ja mogu da vam kažem, pošto poznajem vaš Zakon o radu, da će one pogledati i reći - hm...
Zašto?
- Zato što je ovde skoro nemoguće bilo koga otpustiti. To je vrlo skupo, a mnoge kompanije žele fleksibilnost radne snage. Fleksibilnost znači da ako neko prestane da radi i da dolazi svakog dana na posao, vi možete da ga se otarasite. Ovde Zakon o radu nije vrlo fleksibilan."

- See more at:
http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/vlada_srbije_mora_da_sprovede_kljucne_reforme.4.html?news_id=261137#sthash.Ne39WtLP.dpuf

 

Ovih dana se sećamo tragičnih događaja tokom NATO bombardovanja Srbije 1999. godine. Sudbina radnika RTS - a koji su ostavljeni da budu legitimne mete svakome je poznat i opomena je da više nikada ljudi ne mogu žrtvovati u patriotske i političke svrhe. Manje je poznat isto tako tragičan događaj u kome je poginulo sedam vojnika Gardijske brigade Vojske Srbije i tri pacijenta KBC "Dr Dragiša Mišović".

U oba slučaja, rodbina i prijatelji stradalih optužuju odgovorne da nisu postupili po zakonu i obezbedili da se njihovi voljeni zaštite. Direktor RTS - a osuđen je i već odslužio kaznu, dok je komandir Gardijske brigade oslobođen optužbi (ali je žalbeni postupak još u toku).

 

Pre nekoliko dana, na mom Fejsbuk profilu neko je ostavio link za priču o jednom projektu koji govori o biciklima i bicikliranju, ali pre svega o motivaciji, snazi volje, životnim izborima. Kliknula sam, pročitala tekst i, zainteresovavši se, proguglala. Tako sam došla do video-klipa na Jutjubu, koji me je podstakao da pošaljem poruku autoru, s predlogom da svoju ideju predstavi na Blogu B92. Meni se mnogo dopala i nadam se da nisam jedina :)

 

Gost autor je Milan Lisca

RIP

Riders on the storm
Riders on the storm
Into this house we're born
Into this world we're thrown
Like a dog without a bone
An actor out alone
Riders on the storm

There's a killer on the road
His brain is squirmin' like a toad
Take a long holiday
Let your children play
If ya give this man a ride
Sweet memory will die
Killer on the road, yeah

Girl ya gotta love your man
Girl ya gotta love your man
Take him

Prva pristigla priča na temu Moj prvi rođendan nalazi se, od danas, na našem blogu.
Naslov priče je:

1. Nikolinin prvi rođendan

Glasanje se vrši davanjem preporuka (klinkom na oznaku PREPORUČI) u komenataru priče.
Glasanje je otvorenu u naredna 72 sata.

Zainteresovani mogu slati priče do kraja meseca na imejl: maminaprica@bitkazabebe.rs

Ima dosta metafízike u razmišljanju ni o čemu.
Šta ja mislim o svetu? Otkud znam šta mislim o svetu! Da se razbolim, onda bih mislio o tome.

Šta mislim o stvarima? Koje mišljenje imam o uzrocima i posledicama? Šta sam meditirao o Bogu i o duši i o postanju sveta? Ne znam. Za mene je misliti o tome zatvoriti oči i ne misliti. Navući zavese na prozoru (ali na njemu nema zavesa).

Misterija stvari? Šta ja znam šta je misterija!... Jedina misterija je to što neko uopšte razmišlja o misterijama.

Ministarstvo finansija i privrede je prošle sedmice objavilo aprilske podatke o realizaciji budžeta. Deficit za prva 4 meseca iznosi 75 milijardi dinara (oko 680 miliona evra).

 

Bilo da smo autodestruktivni i da sami sebi nanosimo ožiljke, ili da to činimo drugima, u našoj su tradiciji ožiljci.

Dostupnost je reč u modi, podrazumeva da svi građani Beograda mogu da pristupe na bilo koje mesto u gradu ili u bilo koju zgradu. Pre svega se misli na Beograđane sa posebnim potrebama ili ljudima koji ne mogu da stignu baš na sva mesta gde su zamislili ili imaju neophodnu potrebu za tim. Nisu to samo invalidi, radi se o starima, mamama sa bebom u kolicima, veoma umornim, čak i ljudima koji mrze ili se plaše penjanja stepenicama i imaju samo jedan nevoljan izbor. Bilo da se radi o javnim pešačkim prostorima ili je u pitanju stambena zgrada, administracija, park, javni saobraćaj, uvek moraju postojati dve alternative koje mogu ponuditi prihvatljivu pristupačnost za sve Beograđane. To je civilazaciski zahtev i norma bez kompromisa koja otvara novu dimenziju u životu ne samo za građane sa posebnim potrebama, već i za one druge koji mogu svuda, jer će dobiti još jednog sagovornika i obogatiti svoju i gradsku komunikaciju.

Jedna kuća se neočekivano pojavila u mojim mislima poslednjih nedelja. Nije to lepa kuća. Niti mi je ikada značila puno.

Vrana, copyright © Szabolcs Kokay

Ponovo je to doba godine i telefon mi je samo u prvih nekoliko sati ovog jutra već tri puta zvonio: mi smo našli malu svraku/sovu/napadaju me gačci (u stvari se o vranama radi), šta da radim?