2014-11-28 12:54:08
Gost autor

banka na prodaju

antioksidant RSS / 28.11.2014. u 13:54

ovo se ubrzava.

 

Kupio sam neki organski

multivitaminski sok za koji znam da će me

zasititi narednih nekoliko sati,

seo preko puta gej / lezbian doma

za stare ljude.

Ceo lobi im je u staklu.

I sede 3 lika od minimum

80 godina,

jedan drži masku za kiseonik a

pored njega boca.

Drugi u kolicima.

Treći je najvitalniji, žilav

i vidim da nešto brblja.

Onda ugledah šahovsku tablu u koju pokazuje

žilavi, nervozan jer ova dvojica

ne povlače poteze. A ova dvojica

se zagledala

 

Na drugi deo ture krenula sam autobusom:

Sombor-000.jpg

 

Dok sam bila u Srbiji i u susedstvu, nisam stizala da pišem. Svakoga dana sam putovala,

uglavnom biciklom a kasnije malo i autobusom, gotovo svake večeri sam imala tribine,

a pre i nakon njih susrete sa starim i novim prijateljima. Na kraju dana, kada bismo se moji

domaćini i ja razdvojili, umesto na spavanje, sedala sam za kompjuter i odgovarala: na mejlove,

 poruke, davala intrevjue... Tako se za tri meseca skupilo materijala i materijala za najmanje

jedan podebeli roman. Koji ću možda napisati, jednog dana. A nakupilo se i teškog umora.

Za tri meseca na Balkanu fizički i psihički sam se iscrpela više nego za tri godine pedalirajući

kojekuda po svetu.

 
2014-11-27 23:34:06
Gastronauti

Krompir u tepsiji

Saša Zorkić RSS / 28.11.2014. u 00:34
tepsija3.jpg
Krompir u tepsiji spada u vrlo opasna jela i jede se na sopstveni rizik. Ovo se posebno odnosi na lica sa povišenim krvnim pritiskom, suženim venama i proširenim obimom struka.
 
S druge strane, krompir u tepsiji je velik izazov i po izgledu, i po mirisu, i, naročito, po ukusu. Kao takav zbog njega vredi i malo rizikovati - ako pre toga prošetate dva sata po prirodi u oštrom hodu. A uveče -
 
2014-11-27 14:38:10
Kultura| Umetnost

Odgovor

mikele9 RSS / 27.11.2014. u 15:38

Ne, nije mi stigao poštom, telefonom, mejlom, ne, stigao mi je direkt u glavu! Pojavio se iznenada pre nekoliko minuta. Sve misli su namah nestale, samo je odgovor F.M. Dostojevskog sijao u mojoj glavi! Iznenađujuće je kratak, neko bi rekao koncizan. Na francuskom je! Evo ga:

Cher Mikele ,

Je ne peux pas dire que je suis désolé pour vous, ou, je suis désolé que vous étiez mon travail, comme vous l'écrivez, perturbé. Vous vous plusieurs fois déclaré que les travaux, livres, photos, composition ... que vous laisse pas indifférent, pas digne d'être appelé

 

probaću da svoj udeo u ovom tekstu ograničim na što manje reči. dakle forma je citiranje i na kraju molba.

 
2014-11-27 08:48:03
Ljudska prava

NONSENS

Freedom of Information RSS / 27.11.2014. u 09:48

Autor: Rodoljub Šabić

Kada samo u toku jednog meseca Savet za borbu protiv korupcije podnese Povereniku za informacije čak 19 žalbi, to je svakako indikativno, zabrinjavajuće.
A ako je više od polovine tih žalbi podneto zbog uskraćivanja informacija od strane ministarstava, to je i više nego zabrinjavajuće.
Savet za borbu protiv korupcije osnovan je odlukom Vlade kojom je definisan kao vladino "stručno savetodavno telo" sa zadatkom, kako to piše u odluci o osnivanju, "da sagleda aktivnosti u borbi protiv korupcije i predlaže Vladi mere koje treba preduzeti u

 
2014-11-26 23:16:31
Gastronauti

O krompiru

Saša Zorkić RSS / 27.11.2014. u 00:16

krompir.jpg

Krompir vuče poreklo iz južne Amerike odakle su ga u Evropu doneli Španci pola veka nakon što je Kolumbo otkrio Novi Svet (1482). Razlog za toliko kašnjenje je taj što se krompir uzgajao u višim predelim Anda, pa potrajalo dok Španci nisu zašli u te krajeve. Ne zna se tačna godina kada je prvi krompir stigao u Evropu, ali to će biti svakako pre 1567. jer se te godine ovo povrće pominje u nekim dokumentima.

U početku Evropljani su

 
2014-11-26 09:29:21
Eksperimenti u blogovanju| Literatura

Idiot

mikele9 RSS / 26.11.2014. u 10:29

Jes istina da je Knez Miškin jedan od mojih najomiljenijih likova u literaturi i da mi i dok ovo pišem, srce krvari zbog njega. Istina je i to da sam pre nekoliko godina ovde na blogu napisao da nikad više neću čitati Dostojevskog, jer ne mogu više ni psihički ni fizički da svakotrenutno bivam Ponižen i uvređen! Čitao sam ga šezdeset godina, znam skoro par cœur Braću Karamazove, Zločin i kaznu, Zapise iz mrtvog doma i gore pomenute knjige, pa me malo, malo stisnu k'o cvikcangle, tako da čitao ja ili ne, štovanog Dostojevskog, sve što je napisao, svaki lik, svaka situacija,

 
2014-11-26 09:08:28
Lingvistika

Aut(o)

antioksidant RSS / 26.11.2014. u 10:08

Često mi se desi da ostanem sam na semaforu čekajući zeleno za pešake. Kad je slab saobraćaj, kad je uska ulica, kad... lakše je samo preći. Ne kažem da nije.

 

Kao vrljav i lenj konzument medijskih sadržaja te shodno tome (pre)često trupkajući dobrano pozadi za zbivanjima, o velikoj čaršijskoj fertutmi koju je detonacijom u „Vremenu“ izazvao Muharem Bazdulj saznao sam čitajući reakciju Biljane Srbljanović. Koju je na Tviteru linkovala Vesna Pešić. A u kojoj je reakciji Srbljanovićka – po odsustvu žara i sadržajonom siromaštvu sudeći - po zadatku  otaljala odgovor na pismo, i to i Ivančiću i Bazdulju. Onda i Ćirjakovićeve stavove u „Politici“ o polemici koja se zapodela. Onda sam natrapao na Bazduljev odgovor Ivančiću, pa onda na Ivančićevu odbranu idola od pobesnelog jeretika i reakciju na Bazduljevu tešku diverziju od koje je sve krenulo: dakle tekst u „Vremenu“ br. 1244 od šestog novembra leta gospodnjeg 2014.

„Hronika najavljene praznine“, tako ga je autor naslovio.

I nisam zažalio. Čitajući paškvile Srbljanovićke i Ivančića dalo bi se zaključiti da oni brane a Bazdulj napada pokojnog Srđu Popovića. Čitajući izvorni tekst, kao što to po pravilu biva, nepristrasni čitalac uvideće da Bazdulj o Popoviću piše usput i više ga braneći nego kritikujući. 

No tema i meta ovog teksta zaista su, u stvari,  Popovićevi siročići, siročići i uveoci. Kolokvijalno zvani Drugosrbijancima.

Otud vrisak i fras, do nas je nama.


 
2014-11-25 19:44:51
Društvo

Jer nasilje je nemoralno

gordanac RSS / 25.11.2014. u 20:44

504471_nasilje-zene-02-foto-shutterstockSve nesrećne porodice liče jedna na drugu (tu je veliki književnik bio potpuno u krivu), sve nesrećne porodice dele patnju, život u nasilju jednih nad drugima, život u kome te neko "tvoj" omalovažava, ponižava, kinji, maltretira, tuče, bije, šamara jer je fizički jači ... i nije važno da li si žena, muškarac, dete ili starija osoba - svi mogu biti žrtve nasilja i svi, katkada, bivaju nasilnici ...

Danas se obeležava Dan borbe protiv nasilja nad ženama, borba protiv volje za nasiljem utemeljene u običajima, takozvanoj tradiciji, u vekovnom podređenom položaju žene i u opravdavanju i nalaženju razloga za nasilje.

Niko nema pravo na nasilje nad drugim ljudskim bićem i niko ne mora svoj život da provede u patnji, strahu i nesreći od nasilja.

Zakonom je porodično nasilje zabranjeno i kažnjivo, ali ga još uvek previše ima, zakonom je  propisano da nasilje nije privatna stvar, da je svako nasilje odgovornost nekoga u društvu, i koliko nam nedostaju snažne institucije toliko nam nedostaje i sav naš komšiluk, naša okolina, naši prijatelji i poznanici koji umeju glasno da kažu "sram te bilo, siledžijo! i m'rš iz našeg sokaka kad n'umeš čovekom da budeš ni sa svojima ni sa tuđima"

Nedostaje nam da jedni druge učimo i naučimo da je nasilje - sramota i bruka.
Nedostaje nam da jedni druge učimo i naučimo da je u srcu svakog nasilja ogroman strah koji se nasiljem skriva i da i nasilnike tog straha oslobodimo.
Nedostaje nam da se ne zgražavamo nad nasiljem (jer zgražavanje ume da zaglupljuje) već da uvidimo i usvojimo da je svaka volja za nasiljem nemoralna, da je svako nasilje jedna ničim opravdana bruka i sramota od ponašanja.

 
2014-11-25 11:46:20
Društvo| Film| Ljudska prava

"Put ka gore"

Srecko Sekeljic RSS / 25.11.2014. u 12:46

Tokom dugog razgovora sa Saidom, azilantom iz Sirije koji živi u okolini Beograda, u meni su počela da naviru sećanja iz školskih dana.

Tada, sredinom devedesetih, u moje odeljenje u osnovnoj, a kasnije i u srednjoj školi u Beogradu, došlo je nekoliko novih đaka. Bila su to deca koja su sa porodicama izbegla iz Hrvatske i BiH. Setio sam se i prijatelja odavde koji su par godina kasnije, na prvoj godini fakulteta, pod zvukovima sirena za uzbunu odlučili da migriraju ka zapadu, u Evropsku uniju. Pomislio sam kako između naših porodica koje su bežale od ratova na Balkanu i migranata koji danas beže od ratova na Bliskom Istoku i u Africi, ima mnogo toga sličnog. Na prvom mestu, svi mi želimo šansu da vodimo bezbedan život, bez metaka, bombi i paljevina. Želimo da sa sebe skinemo oznaku neprijatelja, želimo da se uklopimo u društvo u kojem nećemo biti meta nasilja i progona.

Međutim, razgovor nas je ubrzo vratio u današnje vreme, u Srbiju. Naglo sam se podsetio koliko smo Said i ja zapravo različiti: ja sam kod svoje kuće, a on ima privremeni azil. Ja se danas slobodno šetam svojim gradom, a on se krije od protesta koje moji sugrađani organizuju protiv migranata.

 

Autor: Rodolјub Šabić

Mediji se ovih dana opet mnogo bave slučajem "nestalih beba". Aktuelna je vest o formiranju neke komisije koja bi trebala da se bavi tim "slučajem", što me neminovno, podsetilo na slične "vesti" kojima su se mnogi mediji bavili pre otprilike 4 i po godine.

I tada su prenosili vest da će u Narodnoj skupštini Republike Srbije biti formirana radna grupa sa zadatkom da pripremi zakon koji treba da stvori pretpostavke za rešavanje brojnih otvorenih pitanja u vezi sa problemom „nestalih beba“. Predsednica Skupštine je, najavlјujući formiranje