Slika 1. Srđan Šaper i ja idemo Bulevarom Revolucije. Pevušimo melodiju jedne nove pesme. "Isus je naš maj", je deo teksta pesme od koga u tom trenutku imamo samo to i još par reči. Na isti način nastala je i "Zašto su danas devojke ljute", godinu i nešto ranije. Samo, tada smo hodali od Slavije ka Kalemegdanu. Problem je kako onemogućiti da se pesma nastala u hodu zaboravi. Predložim da odemo kod Ljudmile Bećković na Konjarnik. Ona ima klavir, zna note i zapisaće nam. To i uradimo iste večeri. Ljudmila nam zapiše. Još uvek imam negde taj komad hartije. Tako nastane prva od pesama s ploče "Odbrana i poslednji dani".

 
2015-04-17 10:40:05
Ljudska prava

"LAJKOVAČKA PRUGA"

Freedom of Information RSS / 17.04.2015. u 11:40

Piše: Rodoljub Šabić

Ovih dana javnost je saznala za jedan zanimljiv izveštaj koji je Savet za borbu protiv korupcije dostavio Vladi Srbije, a odnosi se na trošenje javnog novca za remont šinskih vozila, za potrebe Železnica Srbije.

U izveštaju Saveta podseća se na to da su Železnice Srbije još tokom 2009. objavile da više od 4000 teretnih i 200 putničkih vagona

 

Ginter Gras je čuveni pisac, nobelovac, dežurna savest i moralna institucija nemačke nacije. To znaju svi. Međutim, retko ko zna da je her Gras i odličan kuvar. Nisam to znao ni ja sve dok, pre desetak dana, nisam pozvan na večeru kod gospodina Grasa. Moram priznati da me taj poziv, pisan njegovim prepoznatljivim stilom i na njegovoj čuvenoj mašini Oliveti, silno iznenadio. Ja jesam napisao dve priče o podunavskim Švabama, ali nije mi poznato da su prevedene na nemački ili bilo koji drugi strani jezik. S druge strane, malo je verovatno da Ginter Gras zna srpski. Jedino prihvatljivo objašnjenje bilo je da je svemoćni gugl, slično kao kod telefonskih anketa, u datom trenutku izbacio moje ime. Dakle, bio sam slučajni uzorak, pozvan kako bi mediji mogli izvesiti da slavni nemački nobelovac okuplja pisce iz čitavog sveta. Uskoro će se pokazati da to moje prvo iznenađenje, nije bilo ni jedino, a bogami ni najveće. No,da krenemo redom.

 
2015-04-13 06:03:18
Sport

Marketing lekcije iz fudbala

Marko Jevtic RSS / 13.04.2015. u 07:03
Šta možete naučiti gledajući kako se formirao fudbal kao najpopularnija sporedna stvar na svetu i sigurno najpopularniji sport?
alan-shearer-chris-sutton-blackburn-rove
 
 
2015-04-12 19:20:20
Kultura| Porodica

Kako je Mihajlo "ukrao" Uskrs

Aleksandar T RSS / 12.04.2015. u 20:20

Moja sestra Aleksandra ima dvojicu sjajnih sinova.

Stariji se zove Đorđe,

a ime je dobio po mačku koga smo mnogo voljeli.

11115768_10155388882070181_2606029024877 


Mlađi Mihajlo ime je dobio po dedi, ljudini, ličaninu, ocu naše majke Ljudmile. Obožavam obojicu i teško mi je povjerovati koliko su moji sestrići već porasli.


Nego ovo želim da vam ispričam.

 
2015-04-11 21:00:19
Život

Farbanje

Jelica Greganović RSS / 11.04.2015. u 22:00

jaja.jpg?w=640 

Problemi farbologije jajčanog poštovanja velike, vavilonske boginje Ištar, usvojena opšte radosti radi od strane hrišćanstva, bili su mnogo manji u dobra stara vremena. Uzmimo na primer moju baba Daru, prema kojoj se petak, a naročito veliki, mogao i zatvorenih očiju napipati na godišnjem kalendaru.

 
2015-04-11 14:10:31
Politika

DS for dummies

Nebojsa Krstic RSS / 11.04.2015. u 15:10

 

 

Napisaću još nekoliko reči o problemu opozicije i daću svoje viđenje srži nevolje. Mislim, pisao sam više puta i nisam dobio čak ni nemušti odgovor od onih koje kritikujem. Moguće da je to zato što pišem besmislice kojima odgovor nije potreban, a moguće je da niko nije u stanju da napiše bilo šta smisleno ili, jednostavno, ne razume problematiku. Sad, šta je da je, pružam ponovo šansu svakom ko se oseti pozvanim da replicira.

 

20150411_094150.jpg

Teče Velika, Strasna nedelja, Veliki Dani od srede do petka koji, mešajući legende i verovanja o stradanjima i mukama imaju kraj u Nedelju, koja je dan opšte radosti života nepobedivog.

"Vaskrs (stsl. въскръсъarhVelikden) najveći je hrišćanski (crkveni) praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život — vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti: tj. prve nedelje posle Velikog petka. To je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe (heb. pessach) u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Kod istočnih hrišćana, Uskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, a kod zapadnih hrišćana uvek pada između 22. marta i 25. aprila.

Pripreme za Uskrs se razlikuju od običaja do običaja. Tradicionalno počinju na Veliki četvrtak, dan pričešća. Nastavljaju se Velikim petkom. Tog dana je Isus, iz kuće prvosveštenika Kajafe odveden do rimskog prokuratora Pontija Pilata. On ga je osudio na raspeće na krstu. Isus je razapet i umro na Golgoti, brdu izvan Jerusalima. Pred smrt rekao je: Oče, oprosti im. Ne znaju šta rade"

 

 unnamed_zpslw6addhz.png

WWF – Svetski fond za prirodu pokrenuo je kampanju za odgovorno korišćenje pesticida u prirodi pod nazivom „Čujte i ne trujte! Orao pao”. Kampanja će biti realizovana uz podršku Pokrajinskog  sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, a u saradnji s Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode, Zavodom za zaštitu prirode Srbije, Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i JP „Vojvodinašume”.

 
2015-04-09 19:32:17
Region

Teško se diše na putu za Kazane

Aleksandar T RSS / 09.04.2015. u 20:32

 

U utorak, 7. aprila, u Sarajevu je održana promocija filma “Nema ali”, u režiji Faruka Sokolovića. Povod za film je tekst koji je Haris Jusufović objavio na portalu Buka prije šest mjeseci.


Tekst pod naslovom “Hoću da znam šta se desilo sa mojim komšijama Srbima u ratu” pročitalo je 50 000 ljudi. To je jedan od najčitanijih tekstova na našem portalu.
 
Na premijeri filma bilo nas je pedesetak. Među nama je bila i Slobodanka  Macanović, žena koja traga sa posmrtnim ostacima svojih roditelja, Marine i Radoslava Komljenca, koji su odvedeni

 

Klint Istvud nije samo uspešan glumac i reditelj, već je takođe nadaren politički mislilac. Kada se jednom budu pravili anali mislilaca slobode našeg vremena tu svakako neće biti neurotični Žižek, pretenciozni Fukujama ili zaneseni Čomski, već hladni, trezveni i svedeni Klint Istvud. Prljavi Hari. Koji nije napisao ni jednu knjigu. Jer kao da su knjige bitne da bi se politički mislilo. Važan je stav. Stav je mala stvar koja pravi veliku razliku, štono reče Čerčil.

 

Neophodno je udruženim snagama upozoriti javnost da jezik trpi u vremenu u kom živimo, izjavio je povodom pokretanja akcije "Negujmo srbski jezik", gradski sekretar za kulturu Beograda Vladan Vukosavljević.

- Školstvo nam je bilo, jeste i biće sranje, zato građane Srbije moramo da učimo srpskom jeziku preko bilborda, izjavio je gradski sekretar za kulturu Beograda Vladan Vukosavljević na konferenciji za štampu u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda o nedavno potpisanom protokolu o saradnji u cilju zaštite maternjeg jezika.

Poznate ličnosti fotografisalo se držeći Pravopis srpskog jezika, Normativnu gramatiku srpskog jezika i Rečnik srpskog jezika u izdanju Matice srpske, kao i Srpski jezički priručnik i Gramatiku srpskog jezika. Na fotografijama su ispisane i kratke poruke kojima se skreće pažnja na najčešće greške.

 photoshop.18077.jpg

 
2015-04-09 11:32:20
Moj grad

Globalno jahanje i urbanizam

Đorđe Bobić RSS / 09.04.2015. u 12:32

Svet je pod vlašću postdemokratije gde nove sile, trgovina, banke, IT, kontrolišu planetu i događanja i rasporede na njoj i odlučuju o svemu. Ta priča o globalizaciji je već dugo stereotipna priča i oko toga nema baš jasnih stavova. Ali uprkos različitim mišljenjima globalizacija je preuzela vlast i na putu je da uguši identitet i suverenitet ne samo država kao političkih entiteta već i tradicionalne vrednosti i posebnosti kulturnih modela.

To svakako podrazumeva i arhitekturu i gradograditeljstvo. Vidi se to pre svega u Americi, u Evropi a širi se na Rusiju, Kinu, druge zemlje u ekonomskom usponu ali i na one koje nisu baš na tom putu. Ubijjaju se razlike koje su svet činile zanimljivim mestom, raznolikost je činila lepotu i isticala identitetska svojstva nacionalnih entiteta u kulturnoj sferi pa sada sve liči jedno na drugo.

 

simples-meerkat-300x180.jpg

...vrlog, novog sveta.

Neko ko je završio u poslu pisanja softvera, a u matematici se dotakao imaginarne ose samo u obaveznom obrazovanju, je skoro sigurno imao i trenutke gde, u vrhunskom „profesionalizmu", ima deo programa gde piše „Ovde program ne sme nikad da dođe". Obrazac je tebao da znači da je programer toliko dobro sagledao sve mogućnosti, i već ih odradio, da je ovo magično mesto, sa magičnom porukom, bilo potpuno odsečeno od „sveta".

I program, kao i sve neprijateljski raspoloženo oko nas, dođe i na to mesto u nekom trenutku.

 

Piše: Rodolјub Šabić

O jednom "interesantnom" primeru "doprinosa" pravosuđa borbi za normalne standarde zaštite podataka o ličnosti pisao sam pre nešto više od mesec dana ovde na blogu post .

Radilo se o odluci Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenja u Novom Sadu kojom je preinačena presuda prvostepenog suda kojom je zbog nezakonitog javnog objavljivanja ličnih podataka 12.532 građana kažnjeno odgovorno lice lokalne poreske službe Subotice.

Apelacioni sud, iako se