Foto: Mira Zdjelar

In an autobiographical note written in 1801 in South America, Alexander von Humboldt specified his motive for travelling: “I was spurred on by an uncertain longing to be transported from a boring daily life to a marvellous world.” (Alain de Botton: The Art of Travel)

Gradovi borave negde na raskršću između sećanja i snova.

Voz je najpre išao velikom brzinom, a onda je naglo usporio kada je ušao u stanicu. Stanica Kent nalazi se iznad zemlje, iako je deo gradske mreže metroa. Stanica je sva u metalu, staklu i betonu. Dugački, uredni i čisti peroni sa dve strane, za dva različita smera. Velike neonske reklame. Stanični zid od pleksiglasa otkriva grad iza, sa visokim soliterima poslovnog centra Kuala Lumpura, ili Donaustadtom, nisam siguran, u pozadini. Oblačan, ali prihvatljiv radni dan, nije prevelika gužva u gradu.

Slike epohe

LINK

Boško je stigao u studio Beograda 202 pravo iz Kana,

 Udari mi „žila glupača“ jutros i prosto ne znam šta da radim. Pogledam se u ogledalo, vidim jednu poznatu veliku glavu za koju je avatar šapka mala, i pomisli „A bre Ex za koga gazismo ovolko blato“.

Pre nedelju dana svrati do nas prijatelj mog starijeg sina, i onako skrušeno počne razgovor samnom. „Čika Ex, znate da sam u teškoj situaciji, umro mi je otac majka jedva spaja kraj s krajem, moram da prekinem studije i nešto radim.

Molim blogere da mi daju (svoju) definiciju ( moze i neka prica) sledecih reci

BLOG

NIK

TROL

HAKER 

pravimo emisiju o blogu, hvala! JT

Nekome  to može izgledati pomalo apstraktno, imajući u vidu da foka nema u Timoku, Moravi, Savi i Dunavu, pa ni u Palićkom ili Vlasotinačkom jezeru.  

To me ne sprečava da ih volim. S druge strane, to me ne sprečava da zastanem kad pročitam neki novinski članak iz tzv. zapadne štampe.

Reforme!

Idemo u reforme, u evrointegracije, dođavola, ako treba, i u NATO.

Stižu strane investicije, tu je Mercedes, stižu braća Arapi,  biće posla, posla, posla. Srbija da radi!

Ali!

Iako sam Devica u horoskopu, manucu se onog kao, karakteristicnog za ovaj znak, inteligentan, bistar, pametan, nego cu istaci ono sto sve Device kriju kao zmija noge: sitnicav, zakeralo, mrzovoljan, sve mora da bude na svom mestu, nista nepredvidjeno, nikakvo iznenadjenje, takticko I stratesko planiranje...dosadan I sebi I drugima!

      ĆAO RAZMIŠLJAM, IZVINI ŠTO JAVLJAM TUŽNE VESTI.

      Ja da imam opciju bih okačila ovu vest. Ti ne moraš. Tužno mi je što te u ovo petljam.
      Volim te puno...izvini.
      Mala Mama
.......................

5. dan
Juce je Pacifik divljao, pa je toliko duvalo sa severoistoka, ceono, da su mi ostala samo dva izbora: ili da odustanem od voznje, ili da se sklonim dalje od obale. Izabrala sam drugo, lokalni put broj 197. O njemu mi je i Tajson govorio, preporucujuci ga kao alternativnu rutu ukoliko mi dojadi saobracaj na obali.

I zaista, ovim je bilo neuporedivo manje vozila, ponekad i po petnaestak minuta

"Cynical realism is the intelligent man's best excuse for doing nothing in an intolerable situation." - Aldous Huxley

Pre nešto više od nedelju dana su jedan visoki političar u UK, bivši ministar sadašnje koalicije, i njegova bivša supruga osuđeni na zatvorsku kaznu od 8 meseci. On je suprugu onomad zamolio da slaže kako je ona prebrzo vozila kola da ne bi on dobio kaznene poene ("uhvatila" ih kamera), ona pristala, posle priznala da je slagala i sada su oboje u zatvoru. Od njegove političke karijere više nema ništa.

I ovo zvuči surovo, prekršaj je mali, svi ponekad prebrzo vozimo, laganje i podmetanje noge sudu, ubeđivanje na laganje i podmetanje noge sudu su ozbiljniji prekršaji, ali kazna, na prvi pogled, i dalje ume da izgleda surova.

Ja se ponekad setim UK pravnog sistema pošto na sve strane možemo da se provučemo ovde bez pečata ili potpisa, mnogi zakoni su prosti i vrlo liberalni, ne postoje lične karte, ali postoje granice na koje ne sme da se zaboravi, a čini nam se da bi svi umeli da zaboravimo na njih.

Apropos umeća zaboravljanja - jednom davno sam ja, sa 9 kaznenih poena na mojoj dozvoli u šali rekao suvozaču da sa sledeća tri poena gubim dozvolu pa bi mogao on da "vozi" ako baš ne primetim kameru na vreme. Iako prosto artikulisana šala je prošla neshvaćeno i ja sam samo zaključio da ljudi iz jednog grada u Srbiji nemaju previše smisla za humor.

... iliti par riječi, i pokoja slika više, o psihodeličnom slikarstvu. U svakom slučaju - obećavam prilično šaren blog.

 Nicolás Rosenfeld - Karlos Kastaneda

1. DAN - PUT ZA SANTJAGO

(Irun - Pasaia)

Mark se smestio na krevet iznad mog i počeo da hrče još pre nego što su svetla u sobi pogašena zbog povečerja. Najpre sam se prebacila na jedini prazan ležaj do vrata, što dalje od njega, ali u tri ujutru sam izgubila svaku nadu da će se on okrenuti na stranu na kojoj je nečujan, ili da ću ja uspeti da se priviknem na zvuk njegovog testerisanja. Sedam godina kampovanja učinilo je da mi se sluh toliko izoštrio da se budim i na najmanji šušanj. Ne pomažu ni čepići, ni umor.

Ujutru me naš domaćin pita