Sve dok moj otac u 84. godini nije odlučio da se oženi, baš i nisam nešto razmišljala zašto se sve ljudi odlučuju na bračnu zajednicu. Valjda sam podrazumevala ono, voliš nekog toliko, da ne možeš bez njega. Dakle, emocije i teška privlačnost. Pa tek ako stvar krene naopako, onda se uključuje racio, odnosno razumna objašnjavanja sebi i okolini, zašto je bračna zajednica pukla i više ne valja.

Možda ne treba zanemariti ni onaj kliše, da ako u razloge emotivne prirode petljaš i racionalne, zdravorazumske, onda je to kalkulisanje. A jedan od ključnih ljubavnih stereotipa kaže da kalkulisanje nije u redu. To što posle mogu da izleću žabe i kokodili, nema veze. Kalkulacija ima negativnu konotaciju, pa bog. Čak i onaj ko je radi, gleda to da obavi u tišini introspekcije, a ako se zezne i lane, gleda da kalkulisanje zabašuri, jer stereotip kaže da ko kalkuliše ne voli dovoljno, da u ljubavi nema mesta računu.

Mnogi me pitaju ovih dana: šta treba da uradim da bi moj računar, mreža, informacioni sistem bio potpuno zaštićen i siguran? Obično me pitaju: koji softver da kupim, šta da instaliram, da li ima neka kutija (hardver) koji će mi rešiti problem? Drugi pitaju: šta da radim, kako da se ponašam i kako da koristim računar da bi bio miran i spokojan? Postoji li čarobni štapić i gde je? Neki drugi možda i imaju čarobne štapiće za svoje oblasti, ako verujete u bajke. Međutim, on ne postoji za tematiku o kojoj pišem na ovom blogu prethodnih nešto više od dva meseca, tj. tematiku bezbednosti računara, mreža i Interneta. I čarobni štapić se neće ni pojaviti.

Vest koja vas neće obradovati, ali bolje je da odmah znate: apsolutna sigurnost ne postoji. To važi za pojedinačni računarski sistem, mreže, komunikacione i informacione sisteme i slično. Zašto - pitate se? Pa odgovor je jednostavan: uporedite to sa realnim životom. Koliko ste vi lično sigurni dok svakoga dana žurite na posao, vodite decu u obdanište, šaljete ih u školu, vozite svoj automobil ili ga parkirate na raznim mestima, ostavljate svoj stan ili kuću dok ste svi „negde" na dnevnim obavezama, odmoru...

Poštovani čitaoče,

Najstariji dnevni list na Balkanu otvorio je ove godine svoje stranice za saradnju širokom krugu komentatora raznih političkih usmerenja – od esktremne desnice do desnog centra.
Mnogi od tekstova naših komentatora povod su za ozbiljne polemike. Kako Politika zbog ograničenog prostora nije u mogućnosti da izađe u susret svim potencijalnim saradnicima sastavili smo upitnik na osnovu kojeg ćemo rangirati saradnike i najbolje plasirane pozvati na stalnu saradnju. Na osnovu rezultata upitnika i Vi možete sami zaključiti da li možete postati redovni saradnik Politike.

Izvlačenje broja 6 ni malo ne ide na ruku Aleksandru Vučiću, jer su odmah krenule fore 666 - znak zveri na društvenim mrežama, ali ta satanizacija je već konstantna koja je samo kulminirala pred izbore. Tako je Aleksandar Vučić kriv za Srebrenicu, kriv za ubistvo Slavka Ćuruvije, kriv za atentat na Zorana Đinđića, kriv za NATO bombardovanje... plašim se da će na kraju ispasti da nas je Vučić sve pobio.

Dugo sam razmišljao da li da uopšte napišem ovaj tekst, jer treba uzeti u obzir da će građanska i liberalna Srbija odmah krenuti sa optužbama da sam drugi Nebojša Krstić, da radim za sendviče i botarim u slobodno vreme, čime pre svega guše slobodu mišljenja i govora, ali nakon jednog tvita i fatalizma koji je sve jači, odlučio sam da rizikujem, pa šta bude.

Gost koga (više) ne treba posebno predstavljati, Stjepan Mimica.

gde ste štreberi?

prenosim skraćen i adaptiran  tekst koji je 28.8. 2008. objavljen u  DIE ZEIT-u

 Posvećeno Sonji Savić

Gde se izgubila kritika i protest mladih? Strah pred budućnošcu obeshrabrio je celu jednu generaciju.
Treba li čovek da se čudi studentima čije se ambicije svode isključivo na

Usled sve ozbiljnijeg udaljavanja Srbije od Evropske unije, omladinske i studentske organizacije pokreću akciju ”Evropa nema alternativu!“. Akcija počinje protestnim okupljanjem u minut do dvanaest, u ponedeljak 11. februara, na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu i protestnom šetnjom od Platoa do zgrade Vlade Republike

Procitah danas vest da su se sreli i lepo ispricali Dodik i Ceda Jovanovic. 

''E, moram da ti vratim Mišimu.''

Belmondo, ortak s tekmi,  gotivio je Mišimu, kao i ja. Autobiografija, fotokopirana, stajala je kod njega. Do Mišimine autobiografije došao sam preko Džonija Rackovića. Dok smo bili porodični prijatelji.

Smrdljivog od smoga, sparnog martovskog popodneva pre ''revolucije'', dvadestešestica, Dorćol – brače Jerković, taljigam do poslednje stanice.

Došao sam kod Džonija.

Prvo me je zaslepila svetlost u njegovoj sobi – svetlost koja se prelamala kroz Jugoslovensku i Srpsku zastavu. To

Bože moj, pre mi daj život jakih uzbudjenja nego misaoni život (Dž. Kits)

Ovih dana, tačnije oko Božića, tražeći za čitanje nešto "pre uzbudljivo nego misaono", kako bi Kits rekao (eh, ti pesnici!), naleteo sam na zanimljivu i provokativnu novelu "Moja majka", od Žorža Bataja (Georges Bataille: Ma mère). Pre toga, video sam najave u stilu "Majka uvodi svog sedamnaestogodišnjeg sina u svet razvrata" i „Priča o mladiću koji doživljava ekstazu tokom svog moralnog propadanja", što me je zaintrigiralo, priznajem. Pored toga, već sam imao nekih saznanja o Batajevom slobodnom tumačenju eroticizma i ljudske seksualnosti uopšte, pa sam se hteo nadopuniti.  

Ili: konkurs za Tasovce

Kada se i zašto u Vičićevoj glavi rodila ideja o raspisivanju vanrednih izbora za većinu populusa ostaće večna tajna. Ukoliko je ta većina veća utoliko je i broj teorija koje taj momenat i njegove uzroke pokušavaju da rasvetle veći. Trenutno je, na primer, popularan motiv iz Arene sa zvižducima.

No - ko će ga znati a nije ni mnogo bitno. Bitno je da su ti izbori najavljeni sa najvišeg mesta i pozdravljeni stojećim ovacijama i aplauzom od, kako kažu najviši zvaničnici SNS, čitava tri minuta. Nije previše za Mjanmar a da ne govorimo o Severnoj Koreji, ali za ovo podneblje nečuveno već gotovo tri decenije.