Povodom godišnjice napada na Svetski Trgovinski Centar u Njujorku odlučila sam s vernim auditorijumom Potpalublja podeliti članak koji sam napisala ubrzo nakon tog užasnog događaja, a koji je par godina kasnije objavljen i u britanskom časopisu "Caduceus".

Pa eto, posle nekoliko meseci opet pravim jedan mini blogic. Imao sam ideja za par tekstica, nekih cak i vezanih za nedavnu promenu posla (zbog koje sad nemam toliko blog-slobodnog vremena), ali ipak sam odlucio da samo stavim nastavak na prethodno muzicki-inspirisano pisanije...

Elem, ovaj album je izasao negde 2002. Puno su ga pustali na BBC Radio 1 radiju tog proleca i leta, NME ih je kratko hvalio kao "nove nade", spasioce britanske muzicke scene (a kome nisu pripisivali taj epitet?), i na kraju se sve zavrsilo odlaskom na koncert negde u jesen iste godine u jedan mali

svi znate da volim goth, industrial, darkwave..

pričala sam vam kakav šok sam doživela kada sam čula bauhaus

prvi put. ma, muzika stvorena za mene i nikog:)

tamna, pomalo otudjena, introspektivni tekstovi

eksperimenti tu, u obzir uzete sve tehničke novotarije,

nasledjeno se poštovalo dosledno, ismevalo

pomalo. elektronsko, intenzivno, emotivno.

a na distanci.

                           ZATOČNIK

Jednog jutra Un, koja je prva ustala, primeti čudnu užurbanost u Mag- Melu. Odmah se pope nazad da o tome obavesti Kjua i Friju koji su još uvek spavali. Njena ljubavnica samo okrenu na drugu stranu, a vilin-princ joj reče kako bi ih Haldir već obavestio da je zapretila bilo kakva opasnost. Zatim se i on okrenu od nje, zagrli Friju i čvrsto zaspa.
Čudna je bila ta stvar sa vilinskim snom. Mogli su mesecima ostati budni, ili imati tolilo lak san da bi ih iz njega trgla i mačka koja se prikrada, ali su mogli mirno spavati i usred najveće larme ako bi bili raspoloženi za to. Na žalost, Un još nije bila ovladala tim vilinskim moćima. Zato ode da potraži decu koja su to jutro samo na brzinu smazala doručak i otišla da jurcaju negde napolju. U bilo kakvoj neobičnoj situaciji najbolje je bilo znati gde se nalaze kako bi ih brže mogla okupiti.

            Nakon doručka u hotelu odlučio sam da prošetam po okolini. Sledeće predavanje na kongresu biće tek u tri sata. Direktor ionako neće doći pre dva. Imaću dovoljno vremena.

            Na mapi ispred hotela video sam da postoje desetine kilometara uređenih staza. Sve su bile prilično slične, možda je samo na jednoj bio ucrtan nekakav most. Krenuo sam tamo. Volim mostove.

Posle otprilike sat hodanja; preko dva brežuljka i kroz dve udoline izašao sam iz male šume pravo na most.

Razočarao sam se.

  Aleksandar Bajin, Goran Verežan, Predrag Ignjatović, Branimir Krnjajić, Slaviša Veljković, Vojin Pejčinović i Dragan Tankosić,  Branka Bošković, Zora Brkić,  Radosav Novaković

Poginuli pre deset godina, na jučerašnji dan,  u NATO bombardovanju

Juče je bilo dest godina od bombardovanja kamiona  u kojojma su bili momci iz vatrogasne brigade. Sami. Bez nadređenih. Kamioni su bili parkirani pored civilnog objekta-bolnice Dragiša Mišović. Poginulo je 7 momaka i tri pacijenta.

Juče je u Beogradu bio podpredsednik SAD Džozef

Blizi se polako i datum i obljetnica ulaska sovjetskih i partizanskih jedinica u selo odakle su moji. Dan oslobodnjenja od fasistickog okupatora.

Pricano mi je o tome kako je taj dan selo ocekivalo ulazak Rusa, sa zenama posakrivanim po tavanima. Oni su stigli tek predvece, zajedno sa partizanima, zadrzavsi se u krvavom piru u susednom volksdeutscherskom selu citav dan. Postreljano je i posilovano, te u masovne grobnice baceno sve sto se nije povuklo sa nemackim jedinicama i sto je verovalo da ce ih sopstvena neumesanost u ratna dogadjanja i nevinost sacuvati. Rusi

Znate kako kazu, kako nije vazno koliko imate godina, vazno je koliko ste ostarili?
E pa to je izgleda tacno.

Dan je poceo odlicno.
Mom komsiji su se kola pokvarila ili mu je sin najzad poginuo vozeci taj j***** hamer po njivama. Tako da me posle dugo vremena nista nije probudilo u pet sati ujtru.
Pored mene je lezala divna polu-gola (pesimista u meni, bi rekao polu obucena ali ne danas), najbolja devojka od svih (Kison).
Nisam se smrzavao, tako da moja pec iz doba Obrenovica jos nije prsla na moje veliko iznenadjenje.
U tom prvom jutarnjem trenutku je sve bilo savrseno.

Da ne bih citirao Majkla Mura (ko zna kako stoji sa autorskim pravima) na srpski, mislim, vranjanski način moram da se zapitam: Brate (Sestro) gde je moja zemlja? Otišla u činglajz, čini mi se. Onaj koga bi trebalo da bude briga citira Slobu i kori one koji su mu  "podanici" što ne znaju ni gde su, a ne gde će.

Moj tekst juče pročitan na 202...u emisiji '' Šta je sporno ''

Računam...lakše me je slušati...nego pročitati...

Prijatno slušanje ...:)

Poštovane prijateljice, dragi prijatelji,
Obraćamo Vam se s molbom da podržite Manifest o sekularizmu, kao i aktivnosti u okviru Koalicije za sekularnu državu, budući da se država u kojoj živimo već odavno udaljila od sekularnih vrednosti.
Smatramo da je sekularni karakter države neophodan preduslov za demokratiju a da su    vrednosti sekularnog društva neophodan preduslov za poš¡tovanje gradjanskih sloboda i ljudskih prava.
Manifest su do sada potpisale desetine organizacija civilnog društva iz cele Srbije, kao i mnoge javne ličnosti. Nadamo se da ćete i Vi

 trideset godina od smrti klausa nomija obeležava se u petak
u domu omladine beograda filmom the nomi song.
ulaz je besplatan

Juce sam slagala ormar. Moram da priznam da to nije nesto sto bas cesto radim, vise sam sklona principu: otvori-izvuci sto ti treba-ostavi sto imas-zatvori.

Medjutim, kad sve vec ode predaleko, osmelim se na operaciju "zavedi reda u ormaru". Ipak, ono o cemu zelim da vam pisem nije koliko cesto slazete ormar vec sasvim nesto drugo. Naime, dok sam slagala komad po komad odece, kroz glavu su mi prolazile misli. Ma kakve misli, cele price. Svaki komad je imao neku svoju istoriju. Kad i gde sam to kupila, ili sam ga dobila, pa od koga sam dobila, kojim povodom i tako redom. Setim se prilika u kojima sam nesto nosila, i svega sto se tada desilo.