.

Колико беџ стварно (не)одређује једног политичара се савим лепо може видети на "примеру" Томислава Николића. Док га је носио (беџ) на политичкој сцени Србије је представљао обично другоразредно страшило које је служило као мобилизатор за лење гласаче Демократске странке. "Ако у недељу не померите задњице из фотеља доћи ће вам Шешељов посилни на власт па се ви после чешите где вас не сврби". Идеални предизборни слоган коме је Томислав лепо доприносио увек спреман да бубне неку бедастоћу чисто да подсети људе колико је бесмислена идеја да се "уљудио".

............................................

"...али Тома је смешан, ако се сећаш Бетмена 2, са Дени де Витом, у улози Пингвина...као отмен и уредан, а када му покажеш рибу подивља и једе као звер..."

copyright by my brother 

..........................................

Kada sam prvi put pisao o početku proizvodnje novog nacionalnog vozila,  ni u snu nisam mogao da pretpostavim da bi to mogao da postane serijal.Pošto , trenutno, nemate  boljeg insajdera od mene - to Vam je što Vam je.Kome je dosadna ova tema -  imaću razumenanja.Bez obzira na sve, nešto mislim da među onih  20 000 ljudi koji su uplatili taj automobil ima i naših blogera.Pa krenimo redom:

 Izvinite, neoprezno sam izbrisao blog sa svim komentarima ... evo ga opet za čitanje ... Posebno mi je žao sjajnih komentara i još jedno izvinjenje komentatorima !

Narodna Skupština diskutuje o zakonu za legalizaciji nelegalno izgrađenih zgrada, ponovo, a činila je to nekoliko puta u ne tako dalekom vremenu. Predhodni zakoni koje je donela nisu ni za crtu pomerili volju nelegalnih graditelja da legalizuju svoje delo graditeljsko pa je i ovog puta kruterijum za legalizovanje spušten, liči kao da ga i nema a izgleda da će država njima da plati pristup legalizaciji i da ih još dodatno stimuliše za učinjenu nepodopštinu, setiće se već kako.

Autor: Rodoljub Šabić

Stupio je na snagu Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. On i zaštitu ovog važnog segmenta ljudskih prava stavlja u nadležnost Poverenika za informacije od javnog značaja. S tim u skladu, predviđa da se Poverenik i zove malo drukčije - Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Istini za volju, nisam baš nimalo siguran da je nesporno kako se u ovom trenutku „zovem". Naime, zbog „spretnosti" u formulisanju završnih odredbi Zakona o zaštiti o podataka o ličnosti mi u ovom trenutku, u ovoj oblasti  imamo

Boris Dežulović, Alo!  24. maj 2009.

Slučaj studenta Marka P.

Vijest glasi ovako: na Fakultetu društvenih nauka Marko P. je diplomirao s radom „Tužilačka i sudska praksa po pitanju kršenja međunarodnog prava u oružanim sukobima 1991.", u kojemu nakon opsežnog istraživanja arhiva otkriva da nije JNA prva zapucala, već slovenska Teritorijalna obrana, da je slovensko pravosuđe moralo suditi pripadnicima Slovenske vojske zbog ratnih zločina, te da nijedan od 104 sudska procesa protiv pripadnika JNA nije bio utemeljen na ratnom i međunarodnom pravu.

Profesori iz komisije ocijenili su rad Marka P. čistom desetkom, a Fakultet ga je proglasio i najboljim diplomskim radom ove akademske godine. Malo tko bi, međutim, za njega čuo da ga javnosti nije predstavila službena radio stanica Crkve.

teoretski, resenje koje je ponudjeno je najoptimalnije. 

састав на тему . . . .алалмуга

наглашеном унесеношћу у тему одбранијо је мој познаник из струке Милан докторску титулу пред  дупке празним Анфитеатром у реконструкцији пуном скела и подупирача јер се плафон бијо обрушио. сем  фамилије свечано анцуговане за ту прилику и нас пар намерних уочили смо & неке муваџије

Osim Pančevačkog mosta, koji je u katastrofalno lošem stanju, stanovnici leve obale Dunava (naselja kao što su Borča, Padinska Skela, Kotež, Krnjača, Sebeš, Jabučki Rit, Kovilovo, Ovča i dr.) veliki problem imaju i sa Zrenjaninskim putem. Od mosta pa do Borče (6 km) ne postoji nijedan pešački most (pasarela) koja bi omogućila bezbedan prelaz preko Zrenjaninskog puta... Ako imate priliku da prolazite ovom lokacijom videćete velike probleme u Krnjači, kod skretanja za Kotež, na Sebešu, ali i kod Putnika (ulaza u Borču).

Toplo vam preporučujem tekst Miloša Jovanovića iz poslednjeg NINa, pod naslovom Garant defetizma na Balkanu. Tekst jeste objavljen u rubrici Lični stav-nadnaslov Politika, ali je Jovanović potpisan kao istraživač saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu. Po mojim saznanjima isti je i zaposlen u Ministarstvu za KiM. Bez obzira što kod nas ne postoji konsenzus oko toga ko kad i gde  priča svoju priču-lični stav- a kad se to mora tretirati kao zvaničan stav institucije kojoj neko pripada ( pogotovu kad prođe i bez internih sankcija,

Oduvek smo bili na suprotnim stranama. Voleo bih da tako i ostane. Prema meni uvek je bila sumnjičava, krajnje nepoverljiva, ponekad otvoreno neprijateljska ─ ja sam, koliko sam mogao, pokušavao da budem ravnodušan. Sve u svemu znamo se još od detinjstva, nikad se nismo sasvim lepo slagali i oboje smo u tome prilično uživali. Što se mene tiče, trajno nas je udaljila njena neverovatna doza nemilosrdne grubosti, isključivosti, sklonosti ka iživljavanju nad neistomišljenicima, brojčano slabijima, podređenima,..., tek, svima onima prema kojima sam ─ zbog takvog njenog odnosa ─ osećao naklonost i slabost. Zbog nje i njene drskosti često sam bio na pogrešnim stranama. Tek, bilo mi je bitno da distanca između nas ostane jasno vidljiva.   

Naizgled ženskog roda, u svojoj suštini ona je prilično aseksualna ─ interesuje je isključivo i jedino moć! Kada mislim o našem odnosu, najčešće, setim se Danila Kiša i njegovog Časa anatomije: To nije stoga što gospoda od fermana i ukaza ne razumeju to što ja govorim i pišem, nego su ti nesporazumi drugačije prirode: ja sa tom gospodom ne govorim zaista istim jezikom na jednom drugom planu: intelektualnom i moralnom, i ja toj gospodi ne dajem za pravo da mi određuju norme, ni jezičke, ni književne, ni moralne. Mi zaista ne govorimo istim jezikom!

Gost autor: Migel Anhel Pedroso

Gustavo Alehandro Fuentes, bio je miš! Pre i ispred svega zbog svoje plašljivosti. I izgledao je kao miš. Malenog rasta, jedva nešto preko 150cm, sitne glavice i okruglih očica, odeven u odelo prljavo sive boje, sitnih koračića kad je već morao da hoda, uvek se plašljivo okrećući ili glave zabijene u prašnjave listove stare arhive kvarta San Telmo. Po rangu je bio najniži činovnik. Arhiv je bio smešten u velelepnoj

"Tesla jeste bio genije, ali i veliki čudak. Njegova dela, a naročito ideje, prevazilazile su vreme u kome je stvarao i  pripadale su dalekoj budućnosti, a način kako ih je stvarao, dalekoj prošlosti. Sam je govorio da su njegova najveća dela proizvod njegovih vizija, da je hidrocentralu na Nijagarinim vodopadima video u takvim vizijama kao jasnu sliku, još kao dečak.... Međutim, veliki problem sa Teslom, još za njegova života, a sa njegovom naučnom zaostavštinom posle njegove smrti, je u tome što Tesla svoje vizije nije zapisivao, već držao u glavi. Na pitanje njegovih saradnika: Koliki je kapacitet njegove memerije, kad tolike ideje i komplikovana rešenja, može da drži u glavi, Tesla  je odgovorio da on nema memoriju, već da je misao energetski fluid pohranjen u jonosferi, a on ima sposobnost da tu energiju u obiku vizija prima, dekodira i pretvara u svoja otkrića."