Autor: Rodoljub Šabić

Evropski komesar za proširenje Štefan File je pre nekoliko dana u Briselu najavio da očekuje skoro usvajanje okvira za pregovore o članstvu Srbije u EU, a da će ove sedmice početi analitičko sagledavanje, poglavlje po poglavlje, usaglašenosti pravnog poretka Srbije sa zakonima i standardima EU. Počeće od poglavlja 23 koje se odnosi na osnovna prava i pravosuđe.

Više naših zvaničnika koji na različite načine učestvuju u pregovorima sa EU propratili su najavu famoznog „skrininga“ sa naglašenim optimizmom. Uz ogradu da se to odnosi na stanje u oblastima kojima se bavim (slobodu pristupa informacijama i zaštitu podataka o ličnosti) taj optimizam me nije obradovao, naprotiv.

      Deset godina svog života posvetio sam proučavanju Biblije,verujući da ću da proniknem u tajnu ovog spisa. Od svoje tridesete do četrdesete čitao sam sve što se na ovu svetu knjigu odnosi. Čitao sam I Kosidovskog I bibliske legende. Nisam hteo da pristanem na viziju boga kao sedog starca koju sedi na oblaku I posmatra nas. Uostalom da bi Bog ispunio sve naše želje I nadanja morao bi da ima super kompjuer koji pamti sve to.

Evo pada neka plaha kiša I ja uživam u njenom zvuku. Da li nam je dao Bog?

Posle godina višebožačkih religija Jevreji su izmislili

Za sve nas koji smo znali da kritikujemo Grand parade, razne Talk Show emisije tipa "Draga moja, sta si danas kuvala?" i mnogobrojne licencne programe u kojima smo gledali anonimuse zeljne slave i novca, jedna velika televizija pruzice nam iskustvo istinskog prosvetljenja.

Emisija koja ce mnoge od nas nagnati da u dnevnu sobu okacimo poster Sase Popovica (u prirodnoj velicini, naravno), a na fejsbuku se uclanimo u fan grupe vecine reality programa, zove se Trenutak Istine. Imao sam tu nesrecu da deo emisije pogledam na jednoj hrvatskoj televiziji. Nakon tih nekoliko minuta pozeleo

ocekivano

Najveće iznenađenje je (relativno)

Danas mi je stigao mejl iz ovdašnjeg, ljubljanskog inistituta Ifimes, koji se bavi bliskoistočnim i balkanskim studijama. U mejlu je priložen članak, koji je na temu "Novi izazovi za Srbiju i EU u Srbiji", napisao izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju i slovenački poslanik u pomenutom parlamentu, Jelko Kacin. Članak sam prevela (možda ima poneka kucaća greška, izvinjavam se unapred, žurila sam), dakle izvolite:

NOVI IZAZOVI ZA SRBIJU I EU U SRBIJI

Srbija je ponovo na raspuću. Za odlučan korak napred i odlazak u budućnost ne može nikako da se odluči.

Krajickom oka vec dva dana gledam raspravu u Skupstini. Pitam se zar je stvarno moguce da oni koji su izgubili u foto-finisu politicke pijace nemaju bar malo dostojanstva i  gospodski podnesu poraz.

Ono sto se vidi (cak iz aviona), boli, mnogo, ali bas boli sto je vlast izgubljena.U politickom zivotu jedne zemlje, sasma je normalno da se koalicije prave iz politickih,ekonomskih i ko zna kojih SVE interesa.

Kratkog daha je i iracionalno (i samo ce jos vise iziritirati “svoje” glasace) da se “minira” rad Parlamenta.Ovi koji su izgubili NISU shvatili

B

Bogat, prid. - Robovlasnik, a o parama da i ne govorimo.

Ž

Životinjska farma, sl. - Modna pista sa salonima, rezidencijama, TV studijima i stadionima.

I

Istorija, im. - 500 godina pod Turcima, 200 godina pod taštima!

K

Koalicija,

..................

Nema potrebe da čitate sve. Piše da nije baš lepo s Jelašićeve strane što je dao ostavku. Primio se dužnosti do 2012. godine. Sada kaže da je ostao godinu duže nego što je planirao. Ako je znao 2007. godine da neće ostati do kraja mandata zašto je prihvatio da bude na čelu NBS? Prema kome je bio odgovoran? Kome polaže račune?

...................

-Eto tako, tako je već bolje, govori doktor, uzima svoj notes, olovku i naočare i seda u fotelju iza mog uzglavlja. Prva seansa počinje.

Nekada se stvari odvijaju neočekivanim brzinom.

Jedna od posledica (nadam se trenutnog) iznenadnog odlaska blogokolege mungosa je

Donji kraj krsta, onaj što se nikada ne celiva, vešto je otvorio pivsku flašu. Suženu pri vrhu, braon i zdepastu od 0,33l. Stari dobri pop. Top. Top pop. Tog trenutka, na svetu je postojao i kurac tog oblika, boje i hm, građe i radio je radnju. Najverovatnije u Brazilu.

Treba se probiti kroz onolike guzove.

Nakon zaustavljanja zakotrljanog čepa na patosu kupea, odbačenog sa flaše a pre prvog gutljaja, vazduhom je zaparao troprst navođen koordinatama, kuk-glava-kuk-rame-rame-kuk... Ne, ne, ne, to isecite u montaži... ...koordinatama: čelo, pupak, desna bradavica, Vojmje oca, leva bradavica. Amin. Maluf. Samarkand. Samarkandić.

Samarkanddžić. Samardžić - Kandić. Ždrić.

Izgleda još nismo svesni da imamo svoju državu pa se neki još uvek prema njoj ponašaju kao tuđoj. Logika «uzmi dok možeš i što god više možeš, jer će doći kad nećeš moći» kod mnogih je još uvek glavni moto uspešnog poslovanja.

Dok se država bartga sa deficitom, rebalansom, nebalansom, disbalansom, strahom od prelivanja svetske finansijske krize, socijalnim mirom i potencijalnim nemirom,istovremeno pokazuje nedopustivu inertnost u suzbijanju rasipništva.Nije li rasipništvo i to što Srbija ima brojniju administraciju

Autor: Rodoljub Šabić

„Način na koji kritikujemo druge često više govori o nama nego o njima." Na ovu staru izreku juče me podsetila kritika koju mi je sa skupštinske govornice uputio narodni poslanik Aleksandar Jugović.

Gdin Jugović, narodni poslanik SPO, pošto se u debati „osvrnuo" na probleme naplate kazni za nepropisno parkiranje i naveo da se prilikom tih naplata „krši Zakon o zaštiti podataka o ličnosti", je javno pozvao Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića (i MUP) da objasni kako su preduzeća koja se bave naplatom mogla da dobiju baze podataka o ličnosti. Jer, ta preduzeća, kako je rekao, „nemaju pravo da dobijaju te podatke".