Dok srčem prvu jutarnju kafu ...

Srk ...

Listam ’’ Blic ’’, srkućem kaficu, i tako saznajem najnovije vesti ...

Srk ...

Što se afere oko satelita tiče ...čitam da iako je firma koja je posredovala u sklapanju ugovora sa Britanskih devičanskih ostrva ...izgleda da ipak nema nevinih...

Srk ...

Pa tako g.Davinić tvrdi kako je on u stvari žrtveni jarac ...ali ja mislim da mu nisu sve koze na broju ...jer ne zna ko je pokupio kajmak ...

Srk ...

Onda dalje saznajem...kako je specijalni sud...bio i ostao najvažnija

Dostupnost je reč u modi, podrazumeva da svi građani Beograda mogu da pristupe na bilo koje mesto u gradu ili u bilo koju zgradu. Pre svega se misli na Beograđane sa posebnim potrebama ili ljudima koji ne mogu da stignu baš na sva mesta gde su zamislili ili imaju neophodnu potrebu za tim. Nisu to samo invalidi, radi se o starima, mamama sa bebom u kolicima, veoma umornim, čak i ljudima koji mrze ili se plaše penjanja stepenicama i imaju samo jedan nevoljan izbor. Bilo da se radi o javnim pešačkim prostorima ili je u pitanju stambena zgrada, administracija, park, javni saobraćaj, uvek moraju postojati dve alternative koje mogu ponuditi prihvatljivu pristupačnost za sve Beograđane. To je civilazaciski zahtev i norma bez kompromisa koja otvara novu dimenziju u životu ne samo za građane sa posebnim potrebama, već i za one druge koji mogu svuda, jer će dobiti još jednog sagovornika i obogatiti svoju i gradsku komunikaciju.

                    Za  kreativnu blokadu čuo sam znatno pre nego što sam odlučio da postanem pisac. Znao sam da ta posebna vrsta bele kuge obično dolazi sa godinama. Pisac se vremenom zamori, iščile mu snaga i ideje, a ako nešto i objavi, zlurade mu kolege, po godinama mlađi pisci, sa zadovoljstvom konstatuju da je još jedan velikan pisane reči izlapeo. Bard se muči i pati, kune svoju sudbinu i, ako već nije do tada, oda se piću. Sedi po kafanama i u alkoholnoj izmaglici dosađuje gostima pričajući o svojim velikim nenapisanim književnim delima.

 

  

састав на тему . . . летњу  ( или штоби казла Вирџинија Вулф . . . . што човек више стари, све више воли непристојност )

  

променада . палме уз, штрчу. медитеран ,мош га допљунути.корачам докон ,у  шетњи, за две лева, гузатија ,уочавам кроз текстил пасент чакшира танга јој се угуузе до јајника завукла,прија погледу,десна,силиконка , 

Izgleda još nismo svesni da imamo svoju državu pa se neki još uvek prema njoj ponašaju kao tuđoj. Logika «uzmi dok možeš i što god više možeš, jer će doći kad nećeš moći» kod mnogih je još uvek glavni moto uspešnog poslovanja.

Dok se država bartga sa deficitom, rebalansom, nebalansom, disbalansom, strahom od prelivanja svetske finansijske krize, socijalnim mirom i potencijalnim nemirom,istovremeno pokazuje nedopustivu inertnost u suzbijanju rasipništva.Nije li rasipništvo i to što Srbija ima brojniju administraciju

 

 http://blog.b92.net/text/23039/TESKO-BOLESNA-DECA-UMIRU-POLAKO-I-NIKOGA-NIJE-BRIGA/

Možemo da se ne slažemo o broju žrtava u Jasenovcu, o ulozi Alojzija Stepinca, o novijoj istoriji odnosa Srbije i Hrvatske, ali ono što su učinila četvorica katoličkih biskupa je nešto vredno pažnje. Za mene je to vest godine, a to što je slabo ispraćena pre svega u hrvatskim medijima i što na sajtu b92 ima samo tri komentara, posebna je priča. Ovim putem želim da iskažem svoje poštovanje biskupima za jedan ovakav gest.

Vest prenosim u celosti, sa sajta B92.

Jasenovac -- Četvorica hrvatskih biskupa poklonila su se žrtvama nacističkog režima u logoru Jasenovac.

 

Јутрос сам пронашао времена да прелистам и новине. Блиц конкретно. Обично се уз јутарњу кафу ћутећи бавим климоглавом (изражавајући дужну пажњу темама које ме не интересују и људима који пажњу заслужују). Јутрос је некако разговор био успорен, Блиц (предмет прелиставања) на дохват руке ... и ето мени црва у глави који ме приморава да размишљам о стварима које ме не занимају.

 

Brat Ana: Čak Noris zna gde je Ratko Mladić

Brat Sava: Čak Noris je video penis na TV 1000

 

Dok srčem prvu jutarnju kafu ...

 

Srk ...

Čitam ’’ Blic ’’, srkućem kaficu, pa tako saznajem sledeće vesti ...

Srk ...

Ovaj 1.maj je većina proslavila... prisećajući se svojih radnih mesta .

Srk ...

Inače, i ovaj 1.maj smo dočekali podeljeni, jer biračko telo i dalje  misli samo šta će da jede. I dok su tako jedni uživali u roštilju na poljani, drugi su tvrdili da znaju ko im je zapržio čorbu...

Srk ...

Od zanimljivijih vesti, čitam ovu izjavu jednog našeg političara...

-

Spremajući se da napišem ozbiljan tekst o predsedniku SRS naišao sam na ovaj tekst autora Vojina Majstorovića. Umesto mog teksta ovaj put samo link. Razlog: ne bih ja tu ništa dodav'o. Vredi pročitati, očekujem vaše komentare.

LINK

 

Već nekoliko nedelja idem na neki kurs koji je posvećen projektima u odeljenjima personala. Od projektnog zadatka, budžeta, tima, plana finansija, realizacije do praćenja dugoročnih i kratkoročnih efekata zadatka. Pošto su odeljenja personala uglavnom odelenja koja troše novac - ovaj kurs trebalo bi da nas nauči kako da odeljenje personala ( vitalni organ svake veće firme) postane i profitni centrar.

Težak zadatak nema šta. Valjda su zato predvideli da cela grupa sedi zajedno punih 4 meseca. Meni, iz početka izgledalo da nema tu šta da se uči ni 4 nedelje ali izgleda da sam se prevarila jer u protekle tri nedelje smo obradivali temu - internog istraživanja po komaniji (veliki sistemi preko 1000 zaposlenih)  u smislu vrednosti i ciljeva. Od sledeće nedelje - pravni okvir svakog projekta, radno pravo, povećanje broja sati u slučaju dodele projekata već postojećim zaposlenima ili uzimanje eksternih eksperata. E, sad sve bi to bilo super, da je kurs dva, tri sata dnevno -a nije. Svaki dan od 8-16h sa pauzom za ručak od 45 minuta. Puno radno vreme. Dobro - plaća poslodavac, nije da se bilo ko od nas žuri ali prvo što mi je palo na pamet je kako ćemo svi mi, potpuno nepoznati jedni drugima, slučajno skupljenih 17 ljudi provesti zajedno 4 meseca svaki dan. 

Kad smo stigli prvi dan u školu - rekli su nam da imamo 20 minuta da popijemo kafu i da se upoznamo. Kad je prošao ovaj "spontani" način upoznavanja, krenuli smo u učionicu. Ja sam odlučila da udjem poslednja. Pošto je kurs na nemačkom, odlučila sam da sednem pored najvećeh štrebera da bih mogla da prepisujem ono što ne razumem i što mi nije bilo jasno.

 

New Morning

 

One morning I awakened
A new sun was shining
The sky was a Kingdom
All covered in blood
The moon and the stars
Where the troops that lay conquered
Like fruit left to wither
Poor spiritual food

And the spears of bright sun
All brave with it conquest
Did hover unearthly
In banners of fire
I knelt in the garden
Awash with the dawning
And a voice came so brightly
I covered my eyes