Nerado i retko pričam i pišem o kolegama. Rado i često pričam sa njima, bar sa značajnom većinom onih sa kojima me povezuje još nešto osim puke činjenice da se bavimo istim ili sličnim poslom i koje srećem prilično redovno. Svoje kolege, pre svega one starije, pokušavam da poštujem kad god uspem da nađem razlog za tako nešto.

To skoro-pa-pravilo važi za sve, a uvek važi za one sa kojima sam nekada radio i prošao neke dobre i loše dane, prijatna putovanja, svakodnevnu nervozu, obične poslove, sjajne prilike, svađe i saradnju.

Neću ni sada puno o kolegama

Ministarka finansija je najavila promenu poreza na imovinu, koji će uz promenu akciza, ići uz budžet za 2011.godinu. Rekla je da će se promena odnositi samo na domaćinstva. Za pravna lica ništa. Jako loše za našu malu nepravednu, partijsku, korumpiranu zajednicu nejednakih i njenu perpetuum mobile ekonomiju.

Subotom igram basket. Tj. igrao sam do nedavno - uvek, a sada samo onda kad uspemo da se skupimo da nas ima više od trojice jerbo smo malo omatorili i osuli se kao sportisti. Jutros se desilo da nas ima u tom, za basket, nepopularnom brojnom sastavu – upravo trojica, Kulja, Boske i ja.

Ska Keler

Da, moralni i politički pobednici ovih izbora nisu ni plavi, ni crni, ni crveni već

Teče Velika, Strasna nedelja, Veliki Dani od srede do petka koji, mešajući legende i verovanja o stradanjima i mukama imaju kraj u Nedelju, koja je dan opšte radosti života nepobedivog.

"Vaskrs (stsl. въскръсъ, arh. Velikden) najveći je hrišćanski (crkveni) praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život — vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti: tj. prve nedelje posle Velikog petka. To je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe (heb. pessach) u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Kod istočnih hrišćana, Uskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, a kod zapadnih hrišćana uvek pada između 22. marta i 25. aprila.

Pripreme za Uskrs se razlikuju od običaja do običaja. Tradicionalno počinju na Veliki četvrtak, dan pričešća. Nastavljaju se Velikim petkom. Tog dana je Isus, iz kuće prvosveštenika Kajafe odveden do rimskog prokuratora Pontija Pilata. On ga je osudio na raspeće na krstu. Isus je razapet i umro na Golgoti, brdu izvan Jerusalima. Pred smrt rekao je: Oče, oprosti im. Ne znaju šta rade"

Nema na zemaljskom šaru Vilajeta sa toliko Sultana, Vezira, Aga i Begova, koliko ih ima u skučenoj, prljavoj, zapuštenoj, odbačenoj i ubuđaloj zemlji u kojoj živimo! Udobno borave u svojim dvorovima, svim mogućim tehnološkim sredstvima zaštićeni e da ne bi došli u bilo kakav kontakt sa svojim čipčijama, nama, smrdljivim, kužnim, vašljivim, podrpanim i gladnim.

Sultan apsolutista, zvezdočatac, znalac i u

Krajem Vijetnamskog rata u Vašingtonu  su konačno shvatili, ne samo da je rat previše ozbiljna stvar da bi bio prepušten generalima, što je  svojevremeno tvrdio i Žorž Klemenso, već da čak ni  izbor kodnih naziva vojnih operacija ne treba prepustiti nemaštovitim komandantima. Iskustvo Vijetnamskog rata nedvosmisleno je pokazalo  da je efikasno korišćene reči i medija jednako važno kao i efikasna upotreba oružja, te da vlada SAD ne može dobiti rat na bojnom polju, ukoliko prethodno ne dobije rat u umovima svojih građana. Zato su se  u pripreme, pa i u kodiranje i izbor naziva, američkih vojnih intervencija diljem globa zemaljskog uključili eksperti za psihološko ratovanje, stručnjaci za medije, politički savetnici i spin majstori svih drugih fela.

Generacija koja je imala muda da tog buntovnog juna 1968. godine demonstrira protiv režima Josipa Broza Tita zaslužuje poštovanje i dostojno sećanje. Pre 47 godina mladi su protestovali na ulicama Beograda glasno uzvikujući parole "Hoćemo sutra bez onih koji su upropastili juče!", "Nećemo rešavanja, hoćemo rešenje!", "Borimo se za boljeg čoveka, a ne za bolji život!", "Dosta pendreka po ljudskom umu!", "Praznu glavu vetar nosi!"....

Danas u Srbiji najglasniji u protestima su - penzioneri, dok mladi ljudi beže iz Srbije, uvidevši da je pasoš otpusna lista iz ludnice od

Nakon što je Fiskalni savet uputio svoje prvo upozorenje, mediji su se pitali zašto nam o tome nisu pričali pre izbora. Razlog je jednostavan. Nije bilo podataka. Ministarstvo finansija je objavilo prve rezulatate za februar mesec tek 15. maja. Znali smo da imamo deficit. Znali smo da smo poslali MMF kući. Ali nismo znali za svu dubinu predizbornog rasipanja.

 Sedimo juče Dragan Papić i ja, i pričamo o tenisu - plesanju Federera po terenu i gde je tu Nole... Ok, mlad je još, ako u godinama koje sada ima Federer bude imao i njegovu pamet - biće neprikosnoven. Naravno, sa sporta prešli na politiku. O njoj ne pričamo mnogo, samo zaključimo da su tipovi kao Zoran Ćirjaković retka pojava zdravog razuma kod analitičara stvarnosti Srbije...

I onda mi sa PLJUS-a stigne pismo Nebojše, neznanog kolege sa Papićeve mejling liste, o Mark Tvenu. a ja odavno čuvam pismo Šon Pena...

From: "nebojsa" <nebojsa@..........

>Date:

Poštovani čitaoci mojih tekstova

Moj problem je u najmanju ruku specifičan i nadam se da će vas zainteresovati. Uzdam se u vašu radoznalost i zanimanje za neobično, neuobičajeno i van klišea.

Imam pamćenje kao slon, ali! Ili ipak? Svejedno! U razmeri1% prema 99% postoje reči koje izgovorim ili ih čujem, upotrebim ih na pravi i jedini način, udenem ih baš tamo gde treba ali kada bi me neko pitao da objasnim

Ne preterujem, bas je tako rekao - kišne gliste - i baš se brisanja poda setio. i ministar njegov Vuk Jeremić se smesio sa odobravanjem, i klimao glavom, isto s odobravanjem.

Odmah

Čitam jutros neki članak o autizmu u kome kažu kako postoje i osobe sa autizmom koje imaju veoma nizak IQ, a koje su neverbalne. To nije prvi put da pročitam ili čujem tako nešto.
Eh, te predrasude, i ta ljudska osobina da sve procenjujemo po nekim svojim, unapred zadatim, a često nebitnim merilima.
Ne, ne razlikujem se ni ja od drugih, i verovatno bih isto to mislila da ne poznajem jednog Lazara, umetnika sa autizmom, kako je sam želeo da ga predstavim.
Kada ga je Dragana, njegova mama, pitala za dozvolu da objavim njegovu priču na blogu, rekao je da mogu, ali da kažem da on ima autizam.
Pitala ga je zašto mu je to važno i dobila sledeći odgovor:
" Želim da se zna da i mi sa autizmom možemo da mislimo i da za mene nema granica."
Ali, da krenem od početka...