Nekada su se  u Beogradu održavali veliki i značajni međunarodni skupovi i time smo se ponosili. Onda jedno vreme dugo nije skoro niko ni u posetu hteo da dođe, čak ni fudbalski klubovi i tada nam je bilo krivo, bili smo ljuti na njih što nas izoluju, što ne dolaze.

E sada kada se u Beogradu održavaju ponovo veliki međunarodni skupovi predsednika, ministara, načelnika generalštabova ili nesvrstanih, opet nekima smeta. Nekima smeta što će biti jubilarni sastanak ministara nesvrstanih ali još nisu počeli anti-kampanju, dok je protiv jedne druge konferencije kampanja u punom jeku, s puno patriotizma i dezinformacija.

Beograd će će od 13. do 15. juna biti domaćin jednog važnog međunarodnog skupa koji ima vojni, politički i bezbednosni aspekt i  predstavlja priznanje Srbiji, njenoj spoljnoj politici, vojnoj diplomatiji i međunarodnom imidžu njenih oružanih snaga.Radi se o skupu pod nazivom „Strategijska vojna konferencija za partnere“ (SMPC 2011), važnoj međunarodnoj konferenciji koja će okupiti načelnike generalštaba 28 država članica NATO, 22 države Programa Partnerstva za mir kao i 19 država Mediteranskog dijaloga, Istanbulske inicijative i drugih pozvanih država poput Indije, Brazila, Australije, Japana, Novog Zelanda i Pakistana sa ciljem da se razgovara o bezbednosnim izazovima

Opet se miješam u vaše unutrašnje stvari. Izlazim iz grma, uoči same izborne ćutnje, da bih unio nemir u vaše monolitne redove i izazvao subverziju nad favorizovanim kandidatom. Mislim na Nikolića. Ne zamjerite na mom uplitanju, još nakaradnom, jer ono je posljedica neupućenosti a ne loših namjera. Ali kad može Basesku (da se meša), mogu valjda i ja. Kad može jedan Rumun, valjda

"Fali mi samo 6 ocena da budem odličan!"

Moj sin, brat Sava, pošto nam je saopštio da neće na polugodištu nece imati ni jednog keca, od čega smo svi redom danima strepeli

Ovo nije prvi put da se u svetu desava nesto big, ili nešto sto ja smatram da je big, al ovaj ulaz u Gazu je definitivno globalno big, samo što nase TV  stanice i drugi outleti  koje do februara  ne izlaze iz NG i Božić šema i beskonačnih repriza tesko da to vide,  i da češće počnem da svraćam na blog, da vidim sta se na blogu kaže. A ono šutnja, osim naravno Jasmine T, al njen

Kao ni bilo koja prethodna lista ni ova nema nameru da ređa utiske po značaju ili da bude definitivna lista utisaka 2009.  Želja je da posluži kao podsećanje na neke događaje I bude iskra za prisećanje na neke druge.

1. Srbija podnela kontratužbu protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde za genocid

2.      Novi Viktorijini Anđeli, među njima Danijela Dimitrovski

Da je Srbija normalna i demokratska zemlja (čitaj: PRAVNA država), Milan Beko bi odavno bio u zatvoru, pravosnažno osuđen, praveći društvo Miroslavu Miškoviću, Bogoljubu Kariću i ostalim cvećkama iz Slobinog i Mirinog zločinačkog skuta. Takođe, svim ratnim profiterima bi bila oduzeta nelegalno stečena imovina i vraćena na raspolaganje pravim vlasnicima - građankama

Mislim da su nam njegove reči itekako potrebne kao podstrek u opštoj društvenoj apatiji.

Juče sam u jednoj dnevnoj novini pročitao da se prema israživanju Unicefa više od 70% dece u Srbiji vaspitava na pogrešan način. Roditelji, naime, primenjuju metode verbalnog i fizičkog kažnjavanja jer za druge ne i znaju  jer su i sami tako vaspitavani. Te pogrešne metode ostavljaju različite posledice na ličnost i razvoj dece.  Dakle, dobijamo u budućnosti

Dovoljno dugo pratim fudbal da jasno vidim da su huligani u Đenovu poslati da bi prekinuli utakmicu. Iako je predsednik fudbalskog saveza Tole Karadžić najavljivao da će huligani da protestvuju protiv njega i golmana Stojkovića, prilično sam ubeđen da su Tole i huligani iz Đenove na istoj strani. Ako ništa drugo, bar su mu sačuvali fotelju.

Do sada je svima postalo jasno da su divljaštva u nedelju gej paradu imala samo kao izgovor. U Srbiji se nešto opasno sprema, a nije teško pogoditi ni ko nam sve ovo kuva.

Nije lako biti dobar ocenjivač ili recenzent. To važi za mnoge oblasti, od onih koji se odnose na ocene u osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju, pa do procenjivanja i recenzija stručnih i naučnih radova, projekata, novih ideja za investitore, procenjivanja vrednosti proizvoda, usluga, kompanija i slično. Kao recenzent (engl. reviewer) za nekoliko naučnih časopisa i konferencija, često sam se zapitao koliko moja procena nekog rada ili projekta utiče na život ili karijeru nekog, meni obično nepoznatog, autora, predlagača ili nosioca neke nove ili "nove" naučne ili poslovne ideje. Verujem da su se slično zapitali i mnogi drugi, koji su se našli u sličnoj poziciji, pa i oni koji su odlučivali o sudbini mojih radova i projekata.

Ja: Pazi, mogu da ti kažem istinu a mogu i da te lažem pa da sačuvaš idealizovanu sliku o meni. Samo reci kako više voliš.

On: OK, znači jesi. Znao sam da ćeš priznati. Kad je Obama priznao Amerima, možes i ti meni.

Ja: Dobro. Jesam. Ali ne kad vozim. A ti? Nemoj mi reći da si i ti duvao?

On: Ja nisam. Ni ne pijem još. Ne brini se. Neću skoro. Tia Nini mi je rekla da ne bi trebalo pre šesnaeste.

Ja: Odlično ti je rekla tia Nini. Kad ubuduće s tim u vezi budeš

Uvek će se dogovoriti jer nemaju alternativu poslu koji danas, u opoziciji ili na vlasti, loše obavljaju. Neće valjda dopustiti sebi da se vrate tamo odakle su došli. Da predaju psihologiju kao srednjoškolski nastavnici bez rešenog stambenog pitanja ili da budu asistenti kod profesora koji su mlađi od njih, da upravljaju čišćenjem groblja ili da taksiraju klimavim kamionima, da čiste za mačkama ili da prate oglase provincijskih pozorišta koja traže mlade i talentovane dramaturge. Učiniće sve da se to ne desi i za to možda treba imati razumevanje. Nije to ni patriotsko ni proevropsko, ni pošteno ni intelektualno, ali je verovatno ljudsko htenje. 

 

Ja sam, lično, ubeđeni kreacionista, ali nemam ama baš ič ništa protiv darvindžija, još se manje osećam superioran nad darvindžijama zato što je istina "na mojoj strani", a ponajmanje mislim da su evolucionisti dobri isključivo na poslovima šinteraja. Da imam dokaze, možda bih se osetio pozvanim da "širim istinu" o postanju sveta, ali dokaza nemam, imam samo uverenje, tačnije intuiciju, kao što je i evolucionizam zasnovan isključivo na uverenju, jer fosili ne dokazuju ništa osim da su jednom bili živi, pa posle zamakli. Kad malo bolje razmislim - a pod uslovom da me pamćenje ne vara - tokom svih ovih godina, ni jedan jedini put, ni sa kim nisam ušao u diskusiju na temu a da kako je nastao svet, jer je to, da kažemo, stvar ukusa. A evolucionista bi mogao da se nađe u problemu kad negde poleti avionom jer pilići ne lete evolucionistički i heliocentrično, nego to još uvek čine po starom, kao da je Zemlja u središtu vaseljene.

Baš ovako je govorio Svetislav Basara 6. marta 2015. godine u svojoj slavnoj kolumni. Ako se čovek ne probudi na levu nogu, nije uncle Basu baš mnogo zameriti. O naučne su se teme, a teorija evolucije svakako jeste jedna od pipavijih, čak i bolji pisci od njega dobrano spotakli (vidi Autobiografiju Nušićevu ili Pekićeve Skakavce). Pa ipak, ostaje žal da jedan sasvim pristojan čovek, kakvim sebe Basara otkriva kroz svakodnevno pisanje, smatra da je teorija evolucije pogrešna.

Знам, у цензурисаном тексту „АВ - оставка", помиње се да је (Републички) хидрометеоролошки завод на време упозорио, а „Биљана Вранеш прочитала у Трећем дневнику".

Знам, начелник Сектора за ванредне ситуације каже (данас) да су од (Р)ХМЗ-а добили прва упозорења 12. маја.

Imam blagi utisak da su godišnjice bacanja atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki, od pada Berlinskog zida na ovamo, zapravo jedini datumi kada se i oni manje zainteresovani za temu nuklearnog raz/na/oružanja sete još uvek itekako postojećih nuklearnih arsenala. Ta smirenost sveCkog javnog mnjenja svih ostalih 363 dana godišnje je veliki kontrast u odnosu na hladnoratovsku histeriju, kada je mogućnost nuklearnog armagedona čučala u nekom uglu svesti svim posleratnim generacijama.

Ono što mene zabezeknjuje je da za tu odjednom nastalu smirenost nema apsolutno nikakvog razloga u realnosti. Naime, dojučerašnji neprijatelji nisu odustali od svojih nuklearnih arsenala. Osim neke razmontirane simbolike oni su još uvek tu, još uvek na 10-tominutnoj pripravnosti.