Order and Chaos (M.C. Escher)

"беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом" (Knjiga Postanja 1:2)

Haos = od Grčkog khaos "abyss, that which gapes wide open, is vast and empty"

U svakodnevnom govoru ljudi koriste reč "haos" da opisu stanje totalne neuredjenosti, koje nema formu ili opisiv oblik. U Bibliji, Grčkoj

*

Rusko pogranično mesto Kjahta izdiglo se na brdu koje mi je za sutradan (ostaviću to za ujutru, naravno)  obećavalo dug i mukotrpan uspon. A negde usred tog brda, dominantna sa koje god strane da se gleda, ustoličila se crkva. Pravoslavna. Plava kao nebo nad Mongolijom a i ovim delom Rusije.

Da se odmah razumemo, niti je ovo neka nova, niti ne-znam-kako velika tema, niti pretendujem da ću je ne-znam-kako zahvalno obraditi. Nema tu ni šta mnogo da se kaže, ali se mora reći!

Dakle, svi znamo kako je zbog krize bilo zabranjeno zapošljavanje novih službenika u državnoj administraciji, svi znamo kako je zapravo bilo najavljivano smanjenje broja već zaposlenih, ministar koji je to najviše zagovarao čak je hteo da se izglasa zakon (ili donese uredba, zaboravio sam te formalne detalje) po kome/kojoj bi ministri koji ne donesu plan smanjenja broja službenika bili kažnjeni

Pošto smo, nepravedno kako kaže Pravda izbacili Mariju Šerifović sa gej ikonostasa (celu noć smo gulili njenu sliku) ostalo je upražnjeno mesto između Seke Aleksić i Jelene Karleuše koje, kako pederska tradicija i kanoni Kvirije nalažu, mora biti popunjeno pre nego što se navrše 40 dana od izbacivanija.

Uz činodejstvovanje sveštenstva Kvirije i nesebičnu pomoć Ljiljane Smajlović objavili smo konkurs za popunjavanje upražnjenog mesta u Politici i ovog puta smo odlučili da na to mesto postavimo pravo muško.

Stiglo nam je preko tri hiljada kandidatura, ali smo najviše pažnje posvetili pismu naših queer vernika iz Kraljeva, koji smatraju da upražnjeno mesto treba da popuni jedino i samo Milanko Šarančić.

Posle posta Javni servis: 48 sati nasilje dobila sam pismo od čitateljke koja se složila da ga objavim, ali je želela da ostane anonimna:

„Stvarno ne razumem to definisanje pojma zrtve nasilja u porodici, neko te maltretira i ti ostajes i dalje sa njim, vracas mu se po hiljadu puta,a onda se to predstavlja kao nasilje u porodici i povod za dzapanje dusebriznika iz neznam kog razloga. Ne, to je ponasanje dve osobe sa problemima u karakteru, podjednako odgovorne za zivotnu situaciju u kojoj su se nasli.”
(komentar sa bloga : javni servis 48 sati – nasilje)

Novinarka: Gde se žene tuku, čoveče!?
Miroslav: Pa dobro, nisam je baš tukao, nisam je baš ubijao.
Novinarka: Da sam znala, ne bih došla.
Devojka: Nekoliko me puta istuče, pa ode, pa posle nedelju dana lepo, pa me opet istuče.
Miroslav: Lepo preko kolena, po guzi.
(iz emisije: 48 sati, gde su se venčali Devojka i Miroslav)

Ne volim da idem kući. Tamo me zidovi guše.
Ne znam zašto je moj otac rešio da nad nama sprovodi nasilje. Možda je i on žrtva? Znam da nije imao baš srećno detinjstvo, ali nije bio sistematski tučen, niti je njegov otac tukao njegovu majku.

Moju majku je, nakratko prestao da tuče onda kada sam se, kao tinejdžer, prvi put suprotstavila i dobila batine poslednji put, shvativši da strah od fizičkog nasilja nije ništa u poredjenju sa psihičkom torturom, koju sam godinama pre toga trpela. Nastavio je nekoliko godina kasnije, kada sam otišla na studije.

Osvedočeni prisluškivač tuđih razgovora po prevozu izuzetne memorije prenosi vam današnji razgovor dva milozvučna, mlada ženska glasa čije će se pojave ukazati na kraju vožnje. (To što govorim o sebi u trećem licu ne uzimajte kao ozbiljan simptom ludila.)

Iliti u kakvoj su vezi poljski zakon o  prekidu trudnoće i set medijskih zakona ovdašnjih...

Varšavski geto, Valensa i lučki radnici, napaćena zemlja, žrtva fašizma i komunizma, onog pravog ruskog.  I na kraju ta Džonijeva pesma, tako dobra, tako značajna… Da, vole ovde ljudi Poljsku, a pomalo je i mrze – Papa Poljak, to je kao slučajno?

Srbija se iskreno trudi da poštuje svoj Ustav, naročito član 1 koji kaže da je "Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive". Kad već ne može preambulu, onda makar to.

U Srbiji bez preambule živi oko 20 posto ljudi koji se na popisu iz 2011. godine nisu izjasnili kao Srbi i preko milion ljudi koji nisu pravoslavci. Naravno, to nas ne sprečava da državne institucije imaju svoju (pravoslavnu) slavu, da se vojska i SPC povezuju, da nam vojnici kleče pred popovima, da se borimo protiv zle latinice, da se svima nameće da plaćaju doplatnu markicu za Hram...

Postavlja se pitanje kakvo mi to društvo gradimo? Inkluzivno svakako ne, već državu u kojima je sve podređeno srpskom narodu, pa tek onda svima ostalima. Takvim odnosom kreiramo klimu da manjinske zajednice imaju potrebu da se separatišu i grupišu u delove zemlje gde će biti u većini, kako bi se osećali sigurno. Da kreiraju svoja geta. Naravno, mi to jedva dočekamo da ne moramo da ih gledamo, ali nam smeta što te manjine Srbiju ne percipiraju kao svoju zemlju. Kako bi bili srećni kad bi i manjine počele da govore da su Srbi (po državljanstvu), ali ne zato što smo se mi potrudili da ih u društvo uključimo, već zato što smo ih na to naterali.

Dogodilo se na današnji dan ...

1533– Rodjena je Elizabeta I, engleska kraljica ( od 1558. godine ), kći Henrija VIII i Ane Bolen.

1714 – Car Karlo VI potpisao je u Rahstatu sa Francuzima '' Badenski mir '' kojim je okončan rat za špansko nasledje, a Francuzima su pripali Alzas i Strazbur.

1788 – Turci

Tako blizu a tako daleko

25. avgust

Dokopali smo se Rumunije i, premda sam sada u komsiluku, dalje sam od kuce nego kad sam krenula iz Bratislave.

Rec-dve o planovima: nameravamo da po rumunskim Karpatima i Transilvaniji pedalamo mesec dana i naparvimo oko 1.500 km. Sa dosadasnjih 1.500 to ce biti lepa brojka, mada brojevi uopste nisu vazni. Vazna je avntura, vazno je da sam na putu vise od mesec dana i da se sve bolje osecam u kozi vagabunda. Dokle cu stici, ko zna.

Pre dve sedmice, Strongman je napisao tekst o svojoj komšinici i poreskim inspektorima. Danas su to preneli i mediji. Mene je bilo sramota. A nisam poreski inspektor.

Poslanik koji nam je doneo demokratiju i šutirao novinare, "govorio" o psima i političkim protivnicima, Mene je bilo sramota, a nisam poslanik.

"Sudije" Izvršile "izbor" sudija. Mene bi bilo sramota. A nisam vršio izbor. A onda izlaze u medije i brane neodbranjivo. Ja ne bih imao obraza.

ne, nije nastavak cuvenog bloga. da, jeste pitanje: kako zvuce ovi stihovi kada ih peva davorin bogovic?

Milan Nikolić                                                                                                                            

                                                                                         "You really need to relax"