Gost autor:  stefan.hauzer

Superbowl XLIV stiže u nedelju, osim najskuplje sekunde na televiziji – imamo okršaj Patriota i Sihoksa. Trenutno, bez sumnje, dva najbolja tima u ligi. Na poluvremenu zabava će biti u vidu Keti Peri i Lenija Krevica, dok između zabave i gomile reklama, očekuje nas utakmica, koju je verovatno svaki objektivni fan američkog fudbala priželjkivao. Mi subjektivni smo hteli u finalu svoje timove – ili makar Indijanapolis Koltse. Više sreće (od Luck-a) sledeći put:)

Opet ja o "trgovini ljudima". Red je da se oglasim na ovu temu, upravo se završava mesec borbe protiv trgovine ljudima, a mi smo završili sve pripreme za projekat "Moderno ropstvo" koji će, verujem, promeniti svest mnogih ljudi kada je reč o ovom obliku organizovanog kriminala. 

Čak je seriju spomenula i  Condoleezza Rice u svom izveštaju :) u kojem svakako

Kada su zblanuti bioskopski gledaoci "Terminatora" ispustili kolektivno "aaah", kao reakciju na lagano otkrivanje brižljivo vajanog tela Arnolda Švarcenegera, a Vitni muzej izložio živa ljudska tela Frenka Zejna, Eda Kornija i fenomenalnog Arnija - bio je to jasan dokaz da je došlo vreme za filmske momke koji liče na fotke iz Fitnessa i Shapea, razlikuju dobro od zla i pomažu čoveku da bar nakratko kidne od stvarnosti.

Zakržljalih intelektualaca, nadobudnih drkadžija, zlih snagatora i nervoznih prznica ionako je pun ekran. "Asta la vista, baby" - rekao bi Arni, dobri momak u odelu od tečnog metala sa holivudskom etiketom.

Deca me hvale da mi se ukus iz godine u godinu bitno poboljšava. Ne gledam dnevnik, ne slušam vesti, boli me uvo za okrugle stolove. TV kutija samo je ekran za video, a moja potera za dosnimljenim nastavcima filmova gde dobro pobeđuje zlo, a dripci uvek izgube - obično uspešna.

ili raskorak forme i sustine.

Ima li povratka? Ne baš. Ovde se deca ne vode u teatar, ne slušaju ništa osim najgore muzike, i ne gledaju ništa osim najgoreg tv treša, dok stariji nalaze zadovoljstvo u sveopštim prepucavanjima, jeftinim turskim serijama, ljudskoj zlobi koja nas je ugušila...

Ovih dana sam sticajem okolnosti bila u drustvu ljudi koji imaju svoje originalne ideje i koje su sa ovih prostora uspeli da ih proguraju daleko u belom svetu. Svi su ostavili izuzetan utisak na mene i inspirisali me da vam ispricam jednu pricu koja datira iz vremena nekadasnje Jugoslavije.

Proslo je nekoliko godina od Titove smrti, osamdesete se zahuktavaju, na radiu je cesto Majkl Dzekson i      " Bili Dzin ", nose se podvrnute farmerke i starke svih boja.
U to vreme, poneko dolazi u posed cuda tehnike nazvano Spektrum. Pojavljuju se igrice, vreme je Pakmena, drugara

Hotel "Moskva", 19. 9. 2017.

Tog 4. maja 1980. godine prestalo je da kuca, kako su nam tada pričali i pisali, srce najvećeg sina svih naših naroda i narodnosti.

Večeras je četvorici ljudi u crnom nedostajao samo Cane iz Agapea pa da utisak nedelje bude zapravo ukus Srbije krajem 80tih a ne krajem prve decenije jednog veka kasnije.

Nije mi namera da prepričavam sadrzaj jedne ili druge emisije niti šta je konkretno koji gost govorio jer to uopšte nisu bitni detalji za ovaj tekst. Sve i da su svi izmenjali uloge pa da su ovi iz Agapea bili gosti u Utisku nedelje i obrnuto, uopšte me se to sada ovde ne tiče. Radi se o tome kakva je atmosfera u Srbiji na kraju 2007. godine i šta su danas otvorena pitanja na koja očajno tražimo odgovore .

Inače, ovo je samo još jedan dan u dugačkom nizu koji nas tera da događaje tetoviramo po svom telu kako ih ne bismo nikada zaboravili, jer po svemu sudeći drugačije ne umemo da pamtimo.

Genova, Italia, grad u kome zivi i radi Renzo Piano; grad u kome je rodjen Kristofer Kolumbo; grad u kome se rodio Guiseppe Mazzini, Anima d'Italia i mesto gde je upoznao Garibaldija; mesto rodjenja Ligurijske skole koja je dala neke od najboljih radova Rubensa i Van Dajka; vazna i prelepa luka na severu Italije...grad u kome su poceli da se ruse snovi o ponavljanju najveceg uspeha u istoriji fudbala na Ex-YU prostorima 1991 godine, zahvaljujuci

Ima dana kad jedna slika govori vise od hiljadu reci. Svaka od tih slika opise hiljadu dana, svaki od tih dana sastoji se od milion slika i tako u krug, na kraju vam preostaje samo da se smejete.

Cisto da se zna, decko zna refren.

 Filip

Već par dana traje rat između korisnika YouTube u zaštitnika copyrighta RTS-a, oko Kesićevog kuvanja klin čorbe.
Neću se baviti ko je tačno zaštitnik Copyright-a koliko Javni servis tačno košta ta zaštita, a začudo - neću se baviti ni tehnologijom kako se tačno to radi i kako prepoznaju da je video ili isečak iz originalnog videa pod copyriight-om.

Tema za danas je odakle uopšte RTS-u copyright? Ukoliko to jeste javni servis, ukoliko jeste "vlasništvo svih građana Srbije" ukoliko treba da damo 150 dinđži mesečno onda je taj copyright najmanje naš. Autori su

Jedna hrabra i slobodoumna ličnost, Zuzana Čaputova, po zanimanju pravnica, pobedila je u subotu 30. marta 2019. na predsedničkim izborima u Slovačkoj, postavši tako prva žena na predsedničkoj dužnosti u istoriji ove srednjoevropske zemlje.

Uprkos jačanju populista i antievropskih političara širom EU, 45-godišnja Zuzana Čaputova je odnela pobedu u drugom krugu, osvojivši skoro 60 posto glasova.

Promene u Slovačkoj su pokrenute februara prošle godine,

Pop ubio štićenika zato što je uneo drogu. NE, ON GA JE UBIO,  ZATO ŠTO JE LUD.

Ko je tom idiotu omogućio da na bilo koji način više kontaktira sa ljudima nakon snimaka njegove torture u manastiru. Ko je tom kretenu omogućio da bilo šta radi u životu sem da kopa na njivi ili kanale za vodovod i kanalizaciju.