U zivotu postoje situacije koje zauvek ostaju u lepim secanjima i koje cesto projektujemo u nasim mislima dok u pozadinu cujemo neku omiljenu melodiju.  Nekada ih pevusimo i budni sanjamo nesto sto unosi toplinu u nase srce i cini da se bolje osecamo. U psihologiji se to verovatno definise kao "mentalni bensedin" ili neka vrsta samoodbrane od bezveznih situacija koje nam zivot svakodnevno priredjuje. U mojoj glavi dok pevusim neku melodiju koja me vraca u neko zaboravljeno vreme postoji i muzicka podloga koja se sve vreme cuje u pozadini. E tu dolazi on i njegov kastomizovani Fender Bas. On daje taj ton koga se svako seca i nosi u nekom skrivenom kutku svoje duse.

naš Nenad Stefanovic Japanac.

Tradicije su male ptice kojima treba napraviti gnezdo.

Sedeli smo u jednom mirnom ali otmenom restoranu, izvan centra grada i pili Erdinger, ono nemačko pivo koje baš volim, ali ga retko pijem, ne zato što nemam para, ne, ne, već zato što mi više prija Lav, ili ''Zaječarac'', ali kad god dođe on, iz belog-što se kaže-sveta, onda moram da se prepustim uživanju u pivu za koje u jednom ovakvom eminentom restoranu čovek mora da izdovoji trećinu svoje bedne dnevnice, ali Bože moj, on pije samo ovakva piva i njegov stomak nije navikao na srpske ''otrove''.

Ćutali smo, gledajući sa strane, on je posmatrao neki bračni par u prisnom

Njegova svetost Pavle, voljom Božjom patrijarh srpski i voljom Sabora SPC, iskazanom prvog dana zasedanja, ostaće i dalje patrijarh. Tako bar kažu nezvanične informacije koje do nas dopiru iz većine medija.

Redovni jesenji Sabor SPC započeo je juče molitveno čak sa dve liturgije. Jutarnjom, koju je u Sabornoj crkvi služio mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i na kojoj je prisustvovalo samo 18 vladika, iako je najavljeno da će prisustvovati svih 45 vladika, koliko učestvuje na Saboru.

Protesti su opozicija režimu. Svako neslaganje sa radom režima jeste opozicija režimu. Ovih dana imamo proteste, prvo jednokratne studentske, a sada šire, građanske proteste, višednevne, i to ne samo u prestonici, nego i u još nekoliko većih gradova. Šta u tom smislu najviše odgovara režimu? Najviše mu odgovara da protesti ostanu samo energija. Dakle energija koja je tu s razlogom (delom je i režim toga svestan), ali energija koja sa aspekta režima treba da bude neartikulisana, kako bi se istrošila u raznim pravcima, faktički u prazno.

"We are in mission from God"

Blues Brothers

Bitlsi su prodali preko 500 milona ploča. Šer, naprimer, oko 200 miliona. Nekoliko najprodavanijih džez muzičara prevaljuju cifru od možda dva. Uz ove podatke, ne mogu da se ne setim opaske izrečene u trenucima rasprave oko toga da li bi džez trebalo promeniti i približiti ga "masama": ljudi ne žele drugačiji džez, ljudi žele manje džeza.

Ipak...dva komentara prijatelja blogera, Margos i Čera, su me ponukala da napišem ovaj misionarski tekst. Posvećen je onim dušama koje su džez odbacile u mladosti,

(Ili još jedna priča na temu: „Ko kuca, otvoriće mu se“)

Ne znam za ostale pisce, ali kada bi mene neko pitao kakvi uslovi su mi potrebni za pisanje romana, odgovorila bih: „bolnički mir“. Tokom dve i po godine života na drumu, odvikla sam se od bilo kakvog komfora, pa sam skoro sve moje blogove – a među njima ima, sklona sam da verujem, i nekoliko sasvim dobrih priča – napisala u šatoru, sa notbukom na kolenima, iskrivljena od bola u leđima, i katkad u velikoj buci jer sam kampovala blizu puta, naselja a nekad i aerodrosmkih pista. Ali za pisanje knjige, znala sam, potreban mi je potpuni mir i minimum uslova kao što su zasebna soba, struja i barem povremeno dostupna wifi konekcija radi provere nekih informacija.

Novosti: Srpski đaci previše bubaju, premalo mozgaju

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:467568-Srpski-djaci-previse-bubaju-premalo-mozgaju

Telegraf: Srpski đaci među najnesrećnijima i najgorima na svetu!

http://www.telegraf.rs/vesti/925706-crna-perspektiva-srpski-djaci-medju-najgorima-i-najnesrecnijima-na-svetu

B92:

гост аутор

http://blog.b92.net/user/122095/disident79/  <<<<---- LINK

Tema ovog bloga je obezbeđivanje vladavine prava u Srbiji kroz podelu vlasti na sudsku, zakonodavnu i izvršnu.
Neposredan povod je još jednom poljuljano poverenje u sudsku zaštitu od izvršne i njoj, u našem slučaju, podređene zakonodavne vlasti. Reč je o presudi Ustavnog suda o ustavnosti smanjenja penzija. Tumačenje donete odluke od pomenutog suda postavlja političke razloge ispred bilo kojih drugih, pa i pravnih, jer kriza je.

Utisak nedelje postaje sve zanimljiviji poslednjih meseci, ne zbog nekih promena, interesantnijih gostiju i sl., već zbog društvene mreže twitter i twitteraša koji prate emisiju. Ne samo da je prate, već svoje komentare ostavljaju na twitteru uz hashtag #utisak. Često je praćenje na twitteru zanimljivije nego gledanje same emisije.

Objekti prosvetnih igara su konačno krenuli u škole. Roditeljima je svanulo, a su kuće ostale u tišini. Nema glasnijeg zvuka od onog koji se ne čuje, i kojim odzvanjaju prostori koje su do maločas naseljavala deca. Naročito raspuštena, ona koja preko leta zaborave da škole postoje kao takve, da će ikada opet otvorene biti, verujući da je leto ona debela roze žvaka koja može da se rastegne duže od dužine ruke i onda kao tanka, lepljiva vlas namotava na prste do beskraja.

 
Poslednja u nizu vesti vezanih za Petrovaradinsku tvrđavu bila je optužba direktora Muzeja grada Novog Sada, Milana Paroškog, u kojoj je optužio EXIT za devastaciju eksponata: "egzitovci" su buldožerom pokupili, pobacali i delom izlomili to oružje koje je završilo iza Hornverka”. (prim. topovi su pomereni 70 metara od mesta na kom su bili a “Iza hornverka” je na 850 metara dalje). Do neslaganja je došlo i zbog toga u čijoj je nadležnosti

Ima ona anegdota o onoj noći negde pedesetih, kada je Josip Broz Tito pobegao svom obezbeđenju da bi otišao u neki hotel da tamo u restoranu jede i pije slobodno celu noć.

Ja sam je davno čuo u nekoj TV emisiji od pisca Dušana Kovačevića, ali nisam više siguran da li se taj događaj stvarno desio (tj. da je on prepričavao nešto što je čuo od nekog) ili  je on autor anegdote (napisao u nekoj drami ili priči)  ... 

The branding of Serbia has been going through a very long series of false starts and misfires for as long as I have known about it. I was involved in an early post-transition project in 2004 and 2005, but the branding initiative was ultimately shelved because no one could address the elephant in the conference room:

What is Serbia's brand?