Bilo je u tom pejsažu mnogo zelenog bilja, raslo kao ludo i bez kontrole, listopadno, zimzeleno, platani i jelke, zatim voćke neke ali našlo se i đubreta domaćeg porekla koje aljkavi stanovnici zaturiše kojekuda i onda je uočeno od strane zaduženog dužnosnika da je to sve skupa mnogo nečisto, svašta tu imađaše i to nije bilo podnošljivo, škodi zdravlju naroda i jevropa nije zadovoljna  pa mu odluka

Piše: Rodoljub Šabić
Pre šest godina Vlada Srbije usvojila je Strategiju zaštite podataka o ličnosti.
Red je da kao poverenik za (informacije od javnog značaja i) zaštitu podataka o ličnosti podsetim na to. Radi se, na kraju krajeva, o dokumentu od kapitalnog značaja za stanje u oblasti u kojoj radim. Odnosno morao bi biti od takvog značaja. Ali, ipak nije, uopšte nije.
Kako je to moguće? E pa lako. Onako kako je kod nas nažalost skoro uobičajeno. Evo kako.
Svaka Strategija, kao opšti, programski dokument, za realizaciju zahteva jedan pragmatičan, praktičan

B92 blog number 60.

"Ако вам је стало до ваше шуме, немојте губити енергију покушавајући да уздигнете старо одумируће дрво, већ помозите да млада стабла здраво расту", каже кинеска пословица.

Економија је као шума.  Много је продуктивније обезбедити да настају млада, здрава предузећа у којима се отварају нова радна места него уз велике трошкове покушавати са спасавањем фирми које одумиру.

Наравно, емотивно је увек веома тешко преболети када се неко божанствено, старо дрво сручи на земљу.

Don Žo­ao, pe­ti ovog ime­na na listi kraljeva, ove će no­ći po­ho­di­ti oda­je svo­je že­ne Do­na Ma­ri­je Ane Žozefe, koja je, pre više od dve go­di­ne, do­ve­de­na iz Au­stri­je da dâ na­sled­ni­ka por­tu­gal­skoj kru­ni, ali, evo, sve do da­nas ni­je zanela. Već se go­vor­ka po dvo­ru, po palati i na­o­ko­lo, da je kra­lji­ca po sve­mu sudeći jalovica, op­tu­žba koja se do­bro ču­va da ne do­đe do ne­pri­ja­teljs­kih uši­ju i zlih jezika i samo se naj­bli­ži­ma po­ve­ra­va. Da je kri­vi­ca do kra­lja, to ni­ko­me ne pa­da na pa­met jer, kao prvo, neplodnostni­je mu­ška ne­go žen­ska ma­na, zbog nje su že­ne, uo­sta­lom, i pre­zre­ne to­li­ko pu­ta, a, kao dru­go, ako za to uop­štei ima po­tre­be, tu su i ma­te­ri­jal­ni do­ka­zi, u kra­ljev­stvu već obi­la­toima vladare­ve ko­pi­la­di a, ako Bog dâ, bi­će ih još. Osim to­ga, ne tre­ba kralj da pre­kli­nje ne­be­sa za porod ne­go kra­lji­ca, i to opet iz dva raz­lo­ga. Pr­e svega, je­dan mo­narh, naročito por­tu­gal­ski, ne­ma šta da mo­li za ono što, na kra­ju kra­je­va, je­di­no on mo­že da dâ, a osim to­ga že­ni, onoj ko­ja po prirodi no­si plod, pri­rod­no pripa­dadu­žnost da za plod pre­kli­nje, ka­ko u or­ga­ni­zo­va­nim de­vetodnevnim ta­ko i u pojedinačnim mo­li­tvi­ma.

Nedavno sam čuo jednu teoriju zavere koja zvuči zabavno ali verovatno, na moju veliku žalost, nije tačna. Bilo bi zanimljivo kada bi se došlo do nekih podataka i smernica iz te ,sva je prilika, imaginarne teorije.

 Razvilo se crno vreme opadanja,
Nabujao šljam i razvrat i poroci,
Podig'o se truli zadah propadanja,
Umrli su svi heroji i proroci.
Razvilo se crno vreme opadanja.

Progledale sve jazbine i kanali,
Na visoko podigli se sutereni,
Svi podmukli, svi prokleti i svi mali
Postali su danas naši suvereni.
Progledale sve jazbine i kanali.

Pokradeni svi hramovi i ćivoti,
Ismejane sve vrline i poštenje,
Poniženi svi grobovi i životi,
Uprljano i opelo i krštenje.
Pokradeni

Koliko ste puta culi, procitali, poverovali pa na kraju sami zakljucili da je nekad bilo bolje nego danas.

Ah, ta dobra stara vremena.  

Kad je smrtnost u saobracajnim nesrecama bila veca i uslovljena razvojem medicine. Kad je  nasilje u porodici bilo tabu tema pa ga shodno tome valjda nije ni bilo. Kad se pusilo  u domovima zdravlja,ali i skolskim ucionama.  Nije bilo otvorenih operacija na srcu,a kupali smo se jednom nedeljno, obicno nedeljom.    

Omiljene Crtace  ,  Strumfove smo cekali po sedam dana. Starijima  je Vecina informativnog programa  bila  servirana