Ili, da li su Englezi stvarno Englezi, ili se samo prave? Ovo je samo jedno od mnogih pitanja koja autor Al Marej postavlja u svojoj koliko šaljivoj toliko i ozbiljnoj seriji „Why does everyone hate the English" („Zbog čega svi mrze Engleze" [Link]), koja se trenutno prikazuje na dokumentarnom kablovskom kanalu „History". Naime, u svakoj se od epizoda Al (koji, naravno, predstavlja Englesku) „sukobljava" i „takmiči" u tome ko je bolji sa predstavnikom jednog od naroda sa kojima Englezi na ovaj ili onaj način imaju burnu istoriju nesuglasica, suprotstavljenih interesa, nesporazuma, zabluda i predubeđenja, kao i, generalno, pregršti nerazumevanja i stereotipa.

Večeras, u 19. h počinje "tajno" književno veče u Kornetu, Drinčićeva 24, Dorćol (mora se zvoni).Tema je moja knjiga "Srpski domaćin u raljama sexa", o kojoj će govoriti Kosmogina i Boban Stojanović, a do'ću i ja:) Možda dodje i Džouzef, ako mu Kosmogina dozvoli:) A možda dodje i neko od vas, dragi moji prijatelji u blogu.

E, da, kažem "tajno k-veče" jer, brate, ja nisam nikome rekla. Zato i pišem ovaj blog. Pošto će tamo kolo da vode tri blogera s B92, a i o knjizi sam već pisala ovde. Pa da ne pričamo sami sa sobom i Pavlom Ćosićem, ocem od Korneta, izvolte:)

E, da (2.x), dočiće i moja drugarica Dragana Nikoletić, koja je malkice kriva za ovo k-veče.

Mi oduvek izgleda imamo problem sa istorijom ili je sami ne razumemo ili mislimo da drugi ne razumeju, pa tako unapred brinemo kako će iduća godina biti sva u znaku revizije istorije s ciljem da će neki “radi svoje amnestije” optužiti Srbiju kao krivca za 1.svetski rat, a Gavrila Principa kao teroristu i izazivača rata. A onda, imamo kao zabrinute političare, istoričare i javne radnike kako se moramo pripremiti za odbranu od još jedne agresije, a oni su upravo ti koji će nas odbraniti.

Nadam se da u Evropi ima dovoljno ozbiljnih istoriča i obrazovanih političara koji znaju kako je došlo do 1.svetskog rata, a verujem da ne postoji nikakva zavera da se Srbija ponovo optuži kao eto imperija koja je izazvala rat. Polazeći od tog ubeđenja, mislim da Srbija uopšte ne treba da obraća pažnju na pojedinačne manje poznate istoričarei i medije i njihove meditacije o tome. Takođe mislim da ne stoji teza da je npr. Nemačkoj baš stalo da se toliko kao država blamira da, “radi umanjenja odgovornosti ondašnje Nemačke”, zvanično udari medijsku i političku hajku na Srbiju kao krivca.

Jednostavno, Srbija nije krivac već žrtva tog rata, Gavrilo Princip nije terorista več pripadnik jedne oslobodilačke organizacije koja se zalagala za oslobođenje okupirane zemlje.

Svakome kome nije jasno o čemu se radi poslao bih tekst koji je napisao akademik Muhamed Filipović - em je čovek naučnik, em Bošnjak, em Sarajlija, em nije Srbin, em je naučno i istorijski pošten i objektivan. Evo tog teksta:

gost autor

Posljednjih godina su Vukovi bili bolji, i u prvom meču ove godine su ubjedljivo dobili Veprove, ali su se oni u medjuvremenu pojačali i biće ovo opasno dobar meč!!!

Poginuo je Radojko Luković. Sa njim su u saobraćajnoj nesreći živote izgubili i Mile Veljković, Močetov brat i Aleksandar Mitrović. Radojka je, zajedno sa Močetom Veljkovićem i Nebojšom Sokolovićem, maja 2000. pretukla banda Zorana Roleksa, pajtaša Marka Miloševića. Danima nismo znali jesu li živi ili nisu. Nismo znali koliko su teško povređeni. To je bio najužasniji period, taj maj mesec 2000. Poslednjih dana mnogo sam mislio o maju 2000, skajpovao sam Tozu posle ko zna koliko godina i sad pročitam vest na B92. Strašno. Radojko, neću te zaboraviti, ni ono što si preživeo,

Izgubio sam vokativ. Rusi imaju jedan padez manje nego mi, i to bas vokativ. Mozda to zenskom polu zvuci cudno, pa i muskarcima cije ime zavrsava samoglasnikom, ali mi suglasni smrtnici osetimo razliku odmah. Jedno slovo menja sve...
Mislim da me je ovaj boravak na daljem istoku malo sredio, i iako me je skratio za slovo, ucinio je da se osetim manje trazenim, a vise postojanim, dao mi cvrstinu koja mi je trebala, i pokazao kako se samostalno i bez vokativa stoji na svojim nogama. Mozda ovaj vikend dobijam jednu godinu vise na mom kalendraskom otkucaju od 1982. godine, ali jedno slovo manje dovodi sve to u savrsen balans samonalazenja.

данас је малтежанима, Public Holiday - ST. PAUL'S SHIPWRECK те се  наравно и неради, јеееее, па им се потом питању ими foreigner- и придружисмо у празновању . црквена звона заглушују валетом док се процесија са статуом Светца  шета градским сокацима,

Nekada, dok su bili milicija, nisu štrajkovali. Od kada su postali policija, često štrajkuju. Ciljevi njihovih štrajkova su različiti. Ponekad im je cilj da smenjuju ministre ili ubijaju premijere, a ponekad samo da im se povećaju plate.

Усред грмљавине и обилне кише ових дана мислим о људима чије животе је уништила поплава у мају. А мислим и о Србији и њеној инфраструктури која треба да је штити од поплава. Добар њен део је оштећен у мајским поплавама. Шта ће бити ако киша опет буде падала као овог понедељка поподне? Шта ће бити ако се покаже да су моје колеге