I tata bi sine. Zvuči super. Premijer da budeš. U istoriju da uđeš. Malo li je.

A program?

Na stranu što su prilike u Srbije takve da su njeni građani postali nojevi koji nikako da izvade glavu iz peska, što unesrećeni i puni samosažaljenja žive nemoćni da pomognu i sebi, ovih dana sam zbog izložbe i monografije o mom nekadašnjem radu sa grupom Magnet nekoliko puta pitan za mišljenje o globalnom pokretu Okupacija (Occupy). Čuo sam razne paralele sa mojim radom i uvek je pitanje bilo zamišljeno kao šlagvort sa očekivanjem da ću imati samo reči podrške. I premda podržavam mnoge ideje, pokrete, grupe koje se bore za pozitivne vrednosti, sa slučajem zvanim OKUPACIJA imam isti problem kao sa nekadašnjom pokretom ANTIGLOBALIZAM.

Mene oduvek zanimaju SLOBODA i UJEDINJAVANJE. I nisam još sreo nijednu pojavu koja se bavila tim univerzalnim ciljevima, a da se zvala OKUPACIJA. Prosto, ne mogu da verujem da neko može već u samom jeziku da osudi na propast nasušnu potrebu svih ljudi sveta da se ujedine u pobuni protiv tiranije kapitala, korupcije, granica... Koliko razumem stvari, deluje mi da sam/smo ja/mi okupirani i ne razumem kako onda neko može da očekuje da se protiv okupatora i okupacije ljudi bore kao pripadnici pokreta koji se zove Okupacija!?

   Izgleda da svi primorski gradići imaju tu istu šizofrenu ambivalentnost – ljeti su skroz histerični i euforični, napumpani milionima hormona, a onda s jeseni izgutaju svoju preveliku dozu tableta za hibernaciju i ... umru duboko.

Sinoć sam bio u gradu da se uvjerim u stepen njegovog mrtvila. Iako je bio vikend jedva da nas je bila šačica ljudi napolju.  Simulacija akcije za šankom, votka, pivo, rakija, iščašene priče i smijeh koji jauče kroz gluvu noć. Mrtvilo je veće nego što sam i pretpostavljao, plus sutrašnji mamurluk.  I opet moja omiljena tema – kolektivana

Vrlo vazan momenat u mecu bio je u prvom setu pri njegovom vodjstvu od 2:0 i sa rezultatom 40:40. Kakve si promene napravio u svojoj igri u tom momentu?

"On je poceo mec bolje nego sto sam ja, medjutim srecom po mene to su bila samo prva dva gema i odmah posle toga je sledio brejk sa moje strane koji je bio presudan. Posle toga sam uspeo da kontrolisem igru sa osnovne linije i da udjem u komfor zonu i da njega nateram da gresi."

Na svim prethodnim mecevima imao si po jedan set koji si dobijao sa 6:0. Koliko je to uticalo na to kako si se osecao

Rođendanska depresija.. Ma jok, on je duhoviti mrgud svakog dana svog života.  Moj gost danas, zule73 u jednom otvorenom, malo bezobraznom, ne skroz pismenom (ispravljala sam malo ;) pa odustala), ali nažalost sasvim istinitom tekstu.

Ključna informacija vezana za drugo kolo Fantasy Premijer lige B92 je broj klubova koji u njemu učestvuju. Zbog nastupa engleskih klubova u kvalifikacijama za Ligu šampiona i Ligu Evrope, u utorak i sredu će se igrati samo šest mečeva:

Sunderland - Chelsea
Wigan - Wolves
Birmingham - Portsmouth
Burnley - Man Utd
Hull City - Tottenham
Liverpool - Stoke City  

Preostali klubovi (Arsenal, Aston Villa, Everton, Fulham, West Ham, Man City, Bolton, Blackburn) ne nastupaju, zbog čega njihovi igrači neće imati učinak

Srbija klacka prema EU. Mnogo čega je na tom putešestviju bilo, i biće. Najnovije izjave iz nemačkih političkih krugova prenose se ovde, u Srbiji, iz dana u dan. One najsvežije su bile tako sročene, da se pred domaćom javnošću formira utisak kako je Nemačka od koje, kao što se zna, ove "evropske stvari" najviše zavise konačno raspoložena da za Srbiju uključi zeleno svetlo za Uniju, odnosno pregovore. Poslata je i pozitivna preporuka nemačke vlade Bundestagu... Ipak, čini se da ovo „pogađanje“ oko ispunjenosti uslova (ili ispunjavanja uslova) nije baš do te mere uznapredovalo.

Пре него што сам дошао у Србију читао сам занимљиву књигу о овом делу света, под називом „Тигрова жена". Кад човек овде живи увиди да су апсурди књиге много чешће истинити него што се мисли.  Књига се, додуше, не бави склоношћу српских власти да избегне одговорност и пребаци је на некога другог. Али то је, на жалост, одлика

Idem ja, klecavih kolena, više teturam na nesigurnim nogama, pažljivo izbegavam svako pa i najmanje uzvišenje, grbu na putu, i rupe naravno, pazim da ne stanem na neki kamičak koji bi mi poremetio hod ali idem, hodam, koračam. Živ ne bih bio da svaki dan ne izađem, razloga se uvek nađe, kupovina ovog i onog, po ženinom spisku ili onako kako zapamtim, ili samo da koračam, šetam, vrlo često svratim u neki od mojih kafića, popijem topli Nes ili produženi s mlekom, rešim nekoliko ukrštenica, pa nazaj kući. Sve pešaka, skupi se tu ponekad tri, pet a kad

Aleksandar Tijanić, jedan od poslednjih nepatvorenih teških bombardera srpskog novinarstva rekao je u jednom od zadnjih trzaja sopstvene lucidnosti, u čuvenom obraćanju studentima novinarstva, da Srbiji preti opasnost da joj sve ćerke budu kao Stoja, a svi sinovi kao zaštićeni svedoci. Majstor izraza, koji se metaforama igrao onako kako se Majkl Džordan igrao košarkaškom loptom, našao je pravu sliku da predstavi, u Srbiji, uvek „dinamičnu" svakodnevnicu. I u toj svakodnevnici je plastično ocrtao mesto koje je, u vaskolikoj podeli društvenog (ne)rada i (ne)reda, „rezervisano" za mlade ljude, ili bolje rečeno za one mlade ljude koji se prepuste društvenoj inerciji.

Epilog: