„ Ako želite da nas ubijete dođite po nas“!!!!!!

pise Zanka Stojanovic

Ovih dana digla se velika bura oko krsenja zakonskih propisa po pitanju pustanja iz pritvora ubica premijera Zorana Djindjica.
Posto se radi o galeriji mnogih sudskih likova, kao i u slucaju pogibije radnika RTS, slobodna sam, kao majka jednog od poginulih, da dam svoj komentar.

Ubistvo sesnaestoro radnika RTS i ubistvo premijera Djindjica ne izdvajam. I jedno i drugo izvrseno je u "interesu visih drzavnih ciljeva", od istih zlocinackih institucija i procesuirano od istih sudskih likova. Slicni su i zakonski propusti. Naravno, iz toga izdvajam sudije gdju Biljanu Radovanovic i g. Mioljuba Vitorovica, protiv kojih je, koliko mogu videti, ovih dana pokrenuta hajka i u njihovu odbranu podizem svoj glas.

Cesare Pavese (1908-1950)

 translation by Italo Calvino

LAST BLUES, TO BE READ SOME DAY

‘T was only a flirt
you sure did know -
some one was hurt
long time ago.

All is the same
time has gone by -
some day you came
some day you’ll die.

Some one has died
long time ago

U Amsterdamu, u internet kafeu cekam  rezultate predsednickih izbora u Americi...nisam sama, kafe je pun stranaca pre svega.  Prikrivena nervoza kao na svetskoj berzi: zatisje. Godine 2004. sedela sam u internet kafeu u Parizu kad je Bus pobedio: ljuti vlasnik nas je izbacio napolje kao amerikance koji su usput prolili kafu od nervoze. Izasli smo na kisu i surfovali pod kisobranom, rizikujuci smrt of our best friend,  Mr  Mac. Secam se naslovne stranice nekih engleskih novina mislim da je bio Guardian: nesto ala milioni idiota glasali za Busa. Tada sam napisala "Letter to my  Imaginary

pise Vesna Scepanovic

Zasigurno nije jednostavno ponuditi sliku  kompleksne situacije u Italiji cija vlast poslednjih mjeseci  moze se reci gubi predstavu o sebi i ulazi u nepotrebne  konflikte sa velikim dijelom gradjanstva,situacija   koja se ne pamti   od tzv. olovnih godina  “anni di piombo” u prevodu.
Sazeti  drustvene promjene  koje dovode ozbiljno u krizu tekovine demokratskog drustva i ono sto je u Italiji bilo zagarantovano decenijama na polju ljudskih prava nije jednostavno ako se posmatraju dogadjaji koje prezivljava  italijansko gradjanstvo.Od

 Ovih dana nije bas veselo s ovu stranu bezviznog rezima. Odmah da kazem da se mnogo radujem sto nema vise viza za nas pasos i da sam to cekala 18 godina, ne verujuci da ce ovoliko da traje.
 I sad drugo: nije mi jasno kako tako malo snega moze da proizvede toliki haos. Vala sam se nagledala domacih haosa po Serbiji ali ovakve  mega razmere sa tako malo razloga nisam mogla da zamislim. I uvek su stvari dramaticnije kad ti se dese licno nego kad gledas na televiziji. Evo sad sam u Torinu, uletela u poslednji Alitalia avion, prazan skoro, sletela i gledam namete snega u severnoj Italiji

Svi koji iole prate političku zbilju u Srbiji slažu se da je jedina dobra stvar kod radikala to što sa njima znaš na čemu si. Znaš ko su i šta hoće. Za DSS smo odavno utvrdili da su šampion iznenađenja i neprincipijelnosti. O DS se niko nije izjašnjavao. Najnovija debata o lustraciji će verovatno na površinu izbaciti još neke loše stavove/kompromise iza kojih stoje predstavnici DS. Do sada je Božidar Đelić bio prihvatljiv za veći deo javnosti, a novi ministar pravde Dušan Petrović nije imao negativne ocene.

Njihove današnje izjave glede lustracije u Srbiji pokazuju da je u pitanju jedna od tri stvari:

- Oni ne znaju šta je to lustracija.

- Oni znaju šta je lustracija, ali pokušavaju da nas isfoliraju kako to baš i nije najbolje

-Oni znaju šta je lustracija, ali zbog DSS u vladi oni će posegnuti za ukidanjem Zakona o lustraciji.

Za neobaveštene, Božidar Đelić je danas rekao (izvor B92):

Pošto je najveći deo naše političke elite posvećen „očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije" (gutajući slovo „i" u ponekoj od ovih reči"), mogli bi naprimer da se posvete kući „Velikog brata". Tu je ispunjeno nekoliko kriterijuma. Prvo, građanima je trenutno SRCE potpuno u kući Velikog Brata. Drugo,

Kada se prisetim samog početka 90-tih, odmah se setim svega onoga što smo na protestima & demonstracijama zahtevali. Sve što smo zahtevali, imali smo na papiru u obliku domaćih zakona ili međunarodnih konvencija. Želeli smo samo da se to sprovede U PRAKSI, a da vremenom neke stvari postanu opšteprihvaćene VREDNOSTI koje ogromna većina građana neće dovoditi u pitanje.

Prva od stvari koje smo svakako želeli su FER i SLOBODNI IZBORI koji su nešto što se nalazi i u definiciji demokratije. Izbore smo dobili (i dobijali), sve đuture sa ponekim referendumom, ali  smo znali da makar zbog dve stvari oni nisu bili slobodni i fer. Prva je bila kontrola medija od strane Miloševića i ekipe, a druga je bila izborna krađa čiji je simbol uvek bila famozna Republička izborna komisija (RIK). Od tog doba se mnogo toga promenilo, gotovo svi se slažu da su izbori sada slobodni, ali ona priča o medijima je ponovo aktuelna. Koliko šanse na izborima ima partija koja ne kaže da je Kosovo (i dalje) deo Srbije, ako imamo u vidu da ama baš svaki medij promoviše ovu ili onu varijantu priče „Kosovo je Srbija"? Što se tiče RIK-a, nadali smo se da je nezavisnost i „normalnost" ove institucije postala neupitna i da je to  nešto što nikada više neće biti dovedeno u pitanje. Pokazna  vežba članova RIK-a iz DSS i SRS kada su većinom glasova odbili da odobre status posmatrača onima koji dolaze iz ambasada USA i UK, upozorava nas da se stara vremena mogu ponovo vratiti. Većinom glasova.

(Tanjug/MONDO)

Atletski savez Srbije promovisao je novi internet sajt, sa ciljem da ostvari bolju komunikaciju između saveza, klubova, trenera i sudija.
Predsednik ASS Veselin Jevrosimović istakao je da je redizajnirana internet stranica (www.ass.org.rs) njegov "poklon srpskoj atletici".
"Kada sam postao predsednik ASS, uočio sam da komunikacija između saveza, klubova, trenera i sudija nije na zavidnom nivou, što dovodi do neinformisanosti i loše radne klime. Na Izbornoj skupštini

U svakoj državi, pa i ovoj našoj, sve se vrti oko ekonomije i para. Follow the money, rekli bi anglosaksonci. Pare su potreban, naravno ne i dovoljan, uslov za ogromnu većinu stvari. Kad je već tako, koliko u stvari znamo o novcu i osnovnim ekonomskim pravilima? Još važnije, koliko nam znaju lideri? Na primer, kad hoće da prodaju/privatizuju državno preduzeće. Čin prvi, u kancelariji sreskog načelnika ...

Napravio čovek piramidicu. Finansijsku. Uzimaš pare od ljudi i plaćaš odlične kamate. Kao imaš super "šemu" za investiranje. Mnogo bolje od bilo kog drugog. Čak 10-12% godišnje (znam, ne izgleda neka pljačka). A u stvari ništa nigde i ne investiraš.

Ustavni sud je poslednja odbrana društva od bahatosti države, tiranije skupštinske većine i zaštiti ljudskih prava garantovanih ustavom. Kada sve ostale odbrane zakažu. Kad elementarna pristojnost, dostojnost i stručnost zakažu. A kod nas zakazuju redovno.

Na sednici 13.maja ove godine, naš Ustavni sud je opravdao svoju ulogu. I pored svog pritiska doneo je jedino ispravnu odluku. Odluku koja je očigledna i normalna za moralne, stručne i pristojne ljude. Toliko normalna, da bismo se morali zapitati o stručnosti i pristojnosti predlagača.