Zrenjanin, centar grada, "KINO BAŠTA" 

Subota, 26. mart

Nakon deset godina "BEOGRADSKI SINDIKAT" ponovo nastupa u Zrenjaninu sa jednom jedinom željom da Milica Knežević ponovo korača! Sav prihod od prodatih karata biće uplaćen na Milicin račun kako bi skupila neophodna sredstva i otišla na lekarski tretman u Rusiju. Svaka prodata karta je nada za ostvarenje njenog sna, svačija pomoć i podrška je dobrodošla, jer, SVI ZAJEDNO, TO JE SINDIKAT!!!
Karte po ceni od 300 dinara možete kupiti u PUB-u "White Horse" ili na brojeve telefona 065/5306738 i

Cetvrtak - 8. dan

Izuzetak od muzejskog veta je Musée Grévin, muzej vostanih figura. Klinka je radoznala da li je isti kao onaj sa slavnijim imenom - Madame Tusseaud - on obiluje poznatim facama, ali njega nema u Parizu. Za ovaj lokalni tvrde da je vrlo zabavan. Otvoren 1882. na jednom od Grands Boulevards, sa ocuvanim originalnim dekorom i prezentacijom svetla, iluzija i zvucnih efekata s prelaza vekova (19-og u 20-ti), pored istorije ima i dovoljno savremenika da bi bio zanimljiv svima. Madame Tusseaud muzej u Londonu je stariji nekoliko decenija. Osnovala ga je Francuskinja, Marie Tusseaud,

U tri popodne, Oksitocin je konacno uhvatio korak sa mnom. Spustali smo se zajedno niz Yonge, Mr. Happy - na strateskim pozicijama spreman da me prebaci u orbitu oko Ruzicastog Zrna - i ja, izmozdena gravitacijom stranog sveta. Jos jedno zvezdano jezgro je proslo neoplodjeno, sakrament kosmicke tajne u koju nisam upucena, kao ni ostali glasnici koje srecem na ovom cudnom mestu.

Lunarne faze i galakticke zakonitosti...uh, nisam uvek podrobno pratila. Svejedno, genetskom analizom prepoznata je kombinacija i dodeljena svrha. Primecujem da se svrsishodnost javlja na razlicitim svetovima. Sasvim nepotrebno se pitam, cemu?

Dok sam u utorak vozila ka Minhenu a sa radia se mešale stanice bivših republika koje sam ostvljala iza sebe - prepravilo me neko čudno i nepoznato osećanje da se vraćam kući. Prvi put za poslednjih 7 godina kad se ispred mene pojavila tabla na kojoj pise Minhen 175 km obradovala sam se. Znate ono prijatno uzbudjenje kad nadlećete neki grad koji volite, kad se vraćate kući. Telefon je počeo da mi zvoni čim sam ga upalila - zvale su me drugarice da pitaju stižem li na film u petak, iz obdaništa su zvali da vide - šta radimo za vikend i da li Nina može na rodjendan, mog muža su zvali da potvrdi basket u sredu. To je valjda kuća?

Evo priče o Minhenu iz mog ugla - gde da kupujete, šta da vidite i kako da provedete dan u prestonci Bavarske.

 

I na kraju, kako da prestanete da pušite? Pušite iz zadovoljstva a ne iz navike ili što čiča reče:

"Pušite manje ali pušite kvailitetnije cigare. Napravite od toga ritual, pa čak i filozofiju života."

 

Za mene Miki Rurk je poceo da postoji kada sam ga video u filmu "devet i po nedelja". Odlican erotski film koji mi je dosao bas u momentu kada sam, kao ljubavnik pocetnik, ukapirao da moja osnovna i jedina ljubavnicka tehnika, zasnovana na misionarskoj pozi, biva nedovoljna da zadovolji mene, a kamo li partnerku. Pazljivim analiziranjem scena u kojima Kim Besinger dozivljava ekstazu dok se Miki kao najvestiji di dzej igra njenim erotskim potenciometrima sam dosao do veoma vrednih saznanja. Za pocetak otkrio sam da postoji vise od jedne poze u seksu, a takodje sam poceo da naslucujem da postoji i predigra. Takodje sam otkrio da i muskarac moze da ima uredan i sredjen stan.

 

 

U to vreme sa svojih dvadesetak godina nisam ni sanjao da cu imati prilike da se upoznam i zblizim sa Filipom Andre Rurkijem. Kao novopridosli gastarbajter u Majami

el pratite iptl?
nebitno ako ne pratite, igra se prvi put ove godine,
format je neobičan, pravila prilagođena tv prenosima,
sve info su na sajtu.

bez obzira što je egzibicija,
odigran je jedan od najboljih setova koliko ja pamtim.
obojica su odigrali tenis iz snova,
i paradoksalno obojica pobedili:)))
volim.

 

 

gost autor : jooscout

Poznajete li nekoga ko boluje od retke bolesti? Pravi odgovor je, verovatno,  "da", mada toga ni vi ni obolela osoba ne morate biti svesni.

Retke bolesti su bolesti koje pogadjaju mali broj ljudi u populaciji. U Evropi, bolest se smatra retkom ako se javlja sa učestalošću manjom od 1/2000.

Većina

Pre tri godine i dva meseca objavio sam na mom sajtu tekst  “Narodni muzej u Beogradu … na listi čekanja”, posle je bio prikazan i na sajtu Narodnog Muzeja odakle su ga ubrzo na intervenciju Min. kulture i Visokog saveta za Slobodu mišljenja skinuli. Tekst  je o Narodnom muzeju koji je bio nekoliko godina zatvoren i nije dočekao da se realizuje urađen projekat za njegovu rekonstrukciju a koji je dobio građevinsku dozvolu i bio spreman za izgradnju.

 Knjiga „Traganje za gradom“ je pogled na rad Arhitekte Đorđa Bobića u proteklih pedeset godina. Izabranih sto pet projekata i tekstova nastalih u proteklih pola veka traganja (za gradom) prikazani su redosledom po godinama kako su stvarani, u izvornom obliku prvog pojavljivanja.

Esej iz knjige „Iznuđena arhitektura“ koju pripremam za ovu godinu

Praotac je oslobođen obaveze da brine o opstanku svog plemena jer je zaduženje preneo na potomke, zainteresovan za posledice svog nekdanjeg bavljenja arhitekturom kada je uređivao pećinu obilazio planetu i stigao na njenu severnu stranu u beskrajni ledeni prostor. Ugledao je tamo iglo, arhitektonsku tvorevinu namenjenu obitavanju, o kojoj su mu pričali da je u prostoru oko severnog pola i da ga grade Inuiti, takođe njegovi potomci. Sve je bilo u skladu sa kazivanjima, iglo je neveliko zdanje od komada leda u kome porodice lovaca na foke nalaze zaklon od agresivnog okruženja a njegovim graditeljima osim leda nikakav drugi materijal nije dostupan i uverio se da ga oni vešto i svrsishodno koriste ne bi li obezbedili prostor za preživljavanje i opstanak.

 Ovde nema kraja inventivnosti koja je po svoj prilici genetska osobina narodna te proradi u odsudnom trenutku ...  Tako se setiše, nadošlo im, uvideše da ovde u lokalu nema šanse da se nađe iko ko ume da rešava stvari.

Tolerisanje nelegalne  gradnje od strane političara a onda i države  je perfidan  način korumpiranja građana po šemi - mi vam legalizujemo a vi vraćate uslugu i glasate za nas ...

U Skupštini je priča o zakonu koji treba da po ko zna koji put reguliše legalizaciju bespravno izgrađenih objekata što podrazumeva da će biti u najvećoj meri abolirani graditelji zgrada sa one strane zakona i čije je takovo građenje nekim predhodnim pravnim propisima uzimano za krivično delo. I šta će država, tužna i čemerna, pobedili je ti sa viškom neimarske samoinicijative, namnožili se beskrajno, država ih ispustila iz vizure još odavno i sada im ništa ne može, svi pokušaji, ako ih je i bilo, nisu uspeli i pored nerazumnih ustupaka, pa ajde onda da ih prihvati i oslobodi sebe obaveze. Praktično rešenje ne može se poreći, kaže ona (država) sve može da se legalizuje za malu kintu i sa kusom procedurom a onda (država) mirne duše, oslobođena stresa ode na zasluženi počinak.

 

Počelo je s crtanjem po zidovima pećine, poruke i umolnce onom odozgo koji tada nije bio identifikovan ali je, kako su umislili pećinari kad ne bi mogli sami da reše problem, bio u stanju i moći da uredi stvar i liši ih nevolje i brige. Onda, kasnije, kako je sve raslo i postajalo složenije, posebno uz pojavu različitih mišljenja o istoj stvari, neki tada već nadmoćni su shvatili da je došao trenutak za promene i odlučili da učine novi korak da bi se to sve stavilo pod kontrolu i ta rastuća raspusnost ukrotila. Između ostalog, udesili su da se dogodi religija i konačno identifikuje onaj odozgo imenom i prezimenom. Na raznim mestima po planeti u skladu sa pojedinačnim kulturnim modelom, nametnuto je verovanje, prvo u mnogoboštvo a onda se vremenom svelo na jednog, božanstvo u koga se veruje jer je tako efikasnija kontrola bila moguća a i lukrativni deo tog procesa je imao bolji učinak. Onda je taj jedan koji je za primer nenadmoćnima uvek bio mučenik dobio konkurenciju kao što je to red na svakom tržištu jer bez konkurencije nema uspeha pa i kad se radi o duhovnim sferama.