Author: Dr. Davor Džalto

(Selected  excerpts)

In this essay I analyze one of the recent critiques of Noam Chomsky’s political thought. I focus particularly on this critique since it repeats the most common arguments and views that can be heard from the anti-Chomskian front of intellectuals. Discussing particular topics and arguments I also address broader questions such as what does it mean to be an intellectual today and what kind of responsibility do we need today in the public as well as academic discourse?

Grupa Nouvelle Vague raspisala je konkurs za spot - za pesmu Master and Servant (obrada Depeche Mode)... Jedna ekipa iz Srbije je postavila svoju verziju koja na zanimljiv način ilustruje probleme sa narkoticima. Želim im puno sreće na konkursu, a ako se ništa ne desi - spot je moguće iskoristiti u drugom pravcu

 

 

Master and Servant - A Lot Like Life from Looks like life on Vimeo.

Reč ciljanost je neka vrsta mantre, kako za firme koje se bave sa search engine marketingom, tako i za oglašivače, koji koriste ciljane promotivne oglase. Šta tačno ova reč znači kada je povezujemo sa internet reklamom? 

Ciljana internet reklama u sebi sadrži tri međusobno nepovezana koncepta, sa kojima se reč "ciljano" koristi: kontekstualna ciljanost, ciljanje  na osnovu ponašanja potrošača i ciljanje na osnovu ključnih reči.

Kontekstualno ciljanje
Kontekstualno ciljanje znači da će se reklama (najčešće tekstualni oglas sa mogućnošću

Ako izuzmemo ratove, izbori su najčešći istorijski događaj u životu prosječnog Srbina. Samim tim i predizborni karneval...
Rasklimatane montažne bine se izvlače iz prašnjavih, nekadašnjih domova kulture da bi postavljene po trgovima ovo malo gradova i sela dočekali govornike.

Svaki od govornika na svoj način pokušava ubijediti birača da je upravo on taj koji nas vodi u bolje sutra.
Svoje govore kite komičnim pašnjačkim metaforama ili pak patetičnim prikazima urbanih pejzaža koje će mijenjati, ne znajući najčešće ni kako sada izgledaju.

Govori

Moja sestra Aleksandra ima dvojicu sjajnih sinova.

Stariji se zove Đorđe,

a ime je dobio po mačku koga smo mnogo voljeli.

 

Mlađi Mihajlo ime je dobio po dedi, ljudini, ličaninu, ocu naše majke Ljudmile. Obožavam obojicu i teško mi je povjerovati koliko su moji sestrići već porasli.

Nego ovo želim da vam ispričam.

Koristeći omiljenu novinarsku frazu, velikim slovima izjavljujem, da o bardu jugoslovenskog glumišta, velikom Zoranu, ne mogu da napišem ništa!

Ko sam ja da o Njemu bilo šta kažem?! Nisam ga upoznao, video sam ga četiri puta, od toga dvaput na sceni... Kao klinac iz Zaječara, sin čoveka koji se družio sa Zoranovom ekipom, mnogo sam slušao o toj legendi, ali pored priča svih ljudi koji danas tvrde da su baš oni sa Njim bili kao nokat i meso - ja nemam šta da dodam. Ali ispričaću vam priču o Miki Šćekiću, poslednjem zaječarskom boemu.

Utrčavam u kuću vrativši se iz škole, gladan naravno, i taman kad sam pošao u inventar frižidera čujem iz sobe žagor i smeh. Ulazim i vidim mog omiljenog čika Miku, pije viski i priča, moji matori se smeju, a na televizoru se pokreću neke jako lepe slike. Nekim ne baš uobičajenim kanalima te 1981. u našu kuću ušao je video-rekorder, jedna ogromna, čudesna naprava. Čika Mika je doneo kasetu sa svog puta u Los Anđeles, a meni se činilo da su snimci sa neke jako udaljene planete. Priča čika Mika mojim roditeljima kako je izašao jednog jutra do trafike da kupi cigarete, ali je usput svratio do svog omiljenog Hajduk Veljkovog konaka. U kafani nije bilo poznate publike, pa je posle kratkog pića čika Mika rešio da „skoči" do muzeja gde je radio i o trošku države čuje svog prijatelja Branu Fusa u Americi. Ovaj mu reče da je baš kupio karte za Lejkerse koji sledećeg vikenda igraju sa Sansima i da bi super bilo kada bi Mika došao na utakmicu. I tako, sede čika Mika u prvi autobus do Beograda. Kupio je kartu za LA i tamo proveo neverovatnih deset dana. Ženi i klincu se, naravno, javio čim je izašao iz aviona, ali njegovu divnu suprugu, profesorku u srednjoj školi, više ništa nije moglo da iznenadi.

Pod ovim sloganom je u nedelju 12. avgusta širom sveta obeležen Međunarodni dan mladih. Naša zemlja prvi put uzima učešće u nizu akcija i manifestacija kojima se ovaj dan proslavlja u celom svetu još od 1999. godine. Iako nemamo puno razloga za slavlje, imamo i previše razloga za skretanje pažnje javnosti

(Iz edicije „Kablovske sveske")

Toma K. bio je veliki drug svima i još veći neradnik. I loš učenik i lenjivac i sporać, ali dobar dečko. Tada su se voleli takvi ljudi, samo na njih niko nije računao. Dugo je lutao za samim sobom nikada ne posrnuvši, ali i udaljavajući se od onoga za čim traga. Sve dok jednog dana, uz pomoć brata od strica, nije zadužio teget plišanu uniformu sa izvezenim „JŽ" na malom džepu, teget kapu s crnim širitom i svetlo-braon kožnu torbicu. Postao je kondukter

Ljubaznošću prosvetnih radnika nazive dela Dobrice Ćosića upoznao sam veoma mlad. Predstavili su mi ga kao „pisca, romasijera i esejistu“ takođe i kao „partizana, političkog i nacionalnog teoretičara, političkog komesara partizanskog odreda“. Što je škola više odmicala sve su ga češče nazivali i „duhovnim ocem srpske nacije“ i „redonim članom Akademije“. Jednom smo, gluvareći na nastavi, na papiru sastavili tekst predloga za izradu Ćosićeve vizit-karte i na njemu nabrojali 26 titula koje je do tada nosio.

Krenem jutros na posao, kad na vratima stana - blokada. Porodica iz potkrovlja blokirala mi izlaz iz stana zato što sam odbio da potpišem papir za adaptaciju potkrovlja. Šta ću, gde ću, žurim na posao, pa im stavih potpis na taj papir, samo da ih skinem s vrata, i naravno, ulaznih vrata. Krenem hitro do lifta, kad mi komšinica saopšti da je lift blokiran. Kako blokiran, zašto blokiran, upitah sav unezveren. Komšinica mi reče da su lift blokirali stanari, koji protestuju što njihove komšije voze u liftu svoje kućne ljubimce, kada ih izvode u šetnju zbog velike i male nužde, pa

 

Dogorelo je do nokata.

Nokti se lakiraju svakodnevno, u žutu štampu!

*******

Imamo senku od vlade i vladike u senci.

Tamo gde prestaje logika, počinje Srbija!

********

Zrno po zrno - pogača, metak po metak - imetak, granata po granata - dedinjska palata!

*********

Kao prepoznati patriotu?

Od svih jezika koristi samo - dugačak jezik!

***********

U zdravom biračkom telu zdrav duh, a u bolesnom - duh prošlosti.

********

Narod je poslednja rupa na svirali.

Svirala

EVO ŠTA SU POBUNJENI STUDENTI UZVIKIVALI NA ULICAMA PRESTONICE SRBIJE TE BURNE 1968:

Hoćemo sutra bez onih koji su upropastili juče!

Nećemo rešavanja, hoćemo rešenje!

Nema sporazuma, nema primirja sa onima za koje je republika - špekulacija, a revolucija – zanat!

Radničku omladinu na fakultete! Dosta nam je maminih i tatinih sinova!

Mladost je naša jedina privilegija! Radnici se savijaju – birokrate uživaju!

Ko odgovara za haos u privredi!? Imamo li Ustav!?

Nećemo demokratiju u šlemovima!

Dosta pendreka

Privredna grana u Srbiji sa najvećom produktivnošću rada svakako je proizvodnja etiketa, dok je najunosniji biznis - lepljenje istih. A sve to zato što ova zemlja obiluje posebnom sirovinom za etikete zvanom - pljuvačka.

Trenutno su u modi četiri vrste etiketa: radi za DB, homoseksualac je, mondijalista je i maznuo je neke pare.

Prva etiketa zvana »radi za DB« u neku ruku

Drugog dana Uskrsa, 5.

Tradicionalna radost i više puta do sada potvrđeno zadovoljstvo povodom odlaska na beogradski Sajam knjiga, ove godine su uzdrmani prvim utiskom, na samom ulazu. Sa velikih sajamskih postera smeše se likovi formata Jelene Bačić Alimpić, Isidore Bjelice, Sonje Marinković i Vesne Dedić Milojević i njihovi GIGA - MEGA - NAJ bestseleri. A u Hali I sledi hladan tuš: glavna "zvezda" koja potpisuje svoju knjigu "Neukrotivo srce" je Suzana Mančić.

U senci ovih "glamuroznih pojava" ostala je i godišnjica rođenja našeg nobelovca Ive Andrića i izdanje I kola sabranih dela Stanislava Vinavera, u redakciji profesora Gojka Tešića.