Foto: Mira Zdjelar

As you know, young Cubans often feel alienated from their Cubanosity roughly from ages 15 to 30. Then it comes back with a vengeance! (komentar korisnice pod nadimkom Victoria na stranici http://futuremd.blogspot.com/2006/02/smells-like-mistolin-spirit.html, posećenoj 4. januara 2009.)

Preskačemo turističke delove, opšta mesta o Kubi, zemlji boja, zvukova i slika, koju je naš junak pomalo opijeno razgledao i upijao. On je namerno odlagao, kao dobar kockar koji ni sam ne gleda svoje karte do poslednjeg trenutka, posetu bivšem domu svoje porodice. Dao je sebi vremena da malo vidi taj drugi svet u koji je došao kako bi bio spreman da se suoči sa svojim položajem u njemu i prema njemu.

Foto: Mira Zdjelar

When dealing with ideology it is always necessary to ask not only what it expresses but what it represses. (Robin Wood: Personal Views)

Club Leu je studentski klub koji se nalazi na spratu jedne od zgrada Politehničkog univerziteta, u Bulevaru Iuliu Maniu, u Bukureštu, tamo gde prestaje širi centar grada a počinju da se prema Zapadu rastežu nepregledna naselja ružnih osmospratnica i sličnih solitera, izgrađenih u doba realsocijalizma i za doba realsocijalizma. Ako niste student Politehničkog univerziteta, vrlo su male šanse da ćete Club Leu lako pronaći čak i ako dobro poznajete grad. Usudio bih se reći, čak i ako znate njegovu adresu.

Pitanje koje se takođe može sasvim legitimno postaviti jeste zašto bi bilo ko i hteo da pronađe Club Leu pored mnoštva lepših, atraktivnijih, zanimljivijih i elegantnijih barova, klubova i pubova koji su se namnožili po glavnom gradu novopridošle zemlje Evropske unije. Odgovor na to pitanje mogao bi se verovatno, gotovo u vidu izgovora, pronaći u činjenici da se, po zakonima urbane geografije, na svakom javnom, ili čak polujavnom, gradskom prostoru ljudi iz ovih ili onih razloga zatiču, i da je lepota gradskog života baš u toj nepredvidjivosti kretanja miliona tačkica na ljudskoj mapi grada. Tako jedna tačkica, koja je imala logični, rutinski pravac kretanja, odjednom ga promeni i nađe se na neočekivanom mestu, za koje ni sama nije pretpostavljala da bi joj jednoga dana moglo biti odredište.

Slike iz prethodne nedelje obojene su u boje belog dima suzavca i crvenog plamena baklji. Sve posle toga nije bilo dovoljno jako da te dve boje skloni iz pogleda. Više je podsećalo na mahanje vlažnom krpom po podu na koji je prosut sirup od jagoda. Tri priče koje slede se mogu tumačiti kao zamasi pomenutom krpom ili kao teme za više ili manje ozbiljno razmišljanje.

Priča prva : Tike i Treše

Kakve su veze patike i neredi u Srbiji? Pitanje je koje se ne postavlja kao neko za ozbiljnu analizu. Uglavnom se konstatuje da su nasilnici istovremeno

*deo nikada emitovane radio emisije

Kako sam postao svestan Alije - Svako ima pravo da se kreće - I na tarabi piše - Taoci celog života

  Kako je Alija ušao u moj život

Alija je, cenim, nekoliko godina stariji od mene. Sujetno procenjujem, izgleda bar deceniju starije. Koliko sam shvatio u gradskoj čistoći Beograd radi 23 godine. Većinu tog vremena proveo je kao čistač na Zelenom vencu. Tamo ga svi znaju. Siguran sam da mu se na ulici javlja više ljudi nego nekim TV voditeljima.

I

Blok 28. Televizorka. Soba u stanu na, koliko se sećam, trećem spratu. Pogled na sever. Ležimo umorni na krevetu i gledamo tamno nebo. Noć je polako na svom kraju. Počela je Mesopotamijom B52's, nastavila se sa Ferijevom Bête Noire a završavala sa Votersovim Radio K.A.O.S. I sve to sa LP ploča 

Imam prsten. Okrugao pa, na ćoše. Četvrtasta burma. Na domalom prstu desne ruke. I vrtim ga često. Taj prsten mi ne donosi vidovitost. Ni malo. Živim u jednoj od dve Srbije i to mi je sasvim dovoljno. Vidim i više nego što bih želeo. Bez da mi se 'javlja'.

Prvu Srbiju čini 'država' i oni koji njome upravljaju ili bi to želeli. Sa svim pripadajućim kastama i društvenim grupama. Ta Srbija ima svoje političare, partije, medije, svoje trgovce, lude, pevače, bogataše, siromahe...I svi oni žive u simbiozi. I svi su važni. Jedni drugima uglavnom. Imaju međusobne odnose. I ove i one. Žive tako i ne obraćaju pažnju na Drugu Srbiju.

Nikada nije želeo religiju koja će proizvoditi milione sledbenika. Sledbenika koji će sa njegovim imenom na usnama jurišati. Jurišati i činiti dela kojima se on ne bi ponosio. Činiti dela kojima su se oni ponosili i koja su pravdali njegovim rečima. Pravdali da bi umirili svoju savest i sakrili istinu. Sakrili da ga nikada nisu dobro pročitali ili čuli.

Potpuno citiram jedan mejl koji sam davno dobio:

Rat je gotov, bar ono svima poznato bombardovanje, sigurno se secate vesti i recenica u kojima smo pljuvali po agresoru :) Ovde mozete procitati sve nazive kojima je RTS nazivao NATO za vreme agresije.

Brutalna mehanicka sila
Bestijalne horde
NATO zveri
NATO monstrumi
Krvozedni agresori
Fasisticke NATO falange
Zlocinacka NATO alijansa
Zlikovacka NATO armada
Razularena soldateska
Gospodari rata u ubilackom carstvu
Tomahavk demokratija u ratnickoj avanturi
Divljacka ceta
Gigantski

Биће

(присетом у поводу )

апио ме неки афазични ступањ главомрака као да сам сав свој немир душевни сублимирао у досадашњим писанијима док омнипотенције ни у трагу. мис'им ,као да ми се заклопила Пандорина кутија подсвести заснована на егзибиционизму коришћеног вокабулара те ме затекло сомнабулно стање свеопште кљокнутости кое ме спутава да до детаља се распишем како бих држао себе на окупу ......и сад .......штаетуе.

    - ко може да nam objasni svrhovitost dešavanja u našim životima. (Гђа С.Радојичић)

 Sve sam rekao u naslovu, znam da je ovo vise za Twitter nego za blog, ali bice vise teksta poslije utakmice :))

(уместо критике)

"Ономе чему се не зна почетак, не зна се ни крај; а без краја, сваки је почетак лишен смисла.

Приповест о времену власти нема стварни почетак. Нико не зна тачно када и с ким је започело време власти. Можда кажњавањем човека који је пробао плод са забрањеног дрвета познања Добра и Зла; можда човековим правом да господари "над рибама у мору, над птицама небеским и над свим животињама које се по земљи мичу"; можда са вером у бога, а можда са одрицањем од бога. Ако је отац, по снази и праву, први човек власти онда је то и мати, са моћима која једино она има. Не зна се има првог човека који је имао власт али је у Књизи постајања именован први убица. Ако је завист према брату била узрок човековог убиства, онда је завист према моћи господњој могла пробудити човекову жељу да господари људима. Потчињавање и потчињеност су појаве истог људског језгра, којима само услови одређују значење и смер. Сви људи могу владати и бити потчињени. Ако је потчињавање испољена агресивност, потчињеност је притајена агресивност која чека на освету. Између владалаца и поданика, на мржњи и страху, успоставља се заједница.

Власт није историјска појава; она је сушто опредмећење историје. Власт се подједнако и жели и трпи. Онај ко влада приправан је да потчињава; потчињени има само један нагон: да и он некога потчини. Зато деспотија и тиранија имају жешћу подршку људске већине од сваке друге владавине.

Will London Really Erase Banksy's New Olympics Art?

Љубави има само онај ко је даје,
Све за родитеље, браћу, жену и другаре...