Prijatelji, prolaznici, aktivisti i taoci*

*deo nikada emitovane radio emisije

Kako sam postao svestan Alije - Svako ima pravo da se kreće - I na tarabi piše - Taoci celog života

  Kako je Alija ušao u moj život

Alija je, cenim, nekoliko godina stariji od mene. Sujetno procenjujem, izgleda bar deceniju starije. Koliko sam shvatio u gradskoj čistoći Beograd radi 23 godine. Većinu tog vremena proveo je kao čistač na Zelenom vencu. Tamo ga svi znaju. Siguran sam da mu se na ulici javlja više ljudi nego nekim TV voditeljima.

Jednog petka sam se vraćao sa posla u prepunom autobusu. Kada sam izašao shvatio sam da mi je džep na rancu otkopčan i da nedostaje novčanik. Efjusikej rekli bi. Blokiram karticu, prijavim policiji. Požalim se da mi Sarin crtež nedostaje i čekam nedelju dana pa da se bacim u akciju ponovnog vađenja dokumenata. U utorak uveče zvoni telefon. Čovek se ljubazno predstavi i kaže da je našao moj novčanik.

Sa Alijom sam se našao na njegovom radnom mestu. Vraća mi novčanik. Nema vremena da popijemo kafu. Častim ga. Odlazimo svako na svoju stranu. Ljudi okolo prolaze bacaju u kante ili pored njih. Ne primećuju ga. Nisam ni ja do prošle srede. Posle rastanka sa njim posmatrao sam ga. Metla, kanta, lopata. Čisto koliko dozvolimo. Srce ruke lopata, reče ona pesma. Kada prođete Zelenjakom pozdravite ga ili se makar setite šta radi , već 23 godine.

Važno je da kaplje

I tako pobedismo. Podelili smo plen. Uživamo kao novi vladari. Narod. Resurs za mužu. Narod je taj od koga treba uzimati. Pobedili smo i sve je naše.

Pobedili su. I podelili su plen. I mi smo im pomogli. Mi, narod. Postalči smo im resurs a ne poslodavac. Pomogli smo im misleći da će uraditi sve da nam svima bude bolje. Ne samo njima. Istina njima je mnooogo bolje. U proseku, to je to. Zbog čega smo im pomogli da pobede.

Čuo sam, naši su pobedili. Sve je OK. Resursi su još u dobrom stanju. Naši će da pomognu. Samo ih treba održati i dati im motiv za održavanje na vrhu. Oni kao menjaju, mi preuzmemo resurse. Oni dobiju deo. Narod gunđa, ali nema svrhe. Narod je kriv. Zašto im je pomagao?

Artikulacija moždanih procesa

Na stepeništu prekoputa Bloka 30 piše jedna, očito svežija, parola. Pored onih Stže Šešelj, SNP 1389..... Parola kaže: Kosovo Barikade Srbija. Siguran sam da je isti autor istvremeno napisao sve tri reči. Ne znam šta znači parola, razmišljao sam o njoj. Jedino što mi pada napamet da je sistem obrazovanja došao do savršenstva. Intelekt ove osobe je otišao u sledeći nivo artikulacije. Samo imenice. Ništa glagoli.

Manipulacija takvim intelektom je stvar za umetnike. Zbog toga valjda i organizuju Volim devedesete festival, promovišu džempere i dukserice uvučene u trenerke i tarzanke. Prilično me je zapanjilo kada sam na TV video nekog pomoćnika nekog ministra koji ponosno nosi tarzanku.

Artikulisani mozgovi će u nedelju doći na beogradske ulice. Sa nekoliko imenica u glavi. Peder, smrt, kamen, policajac, udarac....Zbog čega. Da spreče nekoga da prošeta sa balonima? Zastavama? Ne. Da njihove gazde pokažu da su oni pobedili i da ih se cela država plaši. Počasni krug.

Bolest je došla do kraja. Za godinu dana smo je samo gledali kako napreduje i sada nas , I JUUUU, iznenađuje njena rasprostranjenost.

Taoci celog života

Od kako znam za sebe Miljan Miljanić je nešto u fudbali zemlje u kojoj živim. Auto put bratstva i jedinstva se gradio. Kasnije su ga preimenovali u Koridor deset. I Kosovo. To Kosovo, nekada sa Metohijom nekada bez nje. Čak sam i nekoliko meseci svog života proveo tamo. Kao novinar.

Ceo život gledam kako je Srbija zarobljenik te krize. Sada je to opet. Nemojte da tražite platepravaparadeboljiživotpasošepoštenesudijekriminalceubiceuztvorima. Ode Kosovo, gde će vam duša. Kfor , kao vojska , koristio bojevu municiju., uništio švercersku stazu. Pa stvarno i vi tražite platepravaparadeboljiživotpasošepoštenesudijekriminalceubiceuztvorima. Gde vam je duša?

Naša stara narodna kaže Ko da mi otme iz moje duše Kosovo? Metohija se podrazumeva ali ne izgovara.