Prijatelju,

Ne vidim drugi način da ti o ovome govorim osim u ovom obliku. U obliku prepiske kakvu smo, samo u pojedinim periodima naših života, vodili. Da budemo precizni , o prepisci se i radi. O 'ličnim pismima koja bi trebalo da pripadaju svima'.

 

 

Godinama sam prijateljima prepričavao jedan tekst iz novina (Ekspres politika , mislim da se rubrika zvala 'Priče iz sudnice). 'Filmska' priča. Možda više pozorišna, rekao bih.

Priču sam napisao zamišljajući Glogovca u glavnoj ulozi. Likove zamišljam na osnovu ljudi koje srećem, koje gledam. Žao mi je što nisam bio bolji pisac i što ovaj tekst nije došao do pozorišta u kojem bi on bio Ilija.

 

Neću se praviti da razumem kako funkcionišu i šire se virusi. Vidim šta prave. Dovoljno mi je. Neću ni da se pravim da znam kakve mere je potrebno preduzeti da se virusi ne bi širili u društvu ili makar da se njihovo širenje smanji. Iskustvo drugih pokazuje kako mere rade. I poštujem te mere. Da li su mere dobre dovoljne, dobre, pravovremene drugo je pitanje. I neću da se pravim da znam kakve bi bile idealne.

 

Molimo Vas da pomognete malom Dusanu Marinkovicu iz Beograda, starom 4.5 godine, obolelom od tezeg oblika bolesti akutne mijeloidne leukemije. Pomoc mu je neophodna u krvi, krvne grupe NULTE -0-RH Faktor NEGATIVAN. Molimo sve davaoce ove krvne grupe da se jave Tatjani Krsulj, mob.tel. 063/44-29-39 tanja_krsulj@yahoo.com www.myspace.com/dusanmarinkovic http://www.myspace.com/dusanmarinkovic U

sve objasnjeno gde zivimo i koje su vrednosti na ceni.

 

Jutro

PESME & SLIKA

Pismo za Džonija

L E T NJ E S I T N I C E

Subota - 10. dan

Nismo doruckovale i zurimo ovog jutra da krenemo ranije, imamo ambiciozne planove. Kisa je stala i izgleda kao da ce danas biti najsuncaniji dan otkad smo pristigle. Prvo Marché des Batignolles u 17-om arondismanu, jedan od brojnih marketa u Parizu (ima ih 80). Uz piknik u pariskom parku, poseta pariskom marketu tj. pijaci je jedna od onih stvari koju nikako ne treba propustiti, pise svuda. Svaki ima nesto po cemu se razlikuje od ostalih, radno vreme i dane poslovanja, sa krovom ili na otvorenom, na ulici, pod uzdignutim tracnicama metroa...ali zajednicko im je da nijedan nije otvoren ponedeljkom. Zvuci kao da ponedeljkom ljudi odmore od drugih ljudi, articoka, zemlje, sunca, gravitacije

Nedavno je beogradska publika imala priliku da vidi gašenje mladog života i nastanak legende. Ejmi Vajnhaus je iz Beograda otišla direktno u klub večnih koji nosi naziv „27".

„Klub 27" ili „27 zauvek" tužna je lista velikana muzike koji su tragično skončali u svojoj dvadeset sedmoj godini. Istina je da ljudi umiru svakodnevno, pa i muzičari koji su imali snažan uticaj na generacije, ali upadljivo je velika koincidencija da šest superstarova rokenrola i soula okonča svoj život baš u 27. godini.

Džimi Hendriks, čije su deonice na električnoj gitari terale publiku u ekstazu, Dženis Džoplin, koja je specifičnim glasom postala mera vremena u kome je živela, Kurt Kobejn, koji je oformio potpuno novi alternativni pravac roka, Džim Morison, čiji su tekstovi pamćeni kao mantra. U tom klubu je i Brajan Džons, gitarista i jedan od osnivača najvećeg rok benda svih vremena Rolingstons. Najnoviji član „dvadesetsedmice", gospođa Soul Mjuzik ili Ejmi Vajnhaus, kao kometa je sagorela naočigled beogradske publike i još više učvrstila mit o mladim muzičarima koji su na neki način promenili svet, a otišli s njega baš u dvadeset sedmoj.

 

 u kraljevstvu erindol, na veliki praznik beltejn, kada se sreću
svetlost i tama, vile imaju posebnu moć.

 trideset godina od smrti klausa nomija obeležava se u petak
u domu omladine beograda filmom the nomi song.
ulaz je besplatan

Građanin je sedeći u kafeu ugledao na ruci mladića za susednim stolom bogato iscrtani tattoo, grafika crteža nije bila sasvim jasna, nazirao je tri spirale u raznim bojama, polazile su od lakta a pri ramenu kome su spirale težile mogao se naslutiti oblik sličan tornju sa svetionikom na vrhu. Motiv mladog čoveka za trpljenje i nošenje crteža takvog sadržaja na sopstvenom telu mu nije bio jasan, nije mogao iz njega da pročita i dokuči poruku koja je crtežom odaslana. Zna da je tattoo iskaz sopstvenog stava, beleg i poruka, znak na koži kojim se prezentuje, za sebe ili okolinu, lični stav izrečen svojim, autentičnim jezikom, nešto sasvim intimno ali kad se nađe na mestu koje okolina može da osmotri onda je poruka ipak javna i intimu iznosi u gradski prostor. Poruka tako ispisana, nacrtana ili prilepljena na koži ljudskog tela je samoobeležavanje, potčinjavanje nečemu, podsećanje i beleženje sećanja, skladištenje uspomena, slanje poruke i iskazivanje poštovanja nekome ili nečemu što je označilo važan događaj iz životnog iskustva.

Samo neka kritika po blogovima svega okolo, nisam ni ja drugačiji, znam da je to odušak i pomoć neophodna ali ima još po nešto, poetski i duševno što može da bude od pomoći a nekako se zaboravilo i samo lebdi negde u blizini ... 

 

 

Susret za kojim svi čeznu a neće da kažu glasno čak ni komšiji ... pa eto ja da pomognem sa malom žvrcom ne bi li se odvažili ...