Dragi blogeri, ovaj terac je nastao kao odgovor na Artemijevo pismo, u kome on poziva na smrt. Ponovo i bez srama.

Iako na prvi pogled deluje shaljivo, vishe je odraz besa, nemoci i nezadovoljstva izazvanih pogreshnom politikom koja je vodjena u poslednjih  skoro 20 godina, koja se reflektovala na nas obichne gradjane u glavnom destruktivno po normalan zivot, koji je bahato negiran i monsruozno unishtavan.

Autori su do sada Unfuckable, Dragan Vujanovic i moja malenkost.

Pozivate se da se nadovezete i dopunite ovo shto je napisano.

Ja l se biju na popina vile,

Skroz su na s pogreshno uchili!

 Mislim ne prichu, svi je znamo, nego tumachanje. Ono shto izvuchesh kao pouku, pa spakujesh u fijoku, pa se podsetish kad dodje momenat, kako vec funkcionishe ta manipulacija josh od malena. I onda ispadne da si pravilno usmeren-a nisi!

A evo, sve se uklapa. Mlada, dobra i sirota devojka, zivi negde na periferiji-dobro, dobro, tada su svi tako, rinta ceo dan bez perspektive i uvece se samo pruzi na krevet u maloj sobi, sa svojim jadom, brigama i umorom.

I onda shta, stigne taj poziv za bal, jer je to tako tada bilo i ona shvati trenutak

Toma je proslavio, naspavao se, probudio i...?

Gde su 126? 

Ono što je bitno znati je: Ko pravi vladu? Ko će biti premijer? Ko će biti predsednik DS-a? Ko će biti predsednik SNS-a?

RRA kaže da ima - problem. Definicija problema deluje sasvim jasno, dobro tematizovano i potpuno prikazano.

Autorska prava, zakoni i propisi iz te oblasti, obaveza poštovanja i primene donetih propisa, davanje procena o tome šta se MORA i šta se MOŽE učiniti, vidljivost međusobne informisanosti odgovornih aktera - sve je sasvim dobro vidljivo u vesti koja je u medijima juče objavljena, s naslovom:

"Srbija ostaje bez HRT-a"

sa podnaslovom:

NAŠA PRIČA:

Republička radiodifuzna agencija najavljuje zabranu emitovanja TV programa iz regiona

- najduža revolucija i kako su parole građanskih revolucija važile prvo samo - za muškarce (a posle više nije tako bilo) -

Danas, 8.marta, za dve je godine više od 100 godina od prvih masovnih demonstracija ženskih i radničkih pokreta koje su američke (a odmah potom i evropske) žene organizovale kao borbu za svoja radnička, ženska i politička prava. 

Nosile su parolu:

 "HLEBA; MIRA I RUŽA"

 koja je bila simbol za "hoćemo posla, hoćemo bezbednost i sigurnost i hoćemo - solidarnost".

Sto godina je prošlo, a parola nije izgubila na aktuelnosti, slično  kao ni čuvena parola francuske revolucije "Egalite, fraternite, liberte" - jednakost, bratstvo, sloboda. Reči koje su temelj modernih društava. Reči kojima su osvojena građanska prava, reči kojima je dato - opšte pravo glasa, ali - samo muškarcima. Žene su se za to isto pravo borile još sledećih stotinak i više godina, od Novog Zelanda gde su ga osvojile krajem XIX veka do prve decenije XXI veka (kada su ga osvojile u nekim zemljama bliskog istoka). Ni jednostavnije poruke, ni sporijeg i težeg ostvarivanja. I - neodustajanja.

Cekaju te dole taksisti kod jata ...

Ne sipamo ispod tri litre ... 

Vecno

Svi mi znamo, ili smo culi za nekog genija.

Ljudi kažu “Brus Springstin je genije!”, ili “Majkl Džordan je genije!”, a na jednom sam zidu video grafit “Pera ludak je genije!”. Za Tita su govorili da je genije, Napoleon je bio genijalni vojskovodja, Bil Gejts genijalni biznismen, a Stiven Spilberg genijalni producent. Ovoj listi, jasno je, možete dodati jos mnogo imena, već po vasem izboru ili interesovanju;

De Merteuil: Dete moje, zašto ga nisi odbila? Zašto mu nisi rekla ‘'Ne!''
Madame de Volange: Pa, ja sam stalno govorila ‘'Ne!'', ali to nije bilo ono što sam radila. (Opasne veze -1988)

Danas je Božić po Gregorijanskom kalendaru.

Za Njutna

S vremena na vreme čitam Vreme. Uvodnik glodura preskačem, kao i sve slične dosadne tekstove. U Vremenu još čitam Vasića, Anastasijevića, Todorovića i počesto prikaze knjiga. Retko kad i nešto drugo. A slike sam manje-više prestala da gledam otkad su se Koraksove karikature iselile sa stranica tog časopisa a da mi nikad nije bilo jasno zašto.

Slabo znam tračeve, nisam insajder ni u novinarskom

Ovo pišem u teškoj konspiraciji. Ako me provali Tatina Princeza, ugasila sam. Ova dva dana je, doduše, nešto bolje volje, čak mi se i osmehuje. Taj pubertetski izuzetak je izazvan dužim računima za njenu garderobu, tako da na njegovu dugoročnost ne bih računala. Dugo stajanje pored blagajni, Princezi je otvorilo srce i tom prilikom sam saznala nešto više o Princu, koga je nedavno našla.

Princa sam videla u dva maha. Izgleda kao što

Nije to od žalosti, niti zato što ne shvatam da je Beba mamina, srce moje, poraslo i otisnulo se na pučinu života, dok lelujaju plastične palme i zlaćani sunčevi zraci dovršavaju kič-razglednicu budućnosti. To je od luka, crnog. Od njega cmizdrim kad me niko ne vidi. Srce mi se skupilo na kliker i tutnji vibracijama komšijske burgije u pola četiri popodne. Ne bi meni inače popuštale gumice na ventilu, da nije luka. Jak, veštački, francuski lukac. Bez njega sarme nema. A, bez sarme u plastičnoj kutiji nema studenta.

Miloš nije voleo kad mu se neko obraća  "sa visine".

Izuzetak je bio Sreta, ko će da zameri čoveku sa skoro tri metra među nogama, kad se obrati sa visine.

Kako drugačije, sa onih molerskih merdevina?

"Kasniš Doc, Tvoji pacijenti možda mogu da Te čekaju ali ovaj ne može".

"Šta radiš na merdevinama", upitao je Milos, "Je l` krečimo nešto?"

"Stavljam jaču sijalicu, ovo je hirurgija, bre, mora da se vidi "do u sitna crevca", nije ovo ambulanta pa da  bečimo oči na četr`es sveća".

"Štednja, šta ćeš" pokušao je da se "vadi"

Pre izvesnog vremena zamolila sam dr Vuka Stambolovića da napiše blog koji bi objasnio razloge za neke od procedura koje se u našim porodilištima sprovode rutinski, kao i da iznese svoje mišljenje o njihovoj opravdanosti. Umesto bloga, dobila sam od njega na poklon knjigu "Porođaj" koju je napisao i objavio još 1996. godine, a koja u sebi sadrži sve odgovore na sva pitanja. A dobila sam i dozvolu da iz nje sama izvučem