L’œil du silence,  Max Ernst

Zamislite (ako već nećete praktično da probate) tri tačke na listu papira, raspoređene kao tjemena jednakostraničnog trougla. Ne, ne , ne radi se o masonskim simbolima...

ovo je tekst koji sam jednom postavila i držala ga na zidiću ovoga blogića vrlo kratko, jerbo sam tada bila na kosovu pa sam se malo uplašila onoga što sam napisala - jer  ja pišem pod svojim imenom, za razliku od anfaka koji mi je skidanje bloga spočitao, evo pola godine kasnije.

dakle (ovo je stvarno... nije imaginacija - za one koje zanima da li se nešto pisalo na osnovu ličnog iskustva ili se tipiziralo i turalo u kliše)

Neke slike

(prve  impresije, one o kojima nisam pisala dok sam još verovala da sam tu po

 Dragi blogeri,

Uz dopustenje autora, naseg kolege blogera Sase Radulovica,  ponavljam njegov tekst ovde kako bi oni koji su zainteresovani mogli da komentarisu,  jer je ta mogucnost ukinuta na njegovom blogu,  iz  prostog razloga sto covek nema vremena da odgovara i moderise,  sto znaci,  da nema nikakve konspiracije iza takve njegove odluke.

Hvala na razumevanju!

" As philosopher Jagger once said, you can't always get what you want."

Philosopher Dr House

Ode Ponoš.

Evo, kako sam  prva počela da o ovome pišem, a i pre sam se drzala da pišem o tom muškim temama i generalno o politici bezbednosti zemlje lanem po koju, između Hulija Iglesijasa, Talibana, rolera, rasprodaja u Zari  i drugog globlano bitnog,  ajd opet.

Šta smo čuli od Tadića, što nedostaju osnovna dokumenta? Te zbog rastura sa Crnom Gorom, te

[Волети ближњег свог]

„Више бих волела да сам умрла, а да ово нисам сазнала." - рекла је Ђорђева мајка, након читања текста. Годинама се у њему кувала потреба да јој саопшти, па ипак му је недостајала храброст да то што има, каже усмено. Зато је написао то што би рекао и био ту док је читала.

Na ovaj blog me je inspirisalo jedno skorije otkriće o svetlećim noćnim obacima, i jedna pesma Cid Cormana, koja mi se danima vrzma po glavi:

The appearance of
snow. It is as if
everything I

had thought possible
suddenly occurred
and nothing happened.

Pri odgovarajućim

Odnosi između Srbije i Hrvatske su izuzetno značajni i ključni ne samo za budućnost dveju država i naroda nego i za region. Jasno je da neće mnogo koristiti budućnosti ako su previše ili pretežno okrenuti samo prošlosti, a sa prošlosti se bavi samo onaj ko nema viziju budućnosti.

S obzirom sa su i Srbija i Hrvatska deklarativno i stvarno okrenute ka EU kao budućnosti, bilo bi u obostranom interesu i interesu te budućnosti da se međusobni odnosi na civilizovan način izvuku iz prošlosti.

Predsednik Tadić je upravo dao novi pozitivan  impuls u pravcu poboljšanja srpsko-hrvatskih odnosa kada je rekao da ne treba žuriti s podnošenjem kontratužbe i da će Srbija "još malo sačekati" pre nego što tužbu protiv Hrvatske uputi Međunarodnom sudu pravde, izrazivši istovremeno nadu da možemo da poboljšamo odnose sa Hrvatskom.. "Imamo još vremena da razmislimo o potencijalnoj kontratužbi Hrvatske ali generalni princip koji imam jeste da bi bilo dobro da ni Hrvatska nije pokrenula tužbu protiv Srbije i da Srbija ne mora da odgovara kontatužbom, već da se pitanja građanskih prava i prava hrvatskih i srpskim građana rešavaju u procesima koji nemaju duboke implikacije za naše međudržavne i mežu nacionalne odnose", rekao je Tadić.

Neposredni povod za ovaj post je nekoliko tekstova o položaju mladih, a mogli su biti tekstovi o položaju radnika, nezaposlenih, zaposlenih kod privatnika, penzionera, malinara,  stočara, putara,  penzionera ……. i bilo kojih drugih, jer je svima, osim uskog sloja onih koji su se “snašli” u tranziciji, svakim danom u svakom pogledu sve teže. Drugi povod je tekst anonimnog građanina pokornog koji cirkuliše mejlovima po internet, a koji će mnogi novopečeni i novoizobrazovani dobrostojeći oceniti kao “žal nekog komunjare za vremenom socijalizma kada su svi živeli od privilegija”.Iako se ne radi o tekstu vrhunskog analitičara, nazovi političara, stranačkih perjanica i poltrona, čini se da odražava razmišljanje normalnog običnog čoveka, naroda kome se desilo to što mu se desilo.

Pa evo šta građanin piše:

“Vaspitan sam po opštim moralnim principima:
 Kada sam bio mali, majke, roditelji, profesori, dedovi, stričevi, komšije
 su bile osobe vredne poštovanja i ugleda.Koliko su nam bili bliži ili stariji toliko su nam više osećaja davali.
 Bilo je nezamislivo nevaspitano odgovoriti starijima, učiteljima ili vlastima.Imao sam poštovanje.
 Imali smo poverenje u starije,jer su bili roditelji, majke ili rodbina sve dece u ulazu, ulici …..

Ovo je blog žurka za Mašu i Dalija, naš prvi blogerski bračni par, za prve koji su se na ovom blogu sreli, upoznali, zaljubili i – VENČALI!

Da vam ne bih ja prepričavala i da ne bi ste tumarali po tavanu arhive, evo Dalijevog bloga, iz kog ćete saznati kako je to bilo:

PRVI BRAK B(L)OGOVSKI

dali76

Filozofija i nauka kažu da u sve treba sumnjati (de omnibus dubitandum). Za crkvu je sumnja u Isusovo vaskrsenje veliki  greh. Zbog izrečene sumnje mnogi su pred svetom inkvizicijom umirali u mukama i goreli na lomačama. Ipak, i Isusovi učenici, a posebno jedan - neverni Toma, u početku su sumnjali u njegovo vaskrsenje. Sumnja, dakle, ne bi trebala biti greh. Jer, sumnjam znači mislim, a mislim, znači jesam (cogito, ergo sum). Pred svaki Uskrs ponovo se pitam, šta je bolje verovati ili sumnjati i da li je čoveku uopšte dato da bira između sumnje i vere?

Izvinjavam se što u istom danu objavljujem dva bloga, nije mi se dešavalo, a i slab mi je prosek broja blogova po mesecu, pa se nadam da ćete mi oprostiti. :)

Da ne objašnjavam mnogo - slušam i čitam juče površno o navodnim rezultatima URS-a u Zaječaru koji na nekim izbornim mestima opasno ugrožavaju onaj Miloševićev mitski rekord od 110%.

Onda čitam i vest o Tomi s nekim džakom s glasačkim listićima, nađenim, navodno, u kontejneru, i o njegovim optužbama o upisivanju preminulih u birački spisak i o njihovom navodnom glasanju.

Well behaved women do not make history

Različiti su putevi Gospodnji po kojima hodaju veliki umetnici. Pritom, neki od njih, u nastojanju da ne budu kao drugi, stalno traže i iznalaze nove načine izražavanja. Ta težnja ka novom i drukčijem u umetnosti vodi ka - izuzetnosti. S tim u vezi, danas govorim o jednoj izuzetnoj multimedijalnoj umetnici  -  Marini Abramović.

Marina je postigla najzapaženije svetske rezultate u umetnosti performansa. U njoj je priznata kao pionir i nesumnjivo

Zahvaljujući prethodnom saopštenju za javnost GI "Majka Hrabrost", sada imamo dodatne informacije o načinu funkcionisanja laboratorije i elektronske dokumentacije u DZ "Novi Beograd". Reagujući na prethodno pomenuto saopštenje, dr Milica Radović, pomoćnik direktora DZ "Novi Beograd", dala je izjavu za "Politiku", a i jučerašnji "Blic" citira određena pojašnjenja dobijena iz istog Doma zdravlja.

U nastavku ovog bloga prvo dajem link na cele članke "Politike" i "Blica", a potom na osnovu informacija iz njih rekonstruišem proceduru rada laboratorije i vođenja elektronske dokumentacije, i na kraju rekonstruišem mogući sled događaja u slučaju lečenja Natalije Tešić na osnovu tih podataka.

Čitaoce upozoravam da je blog dug, naporan i težak za čitanje. Pored velike koncentracije, za čitanje će vam biti neophodno i stalno vraćanje na papirni i elektronski karton. Ponavljam linkove na njih, uz napomenu da smatram kako je najbolje odštampati ih, radi lakšeg praćenja.