Skoro sam negde pročitao tvit našeg čoveka koji živi u Švabiji. Piše o tome da oni tamo bacaju šampon kad ostane malo na dnu a mi ovde sipamo malo vode i još koristimo dok se potpuno ne isprazni. Da li je ovo bahatost skorojevića ili nužda siromaha ?

 Gost autor:G.Cross

 Boris Tadić i Vuk Jeremić doputovali u Njujork, gde je počelo 62. godišnje zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.Vojislav Koštunica stiže kasnije.  U petak se nastavljaju i pregovori oko Kosova. Da li se ovog puta vraćaju zajedno ili odvojeno, i ako se vraćaju odvojeno šta će biti razlog ostaje da se vidi. No, jedno se već sada zna. VK će se i ovog puta svetu predstaviti kao poslednji zaštitnik UN, njihove Povelje i principa.   

Nadam se da je pre puta još jednom tačno pročitao šta piše u glavi

Socijalisti i DS mi se popeše na glavu sa novim talasom cmakanja i izjava tipa nema koristi od imanja stava o prošlosti, daj da ne gubimo vreme na prošlost, nije važno šta je bilo  daj da se okrenmo budućnosti. Koju su mi SPS  i co solidno ujebavali jedno 20 godina, BTW. Slave, rodjendani stranka, prošlost nije bitna....

гост аутор

http://blog.b92.net/user/122095/disident79/  <<<<---- LINK

Tema ovog bloga je obezbeđivanje vladavine prava u Srbiji kroz podelu vlasti na sudsku, zakonodavnu i izvršnu.
Neposredan povod je još jednom poljuljano poverenje u sudsku zaštitu od izvršne i njoj, u našem slučaju, podređene zakonodavne vlasti. Reč je o presudi Ustavnog suda o ustavnosti smanjenja penzija. Tumačenje donete odluke od pomenutog suda postavlja političke razloge ispred bilo kojih drugih, pa i pravnih, jer kriza je.

(Utorak, 23.02.2010. u 19:10) Nakon mukotrpne borbe da se ispoštuje osnovni red i pravo građana da se projekat rekonstrukcije Bulevara u celosti učini dostupnim javnosti, u poslednjih nekoliko sati (u kasnim popopdnevnim satima) na sajtu Grada Beograda objavljena je sledeća informacija: »Prema nalogu Gradonačelnika Beograda, Javno komunalno preduzeće „Zelenilo Beograd" na svoj sajt www.zelenilo.rs postavilo je dva elaborata iz 2006. i 2008. o stanju drvoreda na Bulevaru kralja Aleksandra. Elaborate možete preuzeti ovde."

Na ponuđenom linku u uvodu je napisano: "O svim detaljima vezanim za zamenu drvoreda u ulici Bulevar kralja Aleksandra, zainteresovani građani mogu se raspitati u prostorijama JKP Zelenilo Beograd, Mali Kalemegdan br. 8, dana 24.02.2010. od 10-14 časova, gde će se pored stručnjaka JKP Zelenilo Beograd, nalaziti i autori studija."

To znači da građani (s obzirom na iskazano zanimanje i revolt) imaju nedopustivo malo vremena da dobiju tražene informacije, naravno pod preduslovom da za tu mogućnost uopšte i saznaju.

Smatram da je to nova nekorektnost i pravljenje alibija u poslednjem trenutku za gradonačelnika, jer:

Ulicama Berlina, kolovozom i trotoarima, vijuga jedna kamena linija sastavljena od dva bloka koji su bili temelj Zida, svugde su u ravni podloge, malo su drugačije boje i po njima se ne može uvek hodati, ali se uvek mogu – videti. I kad se zagledaš u njih stvore ti pitanje „da li je danas važnije što je Zid pao ili što je bio?“. Lakoća kojom se može dobiti odgovor „važnije je što je pao“ nosi istovremeno sobom svu težinu istorije kojom je – bio. Istorije kojom je ostavio neizbrisiv otisak na ulice, prostor, zgrade i život svih koji su u Berlinu živeli, tada i sada. I ne samo na njih.

 Berlin je već dugo važan grad, iz mnogo dobrih razloga. Sporiće mu, ponekad, tu „važnost“ obližnji Drezden i istorija Saksonije, (a o Bavarskoj ili Hesenu i da se ne govori), ali niko neće stvarno poreći važnost Berlina i Pruske, čudesne države koja je nestala preko noći 1919 (neće je spominjati često, ali njen nevidljivi otisak je tu).

Berlin, kao četrdesetpetogodišnji simbol „podeljenog grada (sveta)“, nosi sobom svu tu važnu istoriju nekako sasvim posebno, slično kao otisak Zida koji ne postoji više ali je „sveprisutan“, bar meni potpuno vidljiv.

 Možda zato ne umem da vidim spomen na Zid drugačije nego kroz na mah stvorene slike samo o – Berlincima koji su živeli s obe strane Zida.

Interpretacija događaja je slobodna i novinar ima pravo na nju, tvrdi Željko Cvijanović, novinar, u Kuriru od 9. 6. 2010.

Malo sam zbunjen. Mislio sam da je pravo novinara da profesionalno, objektivno i istinito izveštava javnost.

Nisam novinar i moguće da ne znam, zato pitam: ako je Cvijanović u pravu i ako novinar ima pravo na interpretaciju, kolika se količina «interpretacije» toleriše i kolika je sloboda interpretativnog odstupanja novinarskog izveštaja o događaju u odnosu na ono što se zaista desilo?

Sudeći po nekim tekstovima, u

Na Vis sam otišao sam, niko me nije pratio, nije bilo suza, zagrljaja, čak ni rukovanja. Na aerodrom sam krenuo autobusom koji sam uhvatio ispred Crkve Svetog Marka. U avionu za Split čitao sam Jatovu reviju, tekst Mome Kapora koji je uz povišen sentiment obrađivao fenomen majčine turšije.  Onda sam gledao kroz prozor prebirajući pogledom po redovima cirusa i stratocirusa. Potom sam se prebacio u sedište do prolaza i poslednje minute leta proveo razmišljajući o nikad do kraja rastumačenom fenomenu seksualnog magnetizma stjuardesa. U Splitu sam kupio Politiku i popio duži espreso

Kad sam se vratio s Visa pomislio sam da bih specijalizirao dečiju hirurgiju, pa sam jedno vreme, nekih 6 meseci, volontirao u Tiršovoj. Sećam se jednog događaja iz ambulante.

Margitu sam upoznao 77. na žuru kod Jovana Stojanovića.  On se tad zabavljao sa Sanjom Adamović koja je iz Pete prešla u Prvu, u trećem razredu, i stanovao je u Dobračinoj, u Sandinoj zgradi.

Jednom je Ruzvelt rekao da je system autoputeva u Americi zila kucavica kapitalizma (ili nesto tako). Ogroman procenat robe se prevozi kamionima, a te grdosije (drumske krstarice, eighteen wheeler-i) su postale symbol novog zivota. Za kamiondzije kazu da su "kauboji novog doba", jer stalno nekud idu, krstare celim kontinentom, imaju svoj jezik i svoje običaje. Na bezinskim pumpama za kamione, čovek moze da jede, da se istusira, čak i da sretne

(a može i “Kustos koji živi kao car”)

Po Ustavu Srbija je republika, njen predsednik je izabran na neposrednim izborima i ima precizno definisane ustavne obaveze i nadležnosti.

Nigde u Ustavu ne piše da pored predsednika Republike imamo i monarha kako bi se zadovoljili zahtevi onih koji ponavljaju “da bez kralja ne valja”, pa za svaki slučaj čuvamo pričuvnog kralja.

Prema objavljenim podacima ispada da kralj i njegov Krunski savet smatraju da  u svemu budu isto ili iznad onoga što je prreddsenik Republike i njegov kabinet.

Ne krivim princa jer svako bi na njegovom mestu hteo da bude na njegovom mestu i bilo bi neodgovorno da odvija tolike benefite koje mu država daje.

Najnoviji podaci DRI to potvrđuju

-         za kupovinu novina i časopisa princu Aleksandru Karađorđeviću Ministarstvo kulture prošle godine platilo 57.000 dinara

-         466.000 dinara za održavanje voznog parka njegovog kraljevskog visočanstva,

Priča o vrednosnom sistemu kao ključnoj izbornoj temi u našem društvu nije previše popularna. S izuzetkom Liberalno demokratske partije, pojedinih nevladinih organizacija, par novinara, lista Republika i našeg Bloga njom se gotovo niko ozbiljnije i ne bavi. Naravno, priča o vrednosnom sistemu je priča o odgovornosti i to o onoj vrsti političke odgovornosti koja ne dopušta uzmak niti pak ikome pruža mogućnost za aboliciju ─ bilo za činjenja ili pak nečinjenja, bilo za koalicije, kohabitacije ili pak neprincipijelne ustupke.