Yayoi Kusama

Hmm, ovaj da ... dakle, naslanjajući se i nadovezujući na Žonetov blog o Filipu Rotu i nekim tamo započetim diskusijama (da citiram sarskog: Horatio, evo ovde smo se skupili kao oko nekog stola u kaficu u Parizu i caskamo o smislu umetnosti. Znam da ti to volis. Zovi turu pica!) sklepah ovu rogobatnu kovanicu iz naslova posta kao poziv za ostale blogere da spoje stolove sa našim, primaknu stolice i uzmu učešća u boemskoj debati  ... prvu turu ja zovem ;)

* vidjeti pod crossover ;)

 Petrovgrad, 1890. godina, na času latinskog jezika, jedan učenik 2. razreda gimnazije, krišom čita pod-klupom-izvučenu knjigu. Reklo bi se – klasična scena, gotovo arhetipska. No, ovaj put nije u pitanju nikakakvo lascivno štivo, niti pustolovni roman Aleksandra Dime, koji su u to vrijeme bili jako popularni među njegovim vršnjacima. U pitanju je udžbenik iz Fizike.

 Zdzislaw Beksinski

- UMRIJEĆU! – dreknu  Damir iznenada, prenuvši iz kolektivne letargije kompletnu ekipu za šankom. Zadimljena tišina, što se domaloprije omamljeno lelujala nad glavama nas nekoliko standardnih  blejača u klubu HN pozorišta, biješe nepovratno raspršena.

 ok, Žone, evo ga!

Ovaj naslov predstavlja  parfrazu rečenice Cijela Moskva voli Harmsa iz priče Moć Gubilišta (1997) Viktora Jerofejeva

Milan Nikolić

Sve što želim dobijem na KLIK. Radni dan mi je ON LINE. A slobodno vreme umreženo – kaže Jelena Bogavac na početku razgovora koji je, da bi bio provokativan i kao stvoren za citiranje, a samim  tim i aktuelan, morao da krene od virtuelnog. Nije li upravo takav početak imanentan duhu epohe odnosno epohi bez duha. Vremenu koje možda nije sasvim obezduhovljeno. Možda nije uopšte. Možda je samo taj neki lahor, misao, ideja, osećanje – sve što čini fluidno polje duhovnosti evoluiralo na način koji ne prihvatamo bez preispitivanja, mi, privrženi pogledima oči u oči, mi, sumnjičavi prema digitalizaciji spirita. Ili je, ipak, regresija junakinja doba, famozno otuđenje kojim nas filozofi progone čitav vek. Šta je na društvenim mrežama druželjubivije u odnosu na sto, stolnjak i makijato?

Olaf na plaži

Борба добра и зла главна је тема скоро сваке бајке, па и неких које је обрадио чувени Дизни. Није то случајно, јер се кроз морални филтер пропушта све што радимо на овом свету. У бајкама је лако јер је цела та ствар жестоко поједностављена и идеализована - постоји јасна дихотомија између добра и зла, али у животу та граница често није сасвим јасна. Зато смо закључани у вечној дискусији о моралности овога и онога, а неке од (привремених) закључака смо „извукли испред заграде", прогласили законом и на тај начин се као друштво одредили према добру и злу. Ево једне такве теме.

  Juce sam govorila  u Torinu na jednoj tribini na pravnom fakultetu...na kraju su me iz publike pitali ,izmedju ostalog, sta ja mislim o zenama koje hoce da idu u rat. Setila sam se tada Vukovara, ispricala im moju istinitu pricu.
    Sedeli smo u kafani 1991 u jesen nas cetvoro, dva muskarca i dve zene. Uleteli su vojna policija i civilna , u paru, kako su tada inace skupljali muskarce po gradu: legitimisu ih civilni a odmah mobilisu vojni.
   Prisli su nasem stolu i trazili, SAMO MUSKARCIMA licne karte. Tu ja lepo feministicki skocim: a sto samo njima, a ne i nama!
 

Da bi Srbija krenula napred, nova vlada bi morala da demontira parazitski partijski system i njegovu burazersku ekonomiju koji ubija Srbiju i zbog kojeg propadamo. Na čelu tog sistema se danas nalazi Aleksandar Vučić. On ga je nasledio od Borisa Tadića. Godišnji trošak tog sistema je preko 2.5 milijarde evra. Taj trošak je daleko veći od ukupnog godišnjeg deficita Srbije. Veći od ukupnog troška celog zdravstvenog sistema. Mnogo veći od celog sistema socijalne zaštite socijalno ugroženih građana.

Nakon što sam razotkriven kao špijun dok sam bio ministar privrede, otkriveno je i da sam gej.
Naprasno nakon konferencije za medije povodom AleVu konferencije za medije u vezi sa tajnim štetnim ugovorima sa Etihadom i Al Rawafedom.

Evo da ustedim malo vremena gosn Sveznajucem te da odmah prosledim ovim putem poruku Glavnom.
To je ono na dnu dna. Taj mail sam dobio pre par minuta.

Ja bih za sada samo porucio svima vama koji posecujete ovo mesto da se ne sekirate oko buducnosti bloga niti nas koji ga vodimo i pisemo na njemu. Ovo nije nista novo kada je u pitanju ovaj oblik komunikacije, tim pre sto zivimo u Srbiji. Naravno da cemo preduzeti i da preduzimamo mere kako bismo utvrdili ozbiljnost svakog napada pa tako i ovog.

Ja se upravo tokom ove nedelje sastajem sa svima koji su proteklih dana bili

“Stejt department je nalozio juce da se privremeno povuce nepotrebno osbolje ambasade. Ambasador i glavno diplomatsko osoblje ce ostati ali ce clanovi njihovih porodica napustiti Beograd. Poslednji put neka americka ambasada je zaposeta septembra 1979. godine kada je  veliki broj gradjana Teherana provalio i drzao kao taoce diplomate iz tamnosnjeg predstavnistva.” 

Pravda, 23-24.2.2008.

“Pre svega, mladost  Srbije je porucila da je Srbija za pravo, pravdu i slobodu i da odbacuje politiku sile zapadnih zemalja.”

ne svima, ali ipak vas ima dovoljno

***

"I do not know. Saruman believes it is only great power that can hold evil in check, but that is not what I have found. I found it is the small everyday deeds of ordinary folk that keep the darkness at bay... small acts of kindness and love". - Gandalf, the White

 ***

"Ако сто пута поновљена лаж постаје истина, па ваљда и сто пута поновљена истина има неку шансу". - ja, The red haired 

***