Борба добра и зла главна је тема скоро сваке бајке, па и неких које је обрадио чувени Дизни. Није то случајно, јер се кроз морални филтер пропушта све што радимо на овом свету. У бајкама је лако јер је цела та ствар жестоко поједностављена и идеализована - постоји јасна дихотомија између добра и зла, али у животу та граница често није сасвим јасна. Зато смо закључани у вечној дискусији о моралности овога и онога, а неке од (привремених) закључака смо „извукли испред заграде", прогласили законом и на тај начин се као друштво одредили према добру и злу. Ево једне такве теме.
Дакле, Дизни и остали креирају неке јунаке, удахну им душу и они постану живи. Милиони (милијарде?) деце одрасту гледајући их, развијајући машту са њима. Негде успут они постану толико велики да се све у вези њихових креација наплаћује. Тематски паркови, фигурице, плишане играчке, гардероба, слаткиши и - торте. И то је све начелно у реду, сасвим у реду. Онда се правима на те и такве ликове и њихову употребу може даље трговати и она могу доћи у руке некога ко те ликове није креирао и ко се води искључиво профитом. И то је у реду, или боље рећи по закону. Међутим, ти ликови и њихова употреба нису само комерцијални. Они су постали део друштва, део језика, део културе самим тим што сви за њих знају. Парадоксално, онај који је откупио права на њихову употребу има користи од тог феномена. Има користи од тога што дете у вртићу нацрта баш њиховог јунака, а цртеж дође на изложбу. То је први разлог зашто тема постаје компликована.
Други разлог и прави повод за овај текст је у малопре поменутим тортама. Наиме, једна фирма је откупила права на употребу тродимензионалних ликова из цртаних филмова на тортама -- осам најпопуларнијих брендова, између осталих и Дизнијевих јунака -- и тако постала једина фирма у Хрватској која та права поседује. Њихов први потез је био да путем свог адвоката пошаљу писма свим посластичарима у Хрватској којима их упозоравају да је употреба њихових заштићених ликова на тортама и колачима кажњива законом, а потрудили су се и да суптилно укажу на то колика је запрећена казна (од 13,000 евра па све до 39,000 евра). Не само да поседују та права него планирају и да продају торте. И све дотле је сасвим у реду јер се занемарује вредност коју тој торти посластичари могу да дају.
Поента Пепа Прасе торте није Пепа Прасе већ оригинална, уникатна торта коју дете добије само за себе, само за свој рођендан. Торта се поједе, а остану успомене. То је на суштински начин другачије од, на пример, одласка у супер-маркет и куповања торте са омиљеним ликом. Дијапазон жеља и „критеријума" које једна рођенданска торта мора да испуни далеко превазилази забадање одговарајуће фигурице од јестивог шећера у неку торту, неког облика, неке величине на коју купац не може да утиче или лепљења јестивог папира на којем су верно приказани познати јунаци. Тиме се опције купца драстично сужавају, толико да читава ствар губи смисао. Зашто ово знам? Па стицајем околности моја супруга је почела да се бави прављењем торти као својеврсног хобија. Има томе већ годину дана како одушевљава своје колеге на послу и пријатеље, а поготово децу својим уникатним тортама на којима су, некад, и јунаци из цртаних филмова. Она зна шта ти волиш и онда ти то и направи, а деца су некад просто опседнута одређеним ликовима да нека концептуална торта не би пружила ни сличан ефекат. Она то не ради за новац, већ као поклон*, али јој тако добро иде да сад размишља о покретању бизниса након што се вратимо у Србију. Да, рекох ли да поменута компанија већ ради на томе да уђе на тржиште Србије и осталих земаља у региону? Е па да, то им је намера.
Није да посластичари неће моћи да праве оригиналне торте и без Пепе Прасета и Микија Мауса, али ће нека деца сигурно остати неодушевљена. И ту долазимо до дилеме са почетка текста: јел то добро, јел то у реду? Где је граница између торте као својеврсног дела примењене уметности и комерцијалног производа? Није исто када је нешто направљено серијски, а продаје се каталошки и нешто што је уникатно и направљено према личним жељама и афинитетима јединственог „купца" (у реалности неког малог, од среће слинавог слављеника).
Без намере да икоме солим памет и намећем шта и како да ради за своје паре и како да остварује свој профит, без намере да изигравам неку моралну вертикалу, ипак, не могу а да се не запитам да ли је компанија могла изабрати некекав другачији приступ који ће више ићи у прилог наручиоцима/купцима? Да ли је могла да осмисли и понуди некакву сарадњу посластичарима на корист све три стране? Да ли је морала да наступи претњом? Да ли посластичари ово треба да прихвате без борбе или да покушају да на суду докажу да оно што раде није блатантно кршење ауторских права већ нешто сасвим друго, са легалним и легитимним циљем. Пошто на сајту поменуте фирме стоји да ће ускоро бити у продаји и торта на тему Ратова Звезда питао бих их да не мисле можда да мало „на тамну страну прешли су?"
П.С. Ова тема је само једна мала илустрација колико су ауторска права генерално проблематична оваква каква јесу, неприлагођена времену у којем живимо.
*Торте које је досад направила моја супруга и колико је то далеко од пуког копирања заштићених ликова можете видети овде>>>>LINK