by Srđan Cvetković & Goran Nikolić

Teorija je već prepoznala da se u uslovima jednopartijskog sistema javljaju, zahvaljujući ''nerazrešivim protivrečnostima društvenog razvoja'' i partikularnim interesima pojedinaca i grupa, frakcije kroz svojevrsne ''partije u partiji''. Naročito se ovaj fenomen ispoljio u SFRJ, izraženo heterogeno nacionalno-versko-ideološko-administrativno složenoj državi. Ovaj politički kvadrant se odnosi samo na različite struje proistekle iz komunističke partije. Dakle, ovde nisu pomenitu pripadnici građanske opozicije, kao što su npr. Mihajlo

Prošle nedelje svet je ponovo video naličje Srbije. Prošle nedelje su ponovo svi građani Srbije obeleženi postupcima grupice bezumnika.

OVE NEDELJE ČISTIMO GRAD!

Pokret „Evropa nema alternativu" vas poziva da u SUBOTU 1. marta u 15h dođete na PLATO ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu da pokažemo sebi, Evropi i svetu kakvu Srbiju želimo. Pokažimo svima da ovde postoji civilizovana, demokratska, evropska Srbija, koja želi da gradi a ne da ruši, koja želi da napreduje a ne da nazaduje. Naličje je već viđeno, vreme je da pokažemo pravo lice Srbije!

Za dobru atmosferu zaduženi su domaći bendovi, za pozitivnu energiju zaduženi ste vi :) 

Najavu ovog mirnog protesta protiv vraćanja Srbije u devedesete obeležila je jedna zanimljiva stvar:

Bloger pred sudom

Aleksej Navalni

Протекли парламентарни избори у Русији обележени

       Volim pse i verujem u izreku da je (pored knjige) pas čovekov najbolji prijatelj. Ali šta uraditi sa večitim, po svemu sudeći nerešivim problemom ničijih pasa u Beogradu?

      Psi lutalice se uglavnom kreću u čoporima. Svaki čopor ima svoju teritoriju, alfa mužijak je predvodnik a svi drugi članovi mu se pokoravaju. Slično ljudima. Međutim psi, za razliku od ljudi, tumaraju nesmetano prestonicom rukovođeni životinjskim instiktima i mogu se videti u svim krajevima grada, od suvog centra do zabačenih predragađa. Ko se sa njima nikad nije suočio, taj nikada nije ni dolazio u Srbiju. Koga čopor pasa lutalica nije bar jednom napao, taj ili ne živi ovde ili ne izlazi iz svog automobila. A ako nekom srećom niste doživeli napad, onda ste se sigurno više puta ježili slušajući horror priče iz prve ruke o izujedanim ili "samo" prestravljenim građanima u Beogradu, svih uzrasta.

Postoje li više UNS i NUNS?! Mada, mislim da bi - sa ovakvom medijskom scenom - bilo bolje da ni ne postoje. Beskorisni su!!!

Zaista mi je muka od opšteg haosa koji imamo u medijima. Ima li više novina koje nisu tabloidi? Ima li televizije ili radija koji neće sve dati za rejting?  Ima li medija koji će PRVO tražiti da imaju kulturne i odmerene ljude a tek posle novinare, kolumniste, analitičare?!

Imao sam nameru da moje odsustvanje sa bloga okončam tekstom o referendumu glede ustavnih promena u Turskoj, no ono što me je držalo podalje od online života me ni tada (12. septembra), ni sada, nije još pustilo. Koga zanima taj referendum može da pročita  moj tekst u novosadskom Dnevniku za koji sam ga porodio u velikom cajtnotu.

Šta me to drži već tri i kusur meseca offline? Prozaika - dovršavanje vrlo nedovršene kuće u kojoj smo evo skrpili već četiri godine.

Šta jedna budala napravi sto pametnih ne mogu da isprave i otud su se radovi na tom "dovršavanju" pretvorili u radove koji po obimu i potrošenim nervima dostižu gradnju nove kuće. No, ne bih da zamaram time. Iskustvo druženja sa "planinskim Turcima", kako turski (ultra)nacionalisti nazivaju Kurde, koji su dominantna radna snaga u građevinskoj industriji, u velikoj meri potire žal za potrošenim nervima. Neke vinjetice tog iskustva ću probati da podelim.

Red je da nastavimo.

Australian Open ulazi u drugu nedelju.

   U tom trenutku mi je bilo teže nego na ratištu.Ljudi su nas gledali, ona je vrištala da će da se baci sa stene, a ja sam samo molio Boga da se izvučemo živi, oboje.A sutra ću da raskinem.Iščekivao sam da čujem sirene hitne pomoći i policije i razmišljao sam kako ću da objasnim zašto maltretiram devojku.A onda sam se setio...i udario sam joj šamar iz sve snage ne bih li je osvestio.Ništa!E, tad sam se definitivno uplašio.

             Pre neki dan sam video moju bivšu.Devojku.Gurala je kolica.Znao sam da se udala, a tad sam saznao

  Ideja kad se rodi onako gola i bosa ispunjena je nadom svog tvorca, odnosno onoga kome je na pamet pala. Ne prodje dugo vremena, a ona, ideja,  jos neobuvena i neobucena, sasvim cista u svojoj goluzdravosti, osudjena je da ostane to sto je bila svojim rodjenjem- samo ideja  neodrasla ili neostvarena, sasvim svejedno.

 Zakljucana u mislima tvorca ona se energicno uspinje, okrece, prevrce cas naglavacke, cas na rukama pokusavajuci da izadje van nevidljive, ali nepropustljive opne. Sama ideja, vec ima svoju ideju kako da protrci sirokim poljima da odraste, a sa svojim odrastanjem ostavi svoj trag, dobar ili los, ali ipak trag.

1980.

Мојој генерацији осмака су, у школи, одржана предавања о сексу, сексуалној репродуцкцији,  сексуалности, ... све о пчелама и цвећу, па и нешто преко тога. И девојчице и дечаци су на предавањима седели у клупама заједно, као и обично, и заједно су детаљно упознали, кроз слајдове и усмена тумачења, анатомију и функцију и својих и "оних других" полних органа.

2012.

Прометејевом бронзаном споменику су, за време постављања у Жена Парку, на захтев неидентификованих женских невладиних организација (званична верзија!), брже-боље додате бронзане гаће, да не би својом недостојантвеном голотињом плашио бабе и кварио децу и омладину.

U svakom muškarcu dublje ili pliće, čuči praiskonski lovac. U detinjstvu naš prapredak vrlo često preuzima potpunu kontrolu nad nama još neformiranim i njemu podložnim.

Prvu praćku sam sebi napravio kad sam imao sedam godina. Prilično nevešto od grane isečena i odeljana raklja, gumu mi je, od stare gume za bicikl, dao moj drugar Vojkan a za kožu u koju se smešta kamen za gađanje, iskoristio sam krišom makazama izrezan jezik ćaletovih

Imao sam osam godina, bio sam u drugom polugodištu drugog razreda osnovne škole. Ne znajući najasnije ni čemu služe razni delovi mog tela ali indoktriniran odasvud i od svakoga a posebice od učiteljice nam, rešio sam da u strogoj tajnosti, krijući to kao zmija noge, čestitam Drugu Titu rođendan! Moja tajnovitost je nastala iz želje da kad mi Drug Tito bude uzvratio i zahvalio se, na sva zvona, mašući odgovorom, to objavim znanim i neznanim i podignem svoj ionako visok rejting. Danima sam šetao od trafike do trafike nikako ne mogući da se odlučim za razglednicu koju bih mu poslao, na kojoj bih napisao čestitku! Naposletku sam kupio jednu u jarkim bojama na kojoj je bila fotografija potoka oivičenog žbunjem i iza gustom šumom.

Danas je na mail Ubuntu zajednice Srbije, povodom juče objavljenog potpisivanja ugovora između Ivice Dačića i kompanije Microsoft u navedeno vreme od anonimnog korisnika došlo ovo pismo, i tu se po prvi put eksplicitno spominje neka egzaktna suma od 27 miliona dolara vrednosti licenci, kao i vremenski okvir od tri godine koliko ovo iznajmljivanje traje. Dakle ukoliko vreme pokaže da je iznos egzaktan - imamo insajdera.

Poruka je poslata preko servisa za slanje maila koji nestaje nakon 10 minuta, korisnik se time obezbedio za anonimnost. Zanimljivo?

У новом културном центру у Лондону, Јапанској кући смештеној на најпрометнијем делу Кенсингтон Хај Стрита и на десетак минута хода од од још увек новог Музеја дизајна, у току је изложба посвећена токијском архитекти Соу Фуџимоту.

На

Uobičajena motociklistička solo tura krivuda po teškoj zabiti rasprostrtoj izmedju dve savezne države, Kolorada i Vajominga. Puteve biram grčevito se držeći kraja leta i izbegavajući početak jeseni.