Beleška koja sledi napisana je još dok sam živela u Bocvani, a odnosi se na najčešću predrasudu kad je Afrika u pitanju. Da je užasno prljava.

Ne sećam se više ko me je, i čime, izazvao da belešku napišem, al' eto, onaj Harijev blog o crnom zetu izazvao me je da je okačim. 

Jedan od uobičajenih dijaloga, kada nekome pomenem život u Africi, odvija se otprilike ovako:

- A kako ste preživeli u toj prljavštini?
- Kojoj prljavštini?
- Pa Afrika je užasno prljava!
- Od kud vam to?
- Kako odkud? Pa to se zna! Zar vi ne gledate televiziju?
- Ne! Mi živimo tamo, i verujte mi, televizija (po običaju) preteruje!
- Jeste li sigurni? Možda niste dobro videli?
- !?

Bezbednosna situacija u Srbiji nije više "relativno stabilna". Neko je u najvišim krugovima zabranio "seksanje sa posledicama".

 Poslednjih dana, dosta sam slušao o različitim programima koji su usmereni na vežbanje u kancelariji, tj vežbe koje pomažu onima čiji posao zahteva dugo sedenje. Smatram da je ideja odlična, jer je telo izloženo velikom mehaničkom stresu tokom seedenja. Paradoks je da se sedeći posao uzima kao lakši, odnosno manje fizički zahtevan, iako dokazano da ljudi koji posao obavljaju sedeći, češće pate od diskus hernije, nego odobe koje posao obavljaju na nogama.

Retko se to dešava: stižem do poslednjih stotinak stranica knjige, počinjem da dišem s nijansom neodobravanja, kao da je na knjigu moguće vaspitno delovati da se, pod uticajem neiskazane kritike, pomalo produži. Zagledam kraj, ali ne otvaram poslednje strane i pitam se, ako nastavim da čitam sa ovom strašću, koliko će mi još trajati?

a onda se u beogradu (na tasu - zatvoren bazen) odrzi prvenstvo srbije za kadete i juniore.

 a na tv- u nista...

lepo je imati direktan prenos doceka. lep bi bio i prilog sa ovakvog takmicenja.

za pocetak buduce sampione jurite medju ovom decom ovde .

srbija - to smo mi

Crtež našeg čuvenog ilustratora Dušana Petričića, kojim je podržao akciju "Sačuvajmo beogradske platane"

Odbrojavanje je počelo, pre nego što se nastavi započeta seča više od trista platana u cilju izgradnje »evropskog Beograda«, preostalo je nekoliko dana tokom kojih će, po rečima gradonačelnika Dragana Đilasa, građani imati mogućnost da se upoznaju sa celom studijom projekta rekonstrukcije Bulevara i postave svoja pitanja na koja će im odgovoriti stručnjaci.

Dosledan u demagogiji i ponašanju nedopustivom za bilo kojeg demokratskog predstavnika vlasti, gradonačelnik Đilas nije rekao gde građani mogu da vide ceo »projekat« i kome da postavljaju pitanja, što je odavno moralo da bude omogućeno. To izgleda nije ni bitno, budući da je juče »ubedio« i »uverio« Čedomira Jovanovića da su platani bolesni. Ispada da je Jovanović najvažniji građanin, čiji je »blagoslov« potreban da bi se »odradila« seča više od trista platana. Na taj način je beogradska vlast poručila građanima, intelektualcima i stručnjacima da za »evropski Beograd« oni nisu potrebni. Nekada se Milošević ponašao u stilu »Srbija to sam ja«, a danas Đilas i Jovanović svojim postupcima kao da poručuju da su njih dvojica - Beograd.

U poznatom maniru arogancije & ignorancije mnogih pitanja, sumnji, argumenata, molbi i peticije građana, koji već danima odzvanjaju u najširoj javnosti, gradonačlnik Dragan Đilas i Čedomir Jovanović zadovoljni su zbog postugnutog dogovora i poručuju: do kraja jeseni biće zasađen novi drvored stabala punog obima (što znači da će biti okrugla, a ne polukružna - prim.), a što povećava za 40 odsto troškove rekonstrukcije.

Po drugoj strani, iz medija saznajemo da su građani spremni da se vezuju za platane, kako bi ih sačuvali.

-

- ponekad se dobre promene dogode prvo u jeziku, kao odraz želje za stvarima koje samo pokušavaju da postoje u realnosti, ali ih u stvari nema, a ponekad traženje i nalaženje svih smešnih strana nekog i nečijeg jezika uspe da otkrije koliko je velik i prazan mehur od sapunice koji takav jezik naziva realnošću ... kako bilo da bilo, igre  jezikom uvek imaju početak i seme u mnogo dobrog duha i još bolje upotrebljenog znanja -

Primera za sjajne "igre jezikom" ima svuda i ima ih koliko god nam volja da tražimo, neki su literatura, neki predmet lingvističkih istraživanja, neki pokazuju "spontanost" stvaranja jezika radi igre same, primera je zaista - bezbroj.

Mene je našao jedan primer koji je naveo Petar Milosavljević, u izvodu teksta koji prenosim (s dozvolom) i potpisanog grupom poznatih novinarskih imena.

Tekst se bavi novinarskom, zanatskom, znalačkom obradom jezika koji uveliko koristi "finansijska elita", a sadržajem teksta su se potrudili da sve to što i kako govore oni koji sami sebe smatraju "finansijskim znalcima" za oblast finansija"sastave" tako da izgleda i da bude - novinarski tekst.

Zašto je ova, na prvi pogled, samo "jezička igra" tako zanimljiva?

Poštovani gospodine Josipoviću,

Primite moje iskrene čestitke za ulazak u EU. Lično mi je neizmerno drago što sam posle dugog čekanja, kao ex-jugoslovenski i već dve decenije europski državljanin, ponovo sugrađanin svojim mnogobrojnim prijateljima državljanima Republike Hrvatske. Kao građanin sa 20 godina više europskog staža od Vas usudio bih se konstatovati da ste ulaskom u EU učinili jedan veoma mudar potez.

Ovim čestitkama bih dodao i jednu ličnu molbu: molio bih Vas da se potrudite, u okviru svojih snaga i mogućnosti, da Hrvatska ovoga puta bude pažljivija u odnosu održanje naše zajedničke federalne domovine.

Pise: AlexDunja

Duni.

Kada je Mladen Jovanovic, visoki sluzbenik medjunarodne organizacije u Zenevi, otvorio pismo i procitao sta u njemu pise, on i njegova zena Ivana prebledese. Bilo je to pismo od najboljeg privatnog obdanista u Zenevi i u njemu je pisalo da je njihov trogodisnji sin Borivoje odbijen.

Htela bih da napišem blog, a glavom mi proleće svašta. Sekvence, koje prekida očaj naslovnih vesti.

 
Nepovezane, slučajne slike.

Kučence, koje mi je poklonio šef badnjevačke, železničke stanice. Žuto, plišano, mokre njuške, kobajagi lovačko štene. Oljica je bila sve, samo ne lovačko kuče. Mešavina veverice i badnjevačkog avlijanera. Oljica je izjela sve papuče u kući, na balkonu cvilila praiskonskom žalopojkom vučjeg

Još jednom, na današnji dan koji bi trebalo slaviti kao božić, jer na današnji dan je rođen bog, gospodar svetla - Nikola Tesla.

 Taman sam završila izveštaj.  Samo da ga pošaljem. Dok otvaram prozor za pisanje nove priče. Al' samo da pre toga odgovorim na par mejlova. I protrčim kroz blog i fejsbuk. Usput da pogledam i mejlove u susednom internet sandučetu. A, i da štuknem kroz podnevne vesti...Kad ono mrak. Mrk. Mraknuo ekran. Samo pocrneo. Pored njega je uvela i stona lampa. U trenutku. Nestao i tektonski poremećaj iz susedne sobe koji, upravo raspušteni Mali Sin, bez blama naziva muzikom. Zagrcnula se i ućutala i mašina za veš.Struja? Nema struje?!