Moja osnovna shkola je bila jedna od dve najprestiznijih u gradu, a moj razred najbolji u njoj. Najvishe vukovaca i odlikasha, sve deca iz finih porodica i po neko rasporedjen, da odrzva ravnotezu po tadashnjoj politichkoj korektnosti-sa druge strane.

I onda, neobichan raspored sedenja, napred u tri reda postavljenih klupa-dobri djaci, a u zadnjim lozama-ovi shto shkljocaju, kao da je trebalo povuci liniju razlike i istaknuti sjaj.

Tu iza granice, sedela

Toliko se nakupilo blogova o izborima da su vec totalno kontraproduktivni. Sve manje i manje znace, a niko ih vise i ne cita. Posto je vrlo lako ispuniti ta dva kriterijuma, a i sami izbori se blize, jos malo pa ce da nastupi predizborna cutnja/sutnja/patnja, evo i jedno moje konvolutivno misljenje (i ja slabo razumem sta sam hteo da kazem) da skromno doprinesem tronsko-pijedestalnom zaludjivanju i sveopstoj blamazi...

Kad su izbori u Srbiji u pitanju, niko ne glasa za opciju koja mu je u datom trenutku ekonomski i materijalno, pa cak ni ideoloski najbliza, tj. koja bi za njegov/njen konkretan zivot, u smislu poboljsanja istog bila najpozeljnija. Ne. Kod nas mali broj ljudi glasa racionalno, dok medjutim svi glasaju takticki i to na taj nacin da bi, ako je ikako moguce, uspeli da izdejstvuju da pobedi ona opcija koja im emotivno u tom trenutku najvise prija, a u isto vreme da najgore prodje ona opcija koju uglavnom iracionalno najvise mrze, i to sve bez obzira da li ce tako izabrana vlast zaista i da donese neko realno poboljsanje zivotnog standarda i drzavno-drustvenog okruzenja.

Sledi tekst koji su za blog napisali Zoran Janjić, autor knjige Tišina u Aberdarevoj i Miroslav Bojčić,prijatelj pordica nastradalih radnika RTS

U "Politici" od subote, 25. aprila, objavljena je kolumna vojnog  komentatora i analitičara Miroslava Lazanjskog "Smetnje na transkriptima", u kojoj se on bavi nedavnim svedočenjem potpukovnika Lakića Đorovića o umešanosti vojske u ubistvo šesnaestoro tehničara Televizije Srbije 1999.

Igrajući

americki kongres ce, po svemu sudeci, odobriti jos jednu psihoterapijsku seansu njujorske berze. na prethodne seanse je vec potroseno devetsto milijardi dolara.

amerika je, navodno, opet pred smakom sveta, i to posto je smak sveta, navodno, vec vise puta sprecen. oni isti strucnjaci koji, ili nisu bili sposobni da predvide, ili nisu umeli da sprece, nista od onoga sto se desilo, sada zahtevaju da poverujemo da oni mogu da predvide sta ce se desiti ako se nista ne preduzme, te da ce to uspesno spreciti.

americki narod se energicno

americki kandidati za predsednika obecavaju sve i svasta, ali nijednom ne pada na pamet da "obeca" da ce meksiko, SAD i kanada napraviti zajednicku drzavu. SAD vec ima sporazum o slobodnoj trgovini sa obe ove zemlje, kao i nizom drugih, a u toku su pregovori o novim sporazumima (mozda zato sto amerikanci shvataju da je ogranicavanje ekonomske saradnje na jedan kontinent proslost). ali malo ko zagovara, a jos manje podrazumeva da bi uz ovakvu, ekonomsku integraciju, morala da ide i politicka - da bi trebalo da se formiraju zajednicki parlamenti, vlada, zakonodavstvo i spoljna politika - da bi

Staro i mlado, strejt i gej, muško i žensko, ljudi i životinje, svi vole dobru paradu. To nam je upisano u DNK, hromozom broj 13. Mi gejovi posebno volemo da se skidamo i da na paradama pokazujemo naša depilirana i nabildovana dupeta. Zato i idemo u teretane kako bi pripremili naše guze za taj svečani dan. Čujem da ih neki posebno perverzni pumpaju silikonima.

Cele godine se pripremamo da izađemo na beogradske ulice i svim zainteresovanim personama pokažemo naša zategnuta, uljem namazana tela. Kao što je vojska nekada pravila vojne parade i prikazivala svoje oružje (dok ga je još uvek imala), tako i mi gejovi prikazujemo naš arsenal. Posebno volimo da pokazujemo naše štafete, koje idu iz ruke u ruku. Kažu mi da lezbejke pokazuju sise, ali pošto mi gejovi genetski ne možemo da vidimo ženske grudi (ni po svetlu, ni po mraku) ne mogu da potvrdim ovu informaciju.

јесам заговарао опцију да тадић буде премијер и да на тај начин легализује позицију у којој се фактички већ и налазио, у којој, као председник дс-а "води и усмерава владу, стара се о јединству политичког деловања владе, усклађује рад чланова владе*". јесам и све ми се чини да сам грешио.

полазећи од истина које сматрамо очигледним ми србији пружамо руку спасења из глиба, хаоса, распада, пада и (мени омиљеног) бунара.

Šta smo? Lisice ili ježevi? Da li znamo mnogo manjih stvari ili jednu veliku stvar?

Pitanje bi, verovatno, većini nas promaklo, kao i većina drugih pitanja, da nas ne podsećaju kako ono ima mračniju i setniju stranu - umorni od površnosti svaštarenja umemo s tugom da se sećamo propuštenih prilika da se nečemu potpuno i iskreno prepustimo, da bi drugi među nama tugovali za šarolikim svetom i životom kroz koji su provukli jednodimenzionalno vreme neke uže strasti.

Često imamo osećaj da smo u pogrešnoj koži, i često izgleda da je naša potreba da se zašijemo u pogrešnu kožu iskonska, deo azbuke ljudskog karaktera.

Sklon sam, priznajem, da verujem ljudima. Kad čovek nešto tvrdi, ako to radi sa ubeđenjem i strašću, poverujem, šta ću. Nisam od one vrste koja sve prima sa zadrškom i grimasom na licu. U tom smislu verujem Vučiću kad kaže da želi da Srbija bude normalna i pristojna zemlja. Neko će me, možda, podsetiti na potrebu političara da govore ono što lepo zvuči i ono što narod voli da čuje, ali ja verujem, možda zato što sam naivan, a možda zato što mi organizam zahteva da u ovoj političkoj kakofoniji i paroksizmu pronađem bar i najmanje

Here's the game. Grab the book nearest you. Right now. • Turn to page 56. • Find the fifth sentence. • Post that sentence as your comment. Do not dig for your favorite book, the coolest, or the most intellectual. Use the CLOSEST book.

evo mog rezultata

Zаtim је nаstupiо nеоbјаšnjivi pеriоd tišinе, prе nо štо је trеći čоbаnin nаpоkоn

Ovu Milanovu stvar sam cuo u filmu o Limunovom Drvetu od nekog njegovog ortaka. Pesma je nastala 1975 i nikada nije snimljena. Svirao sam je nedavno na par mesta ali nikada nije naletela na veliko interesovanje. To je zato sto sam je verovatno lose svirao. Nesto mi doslo da podelim sa vama tu moju losu svirku i da se setimo jednog velikog coveka.

znaci,  jos samo veceras za vas ... svira spira (glas iz pozadine: "oprosti mu boze, on ne zna sta radi".)