...Kam'raden, die Rotfront
Und Reaktion erschossen,
Marschier'n im Geist
In unser'n Reihen mit...

Da li ste ikada culi za Theresienstadt? Tranzitni logor za evropske Jevreje, Rome, Slovene, politicke zatvorenike, homoseksualce i ostale nepozeljne tokom Treceg rajha, na putu za gubilista Bergen belsena, Auschwitz-Birkenaua, Treblinke... Ma znate vec, nadam se.

A da li ste ikada culi ko je bio Dr. Siegfried Seidl?

Da pomognem, dotichni je bio pukovnik SSa i prvi upravnik ovog logora. Lekar po zanimanju,

Poslusajmo, najpre, ovu obradu stare (dobre) cetnicke pesme - "Morem plovi jedna mala barka". Na muziku i stihove nepoznatog autora, glasom ori Baja Mali Knindza, vokalni umetnik iz blazenopocivse RSK, baja regionalnog stasa i glasa, poznat po takvim biserima srpske ratne turbo-folk muzike kao sto su "Ne volim te Alija zato sto si balija" i filigranski fino izbrusenim stihovima poput "Dok sam bio mali znao sam svoj pravac, oni bili katolici, a ja pravoslavac" i vrcavih momenata "pisali su meni iz Cikaga moji, znas ti dobro koji"!

Predivno, zar ne? Svi smo uzivali. Taj glas, ta harmonika, taj stas... Mora da ste i vi zadrktali, sto bi ono rekao gospodin Curguz.

Citao sam Proglas koji je uputila grupa od 200 intelektualaca (Jel uopste jos uvek ziv Pol Pot?). Neprijatno sam bio iznenandjen time sto, iako medju njima izuzetno epskih likova ogrnutih u razna istorijska i paraistorijska ruha i odezde, niko nije uzeo da se potrudi da, zarad marketinskog i PR potencijala vesti, okupi jos 100 intelektualaca - pa da ih bude spartanskih 300. Intelektualaca jel, okupljenih na braniku Necega protiv (ovog puta) zapadne ordije olicene u NATO paktu, da stanu na srpske Termopile i poginu za slobodu zlatnu i gradjevinska poduzeca vladike Artemija.

Steta

Gost autor: Zilikaka

Danas oko podne, u Sokobanji je povređeno devetoro mališana, đaka prvaka. Jedna devojčica je zadobila, prelom lobanje sa nagnječenjem mozga i krvarenjem , i trenutno se nalazi u „veštačkoj komi“.

Do nesreće je došlo prilikom vožnje na ringišpilu, kada je pukao noseći stub i konstrukcija se srušila.
Da bi se ovakva havarija desila, taj stub je morao biti tako oštećen, da je to verovatno na prvi pogled
vidljivo. U svakom slučaju, otkrilo bi se jednom od rutinskim metoda, za pola sata rada.

Gost koga (više) ne treba posebno predstavljati, Stjepan Mimica.

I ove nedelje ima svašta nešto, znam da spamujem, ali mi nekako gre'ota da ostane ispod radara.

Počeo je Masters u Majamiju, Srbija opet ima čak 5 predstavnika u 2. kolu (čak smo mogli da imamo i 6 da Đere nije rešio da se malo odmori posle vrlo napornog i uspešnog početka sezone). Svakako najveća vest je da se Tipsarević vratio i sve je bilo kao nekada - centralni teren, Lajani u stolici, Janko povremeno pokazivao kakav je bekhend imao, čak je bilo i bolje jer ga je ovog puta i ćerkica gledala :)
U 2. kolu od naših prvi (već) igra Lajović protiv Nišikorija i relano nema mnogo šansi.
oko 21h bi trebalo Tipsa dudari na dosta jakog Bautistu Aguta,
u 1 posle ponoći Đoković igra protiv Tomića. Novak nije bio u nekoj preterano dobroj formi u Indian Velsu, a obično je Majami igrao dobro kada je bio dobar i na IW, ali sada je tu Vajda i Novak će igrati samo u singlu, pa se nadamo da će biti fokusiraniji.
Sutra će da igra Krajinović protiv Vavrinke i Kecmanović protiv Tiafoa (još nema satnice).

Дан пре јучерашњег дана? 
Ах, да: ПРЕКЈУЧЕ. 
Не знам зашто скоро сви кажу - прекључе. Звучи као пре кључања, или пре закључавања ... 

Realpolitika deluje kao davna prošlost. Stvari su stigle do polarizovanja koje više ne trpi nijanse. Zato su raniji koncepti danas potpuno nefunkcionalni. Klasična politika je izgubila posao. Primat je dobila tehnificijelna politika, bezdušna, potpuno planirana, odljuđena. Recimo, induktivno, otkud rijaliti? Kao medijska pojava, da, ali pre svega kao društveni fenomen? Da li je neko to isforsirao zato što voli prost puk, i, onako altruistički, daje mu zabavu, ili kroz tu formu plasira nekakav svoj interes? U prvo ćemo teško poverovati. Onda, šta? Rijaliti ima zadatak da spusti nivo shvatanja života, nivo bavljenja stvarnošću, iliti da podigne nivo plićaštva, pojednostavljenja stvari i pojava, da agresiju nametne kao društveno prihvaćenu normu, da umesto dijaloga nametne oštru svađu i glumatanje, ... 

Mnogi periodi na našem razvojnom civilizacijskom putu bili su prepuni značajnih događaja, otkrića i prosvetljenja. Danas živimo New Age period i pitam se da li bismo ga mogli nazvati  dobom lakovernosti, pa i šarlatanstva? Da, krivi smo. Često smo naivni i lakoverni, odnosno lako nas obmanjuju. Kako objasniti brzinu kojom gutamo razne poluistine, pogrešne premise i druge tlapnje, o raznim parolama da i ne govorim, kojima nas zasipaju razni reklameri, marketari, kvazi naučnici, pa i političari, sve u borbi za našu naklonost? Ako je za utehu, poznata je ta slabost lakovernosti i od ranije. Još je Phineas Taylor Barnum (1810-1891) američki šoumen, zabavljač, vlasnik cirkusa i muzeja frikova, biznismen, bio poznat kao prvi "showbiz millionaire" , promovišući na svojim predstavama proslavljene hoax-ove. Ništa manje nije poznat ni po svojoj izreci "There's a sucker born every minute".

 (Novi Sad, krajem marta 2016.)

1.

Kiša je počela da pada kao iz kabla kad sam utrčala u pasaž na početku Zmaj Jovine. Dobro je što sam se s prijateljicom dogovorila da se nađemo u Bezecu. Obe oldschool tipovi, mogle smo kao nekad da se dogovorimo da se nađemo kod Miletića, što je tipično novosadski. Pokisle bismo kao miševi. 

Stajala sam u pokrivenom pasažu četvorke naslonjena na zid i otpetljavala kapuljaču iz kragne na jakni, ne bih li kad kiša malo oslabi pretrčala još nekoliko desetina metara do kafića. Da ne uđem unutra  baš k’o pokislo pile. Kišobran sam po običaju zaboravila. Ostao je, i suv suvcat leškario negde u autu.

Blaženi bili pokriveni pasaži Novog Sada i svi oni koji su ih gradili, pomislih. To su putevi koji su uvek suvi.

(nema te matematike koja će pomoći ljudima da se bolje razumeju, uvažavaju, i vole, ako oni to ne žele)

Dva paradoksa proporcionalnog predstavljanja u USA kongresu

U drugoj polovini 19-og veka uobičajeno je bilo da se izradi tabela mogucih raspodela mesta po državama po Hamiltonovom i Websterovom metodu za razne veličine kongresa. Težilo se da se pronadje veličina kongresa koja će biti politički prihvatljiva (u smislu da će zasititi dovoljno zainteresovanih strana), a obično se birala veličina koja daje iste rezultate za

Tri hica u glavu iz neposredne blizine dok je spavao u kući u bogatom kraju u Meksiko Sitiju. Sutradan je, na Uskrs 1986., po novinama pisalo da se radilo o imućnom biznismenu. On je bio mnogo toga, ali ne i imućni biznismen. Oni koji su znali ko je u pitanju su, i nehotice, odmah primetili ironiju. Preživeo je sedam godina, tridesetih, kao lični sekretar, prevodilac i telohranitelj Trockog živeći i radeći s njim tokom izgnanstva u Turskoj, Francuskoj, Norveškoj i konačno Meksiku, ali je na kraju pao kao žrtva ljubavi, mada bi se pre moglo reći zavisnosti, svoje četvrte (ili pete, “u zavisnosti kako se broji” govorio je) žene. Ana-Marija Zamora, ćerka imućnog i uticajnog meksičkog advokata, koji je među svojim poznatim klijetnima imao i Trockog i Diega Riveru (a s tim i Fridu Kalo), je odmah po ubisvtu presudila i sebi. Komemoracije povodom smrti su održane na Harvardu, Stanfordu i Institutu Poankare u Parizu. Svaka od ovih institucija ga je smatrala (želela?) dovoljno svojim da bi ga udostojila ovakvim činom, iako je on najduži do svoje akademske karijere proveo na Njujorškom Univerzitetu, gde je svoj odnos sa studentima sumirao rečima “njih nije briga, a i mene nije briga”.  

Kako će sad taj nemački vojnik, u svrhu odbrane svojih građana od stalne i rastuće pretnje od ponovne, neizbežne, a moguće i trajne srpske okupacije nemačkih sela i gradova, onako gladan, da strelja đake po Kragujevcu?

* * * 

Jednocinski igrokaz

Lica:

Razmisljam, Kukusigameni, Mikele, Razvodnica.

Scena: Kupastoparalelopipednosferni podrum sa lebdecim narandzastoljubicastozelenim salom u svim duginim bojama, osvetljen baterijskom lampom.

Kukusigameni: Kako... se ono zove autor ovog slona?
                            Aha, da, Mikele.