5. oktobar sada napada i kuso i repato. I režim, i nekadašnji učesnici, i kolone novih stranačkih aktivista, i kriminalci koji se nisu dovoljno iskazali, ...

TPP - Trans Pacific Partnership je sporazum o slobodnoj trgovini između SAD i drugih brojnih nacija lociranih oko Pacifika. Ako se usvoji, on će uticati na sve, od poreske polise do zaštite intelektualne svojine.

14. oktobar 2019.

"Draga Snežana,
Kontaktirala sam sve manastire i rečeno mi je da noćenje kod njih nije moguće. Jedino ako ste na licu mesta možete pitati Igumana pa vam on možda izađe u susret, prenosim vam kako mi je rečeno."
Napisala mi je Jovana iz Turističke organizacije Vojvodine, koja je podržala ovu moju turu.

Imajući to na umu, ustezala sam se da uopšte

Samo idiot može da nastavi da diže tiraž na nečemu što može da ugrožava neke ljudske živote (a i da šteti imidžu zemlje u celini). Doduše, kada se nakon konflikata preskoči podvlačenje crte, kada se ne utvrde uzroci i posledice, kada se ne osude krivci, kada se preskoči suočavanje, kada se ne prebroje žrtve, kada se ignorišu unesrećeni, kada Srbiju boli briga da uradi nešto na svom imidžu osim ako to za nju ne radi Novak Đoković - onda tu ulogu preuzimaju tabloidi kojima je u opisu delatnosti podilaženje najnižim strastima, podgrejavanje predrasuda i stereotipa, iskrivljavanje informacija, proizvodnja skandala... Pa onda nije ni čudo da Džon Vojt, otac Andželinin, bude proglašen za đaka Alojzija Stepinca, iako je Stepinac u vreme njegovog školovanja bio u komunističkom kućnom pritvoru.

Američki Monsanto je taman digao ruke od Evrope, kada je Evropa digla noge i odlučila da mu dozvoli izvoz kukuruza na njene teritorije. Ukratko: Evropska Komisija je Monsantu dozvolila da u Evropu izvozi svoj genetski promenjen kukuruz, koji se zove SmartStax. Naravno da se radi o »super kukuruzu«, jer isti nije samo genetski promenjen, nego je napravljen kao hibrid, zbir dve vrste već genetski promenjenih kukuruza.

[url] http://madebyabvh.tumblr.com/post/58787280442/animated-dobrosav-bob-zivkovic-54-original[/url]

Sedeo sam sinoć sa poznanikom, čovekom koji je u vrhu lokalnog DS-a. Između ostalog, pričali smo o njihovim pripremama za lokalne izbore, pa sam ga vremenom "naveo na moju vodenicu":

- Na čijoj si strani, Tadićevoj ili Đilasovoj? - upitao sam ga i dodao: "I? Kad će puč, pre ili posle izbora? Kad ćete da rušite Tadića?

Gledao sam kako "guta knedlu", a onda je počeo da priča o tome kako je Tadić nesposoban i neodlučan, kako je sve ove godine vodio pogrešnu politiku i kako moraju da ga ruše kako bi "spasili Srbiju". Čovek koji se do pre mesec dana kleo u Borisa Tadića! - "Skoro svi u lokalnom rukovodstvu smo za Đilasa, a slično je i u drugim gradovima.

               Noć se spustila naglo. Samo je nahrupila u sobu kroz širom raskriljen prozor koji se u tom trenutku sa treskom zalupio. Po svim pravilima tog letnjeg dana još uvek je trebalo da bude sunčeve svetlosti ali su je zakrilili gusti tmasti oblaci koji su se iznenada okupili nad varošicom kao po nekom nemuštom pozivu. Vetar se pojavio niotkuda, širok, drčan, sklon neprimerenom ponašanju, razuzdano razbacujući svojom sirkovom metlom sve što mu se našlo na putu.

ne osvrći se i za manastir ne brini, dovoljno si štete učinio...

nekoliko postova ispod od srbije se oprašta toni verheijen, dosadašnji šef kancelarije svetske banke u srbiji. srećom odlazi jer je svojim neznanjem značajno doprineo nekvalitetu života ovde. na koje mesto sada odlazi ne znam, ne želim ni da znam, unapred mi žao ljudi. patetično oproštajno pismo je ostavljeno za komentarisanje, ali kao i sve kod drugorazrednih birokrata, nesposobnih za normalne karijere u sopstvenim sistemima koji su se izgradili kao postkolonijalni upravnici, i ta sloboda komentarisanja

- namera je bila da naslov ovog teksta bude "Biće zla" (ili "O biću zla"), ali sam se setila da reč "biće" ima sasvim drugo značenje upotrebom dugouzlazni ili kratkosilazni akcenta na prvom slogu, nijedan ne umem da označim, a slutila sam da bi većina, greškom, čitala sa potonjim akcentom čime bih prevarila i dovela u zabludu sve koji bi, nakon toga i - pročitali tekst i osetili se "bezveze" kad vide da je to samo jedan "ad blogem" De Rerum Mali, a ne i ništa o zlu koje če "biti" -

Postoji li, prosto, volja za zlo(m) u ljudima?

Ne samo zbog borbe protiv nasilja nad ženama, (nasilja kao posledica zla), ne samo zbog traženja odgovora na pitanje "kako smanjiti nasilje u poratnim i post-konfliktnim društvima", a nikako samo zbog toga što je izgradnja društva BEZ (ili sa minimumom dobro kontrolisanog) nasilja deo EU integracija, već zato što me istinski zanimalo šta su ljudi pisali i mislili o zlu, kako su ga sagledavali filozofi, pisci, umetnici ili ljudi uopšte, kakva je veza između zla i nasilja, kakvo i koje zlo (i da li se uopšte razlikuje) proizvodi različite vrste nasilja (verbalno, psihičko, fizičko, porodično, sportsko, ulično, omladinsko, institucionalizovano, zatvorsko, policijsko.....nasilja je na žalost, čitav spektar), zbog tog zanimanja je nastao ovaj post.

Odakle ljudima volja za zlo(m)?