S vremena na vreme obiđem moj nalog na Google Analytics, koji je jedno interesantno  mesto za saznavanje raznih važnih i nevažnih statističkih podataka o nekoj web stranici. Tamo vidite saobraćaj, posete, izvore, status vaše web stranice, i mnogo drugih stvari. Meni,  ovako "otrovanoj" internetom i znatiželjnoj, posebno je interesantna u ovoj google-ovoj analitici, mogućnost da vidim koje su ključne reči koristili posetioci moja dva privatna bloga da bi došli do mojih web strana, odnosno kako i zašto ih to google, inače moj dodar drug, "baca" po bespućima interneta.

Pozajmljeno sa: www.zeleznice.net/forum/viewtopic.php2p=1152...

Mellissa, comment Vous défendé Vous côntre la solitude ?

Monsieur, j´ai devenue la solitude méme!

U neizbežnoj (u poslednje vreme) Paleti, pijem produženi sa mlekom čekajući da dođe vreme kada treba da se sastanem sa A. V.

Citat iz Aleksandrijskog kvarteta Lorensa Darela, stavljam ispod naslova danas

11. Novembra 2007 godine u 19 sati i 36 minuta, kada počinjem

General, tako me zvao. Dve godine sam bio mlađi od njega a onda je to bila ohohoj razlika. Tih šest solitera, ubrzo nazvanih Šest kaplara, iznikli su, čini se preko noći. Oni sa Starog Sajmišta gledali su nas sa zavišću. Oficirska deca, dobro obučena, idu u gimnazije i na fakultete... a oni, žive u barakama koje su ostale od logora i u straćarama koje su njihovi očevi i majke podigli iza Savskog nasipa. Bili su kivni na nas, iako je to bilo

Puhala je žestoka Bura. Njega smo spazili nakon stotinjak metara na talijanskoj strani granice. Bio je odjeven u habitus miš boje s kapuljačom na glavi. Izgledal je kak neki sivi franjevac, uz to još i duga brada. Pokraj njega su pogruženo i nekak jadno stojali muškarac okrugle glave i crnomanjasta puca tridesetih godina ljepih nogu. On je pokazival autostoperski palac. Bastica je kazao: Stani, da vidimo gdje su se uputili, ionak ne žurimo. Stao sam kraj njih, Basta je otvoril

У среском месту Н. Било је толико берберских радњи и погребних завода да је изгледало као да се становници града рађају само да би се обријали, потшишали, освежили главу лосионом и сместа умрли.

Овим ингениозим пасусом почиње роман Дванаест столица

Lao Ce u knjizi Tao Te, glava LXVII, između ostalog konsekventno kaže:

Ja imam tri bogatstva:

Prvo je-Ljubav.

Drugo je-Nikad suviše mnogo.

Treće je-Nikad biti prvi u svetu

2042 je godina. Napunio sam 96 godina i otišao s vašeg i mog sveta i života. Pitate se kako, na koji način, kojim putem, sredstvom... se javljam. Pitate se, pitate! Komplikovano je da biste shvatili pa ću pojednostaviti. Ja ustvari nigde nisam otišao, postao sam deo sveobuhvatne i beskrajne kosmičke energije. I nigde sam i svuda. Nigde u smislu da nisam u Raju ili Paklu, Edenu, Džehennemu ili Džennetu, Valhalli...ništa od toga, postojim ali nemam telo, vizuelni oblik, nevidljiv sam a ipak jesam!

Kuku si ga meni ako ona ovo pročita!

Još davno kad sam objavio prvi tekst, rekla mi je: Mene ne spominji niti me stavljaj u to što pišeš!

Danas sam ostvario veliku poslovnu pobedu, zajedno sa ocem nešto fizikalisao (e, da mi je njegova snaga kada pređem 60-u) i detetu čitao bajku pred spavanje. To ja zovem ispunjen dan! 

Šta slušate kada ste radosni?

Dobar ovaj Đovanoti, a?

 2009. sam napisala jedan od  prvih blogova ovde, u potpalublju.

O Mašti bašti.

2013. vam poklanjam njihov ATTIC Session.  Na sajtu piše - ATTIC Sessions je projekat koji odabrane muzičare i autore prezentuje u neposrednom, unplugged i 100% live izdanju.
Pažljivo odabrani bendovi različitih žanrova, koji zaslužuju da se nađu na Vašim playlistama i na koje treba obratiti pažnju u danima koji slede.

Snovima se radujem, stvarnosti se nadam.

   Dete sniva o tome kako će postati veliko, kako će umeti sve  što stariji  znaju, mnoštvu bombona i čokolada, ljubičastim i šarenim balonima, kasnije pod uticajem roditelja i okoline sanja da bude doktor, pevač/ica/, inženjer, automehaničar, konobar, medicinska sestra, glumac.... Odrasli ne znaju da sanjaju lepe stvari.

КАКО ЗАУСТАВИТИ ВРЕМЕ 

Јесте ли покушали да зауставите време?

Фотоси, прво је што помислите. Међутим, све то чаробно САДА већ сутрадан је окрајак прошлог, неумитно бившег.

Дневничке белешке? Тешка обавеза, незадовољство у налажењу правих речи за тренутке радости, успеха, разочарања. Као и фотке – докази да је све то чему сте се радовали, били усхићени, учестовали – прошлост која призива сивило данашњице, увек другачије.

.

.