КАКО ЗАУСТАВИТИ ВРЕМЕ
Јесте ли покушали да зауставите време?
Фотоси, прво је што помислите. Међутим, све то чаробно САДА већ сутрадан је окрајак прошлог, неумитно бившег.
Дневничке белешке? Тешка обавеза, незадовољство у налажењу правих речи за тренутке радости, успеха, разочарања. Као и фотке – докази да је све то чему сте се радовали, били усхићени, учестовали – прошлост која призива сивило данашњице, увек другачије.
Наука каже да је време тек илузија, одраз наше жеље да организујемо и сагледамо свет. Мени се више свиђа Платонова дефиниција: време је покретна слика вечности. Ми смо, значи, у бескрају времена које клизи око нас и у нама. Сваки трен, поглед, окрет главе, даје нову слику и покреће свет: трепет лишћа, њихање грана, лебдење суварка, аутомобил који прозуји, облаци се једва приметно премештају по небу, сенке се појављују и све постаје сенка па тама.
Не пролази само време већ и ми пролазимо у њему. Све у природи одживљује и отрајава, сунце се подиже, виси над нама и спушта, одбројава дане, годишња доба, године и деценије, наш део вечности.
Код Фокнера ловац у „Медведу“ „загледа се у дубоки понор одакле излази време које ће постати време“ – то наше време истиче из понора вечности.
Исидора Секулић пише: „на подлози временске илузије видимо континуитет свега и гарантију стварности тога континуитета“.
Тај „континуитет свега“ је континуитет промена. Дан – ноћ, нови цвет, траве веће за део милиметра, пуж отпузао читавих неколико метара. Годишња доба пригушују једно друго – пролеће прогна зиму, лето свргне пролеће, јесен ублажи врелине и сјај лета, зима је негација свих претходних, мировање у белом сјају облика без боје.
Пролеће призива Монеа, лето Реноара, јесен Модиљанија а зима Брака. Или: Паја Јовановић – Милан Миловановић – Воја Станић – Шејка.
У књижевности тај четверац може да буде: Виктор Иго – Томас Ман – Ружди – Кафка. Или Пекић – Павић – Андрић – Киш.
Док не буде оно што описује император Јулијан, „човек последњег времена“: догоде се три јутра, па три вечери, три дана, па три ноћи...
Дучић каже да човек може да буде срећан у свом времену ако мења градове, жене и књиге.
Чезаре Павезе открива: „Досада чини да сати пролазе споро, а године брзо. Активност чини да сати пролазе брзо, а године споро.“
Још кажу:
„Време тече лагано, али пролази брзо.“
„Ако не знате или не можете да управљате својим временом, чиме онда уопште можете да управљате?“
„Управљати временом не значи да треба радити више и брже, већ мудрије.“
„Нећете пронаћи време за било шта. Ако желите време морате га створити.“
„Ако сте превише заузети да бисте били сретни, онда сте заузети својом несрећом. Промените гледиште па ће вам се и расположење променити“.
Научници који се баве тајнама људског мозга објављују да су дошли до нових открића о томе како наш мозак обрађује податке везане за време, што би једног дана могло да омогући да подешавају осећај за тајминг код сваке особе. Нова истраживања показују да је појам о времену децентрализован у мозгу, са различитим неуролошким "зупчаницима" од којих сваки има сопствени механизам за време и за одређену активност. Уз помоћ ових сазнања сада се повећава и могућност вештачке манипулације перцепције времена појединца, али се даје и објашњење зашто се наш осећај за време мења под различитим околностима, као на пример када смо под стресом или када се добро проводимо.
До тада важи оно што популарно објашњава Ајнштајна: "Када човек седи са лепом девојком један сат, то се чини као један минут. Али пустите га да седи један минут на топлој пећи, то ће трајати као сат. То је релативитет."
Популарни сајтови на Мрежи препоручују:
„Све што за сада можемо да урадимо је да обраћамо више пажње на детаље и трудимо се да увек снабдевамо мозак новим информацијама.
Концентришите се на сваки тренутак, максимално га искористите и уживајте!
Зауставити време – обострани пољубац
Путовати кроз време – читајте
Побећи времену – слушајте музику
Осетити време – пишите
Изгубити време – идите на друштвене мреже.
И, додајем, повремено имајте на уму ону кинеску причу: „И то ће проћи...“
Како постићи континуитет промена?
Убрзати догађања, мењати околину, сусретати нове људе...?
Време тече само између догађаја. Затрпати се догађањима?
Али тада губите себе. Постајете делатник ради акције, анархиста свог живота, ала која на све пристаје да не би била прогутана.
И оног трена кад застанете – готови сте. Фокнеров понор из кога истиче време које ће постати ваше време отвара се под вама и коначно сте долијали.
Ви сте своји, ви сте Ви само у времену кроз који протичете.
Честитам, јер „време је најдуже растојање између две тачке“. Ви знате које.