Pala je prva  poslednja klapa filma "SESTRE", u režiji  Vladimira Paskaljevića i produkciji Monte Royal Pictures. Snimanje je uspešno završeno po planu, 15.11.2010.

 Istine radi - ne dešava se baš često da početku snimanja jednog filma prisustvuju premijer, ministar unutrašnjih poslova i ambasador EU. Sve u svemu, gospodin Mirko Cvetković, gospodin Ivica Dačić i gospodin Vensan Dežer bili su veoma zlatni što su došli. I nisu samo došli već su, svako u svom govoru, na poseban način istakli važnost filma "Sestre" i preventivne borbe protiv trgovine ljudima. Puno hvala na odvojenom vremenu, na svim izgovorenim lepim rečima podrške, zatim na tačnim rečima koje ukazuju na problem o kojem film govori i naravno - hvala na obećanjima. Što bi rekao ministar na prvoj klapi: "Još samo da se ispune"...

Kada smo sređivali stan okrečili smo i ulaz i pasaž koji pre toga nisu bili krečeni brat bratu pola veka. Pasaž sinuo kao nov, u svojoj prvobitnoj  boji - rezeda. Nekih par dana docnije, povedem neke potencijalne stanare da vide stan. Ulazimo u pasaž, kad tamo preko celog zida ispisano:

Prevedem im natpis, nasmejemo se, pohvalimo duhovitost umetnikovu i

U 380 velikih gradova sveta i ko zna koliko manjih juče su, izmedju 20.00 i 21.00 sati, bila ugašena svetla. Globalna kampanja „Earth hour“ imala je za cilj da privuče pažnja na problem globalnog zagrevanja.

Naučnici upozoravaju da bi u ovom veku prosečne globalne temperature mogle biti povećane za 1,4 do 4 stepena Celzijusa, što bi moglo da izazove velike poplave i glad i ugrozi živote više miliona ljudi.Osvetljenje zgrada i prostorija doprinosi globalnom

Gost bloger: Filipov deda

„Uzeo deda svog unuka,metnuo ga na krilo”… i u ruku tutno cetkicu, pa nek’ slika sto mu milo bilo.
Filip je sav vazan povlacio linije i bojio vrlo pazljivo dijelove koje sam mu ostavio u uglu, na mojoj  jos nedovrsenoj uljanoj slici. Povremeno me je pogledao ispod oka kao nevjerujuci i ovu srecu,  sa jezikom koji je virio  izmedju zuba, dok ga  je stiskao i nisanio da precizno uradi

Gost autor:Kristina

Priznajem ja sam honorarac, nemam rođačke i kumovske veze za državnu službu, a nemam ni kapitala da otvaram privatni biznis. Tako da radim po ugovoru na projektima. Ponekad je pauza između projekata poprilična pa se dovijam davanjem privatnih časova.

U nekom trenutku javi mi se Gdin Direktor, vlasnik jedne privatne škole, da me upita da li bih predavala u njegovoj školi. Što da ne, to je honorarni posao, nije nešto dobro plaćen, ali bolje nego da sedim u kući i da se dosađujem. Dođem na razgovor za posao, kaže plaća na nedeljnoj bazi.

u poslednje vreme sam postao totalno opsednut akusticnim zvukom koji dolazi iz razlicitih instrumenata iz ove porodice. Martin, Gibson, Taylor ...

Da li je neko ikada pomirisao dobru staru akusticnu gitaru? Mmmm, moglo bi vino da se kiseli unutra.

Ovako su to javili: Glumac Milenko Zablaćanski (52), koji je teško povreden u saobraćajnoj nesreći 5. januara kod Čajetine, preminuo je juče u 17.05 sati na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.

Biće komemoracija, i prigodne govore će drzati važni ljudi, i Milenkove kolege i saradnici, kao što i priliči čoveku kakav je Milenko bio. Pomenuće i brojne predstave koje je postavio, i one u kojima je igrao, i glumačka ostvarenja, i televizijske serije, i

Činjenica je da su DS-u došli glave mangupi u njenim redovima ali je pitanje šta bi ostalo ako otera toliko mangupa, a moraće ili je neće biti.

Još u aprilu 2009.godine napisao sam da DS kao najveća i vodeća stranka mora da učini mnogo više da se država upristoji, a i ona sama, jer konformizam i demagogija mogu samo kratkoročno da koristiti, a onda prelaze u samodestrukciju.,a odsustvo jasnog profila i energičnijeg delovanja  šteti ne samo drušvu nego i samoj stranki.

Eto, samo da ne bude da više puta nije dobronamerno rečeno, ali nisu slušali, znali su bolje i onda neka im niko ne bude kriv jer su sami krivi, a znaju oni dobro međusobno ko je šta radio i koliko je doprineo stanju u kome se DS našla.

Mi oduvek izgleda imamo problem sa istorijom ili je sami ne razumemo ili mislimo da drugi ne razumeju, pa tako unapred brinemo kako će iduća godina biti sva u znaku revizije istorije s ciljem da će neki “radi svoje amnestije” optužiti Srbiju kao krivca za 1.svetski rat, a Gavrila Principa kao teroristu i izazivača rata. A onda, imamo kao zabrinute političare, istoričare i javne radnike kako se moramo pripremiti za odbranu od još jedne agresije, a oni su upravo ti koji će nas odbraniti.

Nadam se da u Evropi ima dovoljno ozbiljnih istoriča i obrazovanih političara koji znaju kako je došlo do 1.svetskog rata, a verujem da ne postoji nikakva zavera da se Srbija ponovo optuži kao eto imperija koja je izazvala rat. Polazeći od tog ubeđenja, mislim da Srbija uopšte ne treba da obraća pažnju na pojedinačne manje poznate istoričarei i medije i njihove meditacije o tome. Takođe mislim da ne stoji teza da je npr. Nemačkoj baš stalo da se toliko kao država blamira da, “radi umanjenja odgovornosti ondašnje Nemačke”, zvanično udari medijsku i političku hajku na Srbiju kao krivca.

Jednostavno, Srbija nije krivac već žrtva tog rata, Gavrilo Princip nije terorista več pripadnik jedne oslobodilačke organizacije koja se zalagala za oslobođenje okupirane zemlje.

Svakome kome nije jasno o čemu se radi poslao bih tekst koji je napisao akademik Muhamed Filipović - em je čovek naučnik, em Bošnjak, em Sarajlija, em nije Srbin, em je naučno i istorijski pošten i objektivan. Evo tog teksta:

Slučajno naleteh na B92 sajtu na ovaj tekst, pa onda na sajtu lista Danas naiđoh na original - i prosto nisam mogao da poverujem da je vest objavljena 26. aprila, a da niko nije otvorio blog o tome ovde.

Čitao sam ovaj Dežulovićev tekst na e-novinama o istoj temi i nekako mi je to sve uobičajeno i logično za Dežulovića itd - ali da bivši predsednik hrvatske napravi ovakav tekst i još ga objavi u beogradskim novinama je, bar po meni, poprilična senzacija.

Dugoročna korist ovako nečega za Hrvatsku mi se čini ogromna (iako objavljivanje u beogradskom listu nisam siguran koliko je dobra ideja, ali što da ne - ima i to svoj efekat) - posebno u atmosferi kakva je stvorena posle osude hrvatskih generala u Hagu za "zajednički zločinački poduhvat" pre nekoliko nedelja.

Četrdesetih godina prošlog veka idol mladih je bio Ivo Lola Ribar; pedesetih Bobek i Šekularac; šezdesetih Če Gevara, Đorđe Marijanović i «Bitlsi»; sedamdesetih Zdravko Čolić i «Bijelo dugme»; osamdesetih Lepa Brena, Car Lazar i vožd Karađorđe;  devedesetih Knele i Ceca. Ko su idoli mladima u Srbiji u prvoj deceniji 21. veka?

Drage i dragi,

Kratko ću, ipak je rođendan, treba početi partey. Elem, ako se nisam grdno prevarila jer, kada su rođendani u pitanju, svi koji me znaju - znaju da to često činim, danas je: HAPPY BIRTHDAY TO U JELENA KRAJŠIĆ!!!

Here u are darlin'