manite se zvezde.

урадио сам свој први домаћи

(kakav smo zapad, takve nam i novosti)

u srbiji se trenutno sprovodi takmičenje u kreativnosti finansiranja spašavanja života lečenjem. iako ustav ima nekih odredbi o pravu na lečenje, pa čak i posebnom nivou zaštite dece, sistem, tj rfzo, to ne prepoznaje kao nešto što bi trebalo da postoji u realnosti pa su ljudi primorani, ako im je stalo do svojih bolesnih, da organizuju: koncerte, sms akcije, nagradne igre i aukcije... povremeno se neko od političara priključi ovoj nametnutoj humanosti ali samo radi slikanja a rfzo i dalje stoji kao simbol neuređenosti, zapuštenosti, i u suštini sveopšteg posrnuća društva. budimo kreativni, smišljajmo načine kako da finansiramo lečenja.

политика не постоји. само уметност привлачења гласача. онда заседнеш, и све је ок док не почнеш да трипујеш да си посебно способан зато што си изабран. нејефтиније је обећањима. људи воле да их лажеш. проблем настаје кад се намноже неиспуњена. тад треба смислити кривца. људи воле да нису они криви али да неко јесте. најбоље је неко

„Čovjek je tek onda zaboravljen, kada mu je ime zaboravljeno." (Gunter Demnig)

© Jochen Staadt

Mesingane pločice se nalaze na trotoaru ispred kuće, posljednjeg dobrovoljno izabranog prebivališta. S tog mjesta put je najčešće vodio u prisilna prebivališta, poznatija kao koncentracioni logori ili logori smrti. Ovo kamenje s mesinganom pločicom, na kojoj uz „Ovdje je živio/la" stoji ime osobe, njen datum rođenja i

-

Grad me podseća na jednoroga (engleski „unicorn", za slučaj da sam pogrešio u izboru srpske reči). Ovog puta je grad Beograd, grad gde sam ja pet godina studirao pa pet godina radio pre nego što sam otišao. Ko je zaboravio, a, iskreno, i sam malo znam bez Interneta, ovde možemo da posegnemo za kolektivnim znanjem o jednorogu. Ono što je meni za sad dovoljno je da je jednorog dobar, nesebičan, i misteriozno divan. Kao i grad. A možemo ga uhvatiti, zarobiti, uglavnom ne-fer, prljavom rabotom.

Origami je japanska umetnost pravljenja figura savijanjem papira. Lepak i makaze, seča uopšte, nisu dozvoljeni.

Ili, u origamiju se na stare zgrade ne lepe novi papirni spratovi, po starim ulicama se ne seku stari papirni platani, staro se ne siluje, ne prlja, ne svojata na sebičan način, nego je inspiracija za maštovita sećanja i novo, kreativno "savijanje".

+ kako mi je Vuk Jeremić upropastio dan i blog

Bio jednom jedan blog:

- A što ste plakali? Ja bre nikad ne bih plakao zbog nekog političara.

Džaba njemu objašnjavati. Nikad on ne bi shvatio. Šta je on bio. I šta bi danas bilo. 

- I ja sam. Plakala. Bio je i muž i otac dvoje dece.

Ali šta tebi to znači.

****************************************************

Noć muzeja"Umetničko produkcijska grupa Noć muzeja okupiće u maju čak 40 gradova u Srbiji s jednim ciljem - da stotinama hiljada građana priredi najbolju zabavu u gradu u kome žive!"

Noćmuzejsku zabavu 2009 iskusiće

Onoga koga sam pre godinu-dve pretnjama i na prevaru privodio na kupanje, sad ne mogu da iščupam iz kupatila. A kasnimo. Već bi trebalo da smo kod Rastka, a još nismo ni krenuli. Odnosno, već smo bili krenuli, već smo bili na vratima kad je Lepotan prilikom poslednje estetske provere u ogledalu shvatio da mu je kosa - citiram - „jeziva" - ta je odlučio da ostavi oca i mlađeg brata da već obučeni čekaju pred vratima dok on ne sredi frizuru. Ne obazire se na oca - Aj,

Godinama sam živeo u dolini reke Doura. Skoro svake druge godine imali smo poplave. Velike poplave. Digne se reka do nezamislivih visina, preplavi čitavo mesto preko krovova, odseče ga od sveta, nastupi očaj, borba na život i smrt s prirodom. A onda, odjednom, grane sunce, voda se polako provuče i život nastavi dalje. Posle se teško i prisetiš koliko je strašno bilo. Naša je kuća bila na brdu, za svake poplave smo imali zbeg da o njemu brinemo. Kuvalo se za kazanom. Kao iz Na Drini ćuprije, ako se sećate Andrićevih opisa višegradskih "velikih povodanja".

A new report from the Interior Department's acting inspector general found that an inspector for the Minerals Management Service, which oversees drilling, admitted using crystal methamphetamine and said he might have been under the influence of the drug at work. 

Ovaj ne aktuelni blog je napravljen u znak secanja i postovanja prema onome za sta se borila Dada Vujasinović i drugi novinari koji devedesetih nisu bili spremni na trule kompromise sa aktuelnom vlascu.