Brankica Stankovic je ugrozena. "Insajder" je ugrozen. B92 je ugrozen. Profesija je ugrozena. Drzava je ugrozena.

Sutra to moze da bude RTS, Fox, Blic, Novosti...
Barabe i bagra  prete.

Hocemo li ustuknuti

Ne sme se.

Treba im pokazati da se novinari,gradjani,drzava ne boje.

Makar i simbolicno.

Vreme je da novinarski esnaf ucini nesto. Saopstenja nisu vise dovoljna. To ostaje mrtvo slovo na papiru-i moze samo da umiri neciju

     Nikad ranije nije bio u selu. Izdanak nekoliko generacija Beogradjana nije cak ni poznavao bilo kog seljaka - povrsna poznanstva sklopljena preko tezge na Zelenom Vencu se ne racunaju - a sad je, odjednom, bucnuo u nepoznato. Bandzi je onda (sredinom sedamdesetih) bio potpuno nepoznat ali je ovo bilo najblize poredjenje - samo sto ovde nije bilo konopca. Prvu nelagodnost osetio je tri dana ranije, u kancelariji Direktora, koji je uctivo - tada se jos drzalo do forme - upitao pet  novozaposlenih da li imaju neke zelje u pogledu rasporeda radnih mesta. Cetvoro lokalnih znalaca situacije

  

састав на тему . . .оНати

  

тих, на измаку 6десетих година века минулог, поном саду се уочавала Ната црнка телесно привлачна у друштву наочитијих момака са корзоанам те ија, уокуми лепом склон, је евидентирах

    Edit: Beleške iz Perua - večni Kusko

Cetvrtak - 1. dan

Dolazak u Pariz je zahtevao da se deo srca ostavi Korzici na cuvanje. Ako iz ta dva dela koje smo ostavile nikne nesto lepo neka nam neko posalje vest, mi cemo se vratiti. Sto pre. Moja devojcica je jos mala i ima veliko srce ali meni takve stvari padaju sve teze. Dolazak u Pariz znaci i

Danas ću malo pričati o J. Ona ne zna, i to nije naročito bitno za ovu priču, ali ako se po njoj bude snimao film delićemo sve fifty-fifty. Prepoznale smo se kad nam je bilo po 3 godine svakoj. Ona je od mene starija tačno 22 dana, i to je često isticala tokom godina. Ne znam zašto joj je to bilo važno kad je bila mnogo veća od mene, ali podjednaki je broj puta pominjala i to da sam ja tukla celokupnu ekipu sastavljenu od nje i njenog mlađeg brata perjanim jastucima, i to sa jednom rukom vezanom iza leđa (ovo možda i nije istina, ali je dobro kao ilustracija).

Kao devojčice

Lajanje je dužnost svakog građanina ove zemlje. Ali, ne lajanje lajanja radi, već sebe i sela radi. Lajanje sa smislom, lajanje sa ciljem. U nas se odomaćilo čoporativno lajanje koje pravi mnogo buke, ali ne donosi rezultate, već samo uvećava frustraciju čopora. Ovoj zemlji je potrebno konstruktivno lajanje psa čuvara, koji se raduje dobrom, a upozorava na loše. Psa čuvara koji je spreman da brani svoje dvorište i akcijom, a ne samo bukom.

 

ČURUG - Osetljiv na tuđu nesreću.
- U grudima moje mame uskoro će kucati novo, zdravo srce. Zahvaljujući jednom veoma visokom čiki, koji dobro igra košarku, dobili smo puno para - pohvalila nam se juče četvorogodišnja Nevena kad smo telefonom pozvali njenu majku Slađanu Benke (26) iz Čuruga, koja ima retko oboljenje srca - dilatativnu kardiomiopatiju.

 Danas je hit na internetu kontovrtza oko izbora Nobelovog laureata za književnost. Par sati pre zvaničnog proglašenja je procurela vest da je Dobrica dobio značajno priznanje ne tviteru, pa je B92 napisao vest i objavio na radiju, pojedini mediji preuzeli, pa je priča demantovana. Internetom kruži i neko saopštene Srpske Akademije Nauka i Umetnosti koje je po svojoj prilici takođe spin. Evo šta kažu autori lažnog sajta nobelprizeliterature.org:

Mi smo grupa neplaćenih, samoorganizovanih web aktivista.

Cilj naše akcije je da skrenemo pažnju srpske javnosti na opasan uticaj političara i pisca Dobrice Ćosića, koji je i ove godine, u domaćoj javnosti, pominjan kao ozbiljan kandidat za Nobelovu nagradu.

Dobrica Ćosić je autor, javna i politička ličnost, koja deluje decenijama, uvek pri samom vrhu vlasti i najbližim krugovima moći, od Komunističke Partije bivše SFR Jugoslavije, preko inspiratora manifesta srpskog nacionalizma - zloglasnog Memoranduma SANU, zatim na položaju Miloševićevog predsednika ratne SR Jugoslavije, do današnje bliskosti namračnijim i najopasnijim pseudodemokratskim krugovima u Srbiji novog veka.

Nakon izgubljene utakmice od italije reprezentativac Španije Mirotić, momak sa naših prostora pognute glave je izlazio sa terena. Na ulazu u tunel neko od navijača mu je nabadao (bukvalno mu pokrivao lice) srpskom zastavom. Potišten nakon druge izgubljene utakmice, bez gledanja povukao na dole komad tkanine kojii se pocepao. Problem je sto je to bila srpska zastava i što je Mirotić iz Crne Gore. Doduše izjašnjava se kao Srbin ali to nikog ne interesuje.

 

Ovaj tekst sam počeo da pišem posle dva radna dana provedena na aktivnosti u predgrađu Najrobija, u Keniji, sa idejom da ga pišem sve vreme boravka ovde. U Keniji sam boravio kako bih podržao organizaciju svetske akcije za mlade uzrasta 16 do 22 godine. Kenija je domaćin preko 1.600 mladih i njihovih vodja sa svih kontinenata. Dilema da li su domaćini sposobni da nešto ozbiljno urade mučila me od prvog dana. Napisao sam jedan deo, a onda zastao - jednostavno, malo sam bio digao ruke od jalova posla, nije bilo vremena da dalje pišem, a dogadjaji su smenjivali jedan drugi. Pošto sam ovaj tekst već najavio, rešio sam da sada pogledam unazad i dopišem ono što sam u Keniji propustio. Najpre ću opisati nekoliko situacija, a onda dati jedan opšti pogled.

za samo par nedelja će početi
nova teniska sezona. bio bi red da se oprostimo ko ljudi
sa onima koji su ove godine odlučili da napuste
profesionalni tenis.

 

Ovih dana tema je Hrast star šesto godina koji se grubom greškom neodgovornih projektanata autoputa a i onih okolo, raznih institucija za kojekakve zaštite prirode i slično, našao na trasi saobraćajnice i treba da bude iskorenjen pa se digla narodna graja i protesti su u toku. Hrast je star ali izgleda veoma živahan, zdravo se drži i neobično je važan ovim činom države za zgranute i pobunjene ljude koji okolo žive a Hrast im je svetilište. Mesto gde se beleži memorija i čuva tradicija jer su ispod tog Hrasta vekovima opstajali, pa je rušilački gest atak na njihov identitet, slobodu verovanja, istoriju i svekoliki svet u kome žive.  

Onda, kad se sve uskomešalo zbog ove drvosekačke svinjarije, onaj Velja ilić ministar po ko zna koji put i to u različitim oblastima, sada je stigao do urbanizma, setio se i predložio rešenje koje je maznuo od Solomona i rekao da će se to drvo presaditi, jbš šesto godina korenja u tlu a za tu vrstu drveća je poznato da kolika mu kruna toliki mu je koren pa onda ako je kruna u prečniku desetak metara onda je i korenje toliko i presađivanje je sasvim rizično i neizvesno što se ponovnog proklijavanja tiče.

Vest da je Queeria dodelila 39 pasoša* osobama zaslužnim „za razbijanje matrice nacionalizma, rasizma i homofobije”, te da sam ja jedna od tih 39, me je zatekla dok sam pakovala putnu torbu za more. Naravno da sam se vrlo obradovala i osetila bas bas pocastvovanom.

- Cmok, cmok, uf, nevidjeno ste me obradovali, mislim, to je velika cast, jeee! - rekla sam Bobanu Stojanovicu,